„Svetlo vere“ pod svetlima pozornice

Zaista,“Derviš i smrt“ u izvođenju Teatra „Kodžaeli“ ponudio je dosledan, koncizan, precizan dramaturški, glumački i rediteljski sublimat Selimovićevog dela koji je veliko iskušenje za sve koji žele ovaj roman „misli“ preneti na pozornicu. A kakvo je pozorišno delo koje potpisuje reditelj Nurulah Tundžer?

Izvesno, za određenu dozu artizma i kićenosti reditelj se opredelio samo kada su u pitanju kostimi koji su svakog prosečnog pozorišnog gledaoca morali impresionirati. Možda od svega najviše turbani koje, tako raskošne, nismo viđali na domaćim scenama. Pa, ipak, njihova upečatljivost je višeznačna, jer doprinosi „karakterizaciji“ likova u hijerarhiji vlasti. O čoveku možeš suditi i po „čalmi“ kako je nosi. Fragmentarna dramaturgija (roman je za pozorište adaptirao Nebojše Bradića), odnosno „dobra montaža“, omogućila je reditelju fascinantnu igru svetla, u napetom praćenju glavne priče koja neminovno ukazuje na tragičan kraj jednog pravednog i pobožnog čoveka (uostalom, Nurudin i znači – svetlo vere). Sugestivni scenski, svetlosni ali i zvučni efekti ponudli su kompletan pozorišni doživljaj, uz izvanrednu muziku Nedima Jildiza. Glumačka decentnost u saglasju je sa rediteljskom konciznošću. Ono što je teško za „insana“ u „vaktu-nevaktu“ komplikovanog „dunjaluka“ nije samo zbog „taksirata“, kao što nije dovoljno ni „nalet“ učiniti, kako bi se zaštitio, distancirao ili pokazao prezir. Jok. Tu ni „sabur“ ne pomaže kad žrvanj počne da melje, nevidljiv, jer se spletke i dešavaju pod „jašmakom“(koprenom) što reditelj koristi da naglasi kroz vešto korištenje „igre senki“ po uzoru na pučko Karađoz pozorište. Mistično ispitivanje pravde, uvek aktuelno, u svetu u kome pravdu nije lako naći, u vremenskom prostoru gde intriga postaje beskonačna, bio je svakako jedan od osnovnih umetničkih motive reditelja Nurulaha Tundžera. Rezultat je izuzetan.

Kad se sve završilo za samo nešto malo duže od jednog sata, prijepoljska publika(koje je bilo „tamam“)izrazila je svoje tiho divljenje dugim aplauzom koji bi mogao da se protumači rečenicom: „Tamam, tamam, arkadaš. Aferim“!

Turneja

Turneju teatra iz Istanbula po gradovima Srbije finansiraju Ambasada Republike Turske i Ministarstvo za kulturu Republike Srbije. Pored Prijepolja, jedinstvenu priliku da vide Selimovićevo delo interpretirano na turskom jeziku imala je i publika u Novom Sadu (Sterijino pozorje), Nišu, Kruševcu i Novom Pazaru. Roman Meše Selimovića, adaptirao je za scensko izvođenje Nebojša Bradić, ministar za kulturu u Vladi Srbije, koji je pre dve decenije započeo svoj rediteljski rad upravo predstavom „Derviš i smrt“ u Narodnom pozorištu u Tuzli. Povodom obeležavanja sto godina od rođenja velikog pisca, ministar Bradić je nedavno u Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu otvorio i izložbu „Meša Selimović u pozorištu“. Svoju turneju Kodžaeli teatar nastavlja u Bosni I Hercegovini (Sarajevo, Mostar) i bugarskom gradu Plovdivu.