Svetski dan borbe protiv astme

U vreme pandemija virusa korona, ovim pacijentima je bila veoma otežana kontrola i dijagnoza astme, saopštava Udruženja pacijenata „Pobedimo astmu i alergije“.

Astmu karakterišu epizode otežanog disanja, kratak dah i stezanja u grudima, kao i kašalj koji je najčešće suv.

Poseban oblik je teška astma i predstavlja mnogo kompleksniju bolest, sa više okidača za zapaljenje disajnih puteva.

Stručnjaci širom sveta, pa i kod nas, već godinama pozivaju na „ključne promene“ kako bi osporili višedecenijsku zabludu da pacijenti jednostavno moraju da se „nose“ kako znaju i umeju sa svojom astmom, odnosno da moraju da trpe bolest.

S tim u vezi, naši istaknuti stručnjaci, zajedno sa Udruženjem pacijenata „Pobedimo astmu i alergije“ koriste Svetski dan borbe protiv astme kako bi podigli svest o ovoj temi i razbili sve predrasude koje postoje.

– U osnovi astme je zapaljenje disajnih puteva. Decenijama se lečenje astme započinjalo korišćenje povremenom primenom kratkodelujućih pumpica za brzo olakšanje simptoma, i to prema prema potrebi, samo kada se oseti tegoba, kaže ističe prof. dr Branislava Milenkovć, pulmološkinja UKC Srbije.

– Stav da se na taj način astma drži pod kontrolom predstavlja veliku zabludu jer je medikamentno lečenje ovih bolesnika veoma napredovalo poslednjih godina. Nedoumice u lečenju se javljaju i kod bolesnika sa teškom astmom jer se često u tim slučajevima propisuje dugoročna terapija kortikosteroidima u tabletama ili injekcijama. Međutim, novi pristupi u lečenju pacijenata sa teškom astmom trebalo bi da sprečavaju prekomernu upotrebu sistemskih kortikosteroida, jer ta medalja ima dve strane. Prekomerno korišćenje ovih lekova može imati veoma štetan uticaja na zdravlje. Trebalo bi da se svuda usvoje savremeni pristupi u lečenju, da se usklade sa najnovijim naučnim preporukama, ali i da se pacijentima osigura dostupnost terapiji „iskrojenoj“ za svakog bolesnika posebno, kao i da se sprovede u pravo vreme, ističe prof. dr Branislava Milenković.

Kada se govori o zabludama, jedna od najvećih u vezi sa astmom jeste svakako da ona nije ozbiljna bolest. Svi pacijenti sa astmom su u riziku od teških pogoršanja, bez obzira na težinu bolesti ili nivo kontrole astme. Kada je astma dobro kontrolisana, njen uticaj na svakodnevni život se može svesti na minimum. Primer dobre prakse je i Ivana Vračar, predstavnica Udruženja pacijenata „Pobedimo astmu i alergije“.

– Želim da skrenem pažnju na dve ključne stvari. Prvo, sa astmom može da se vodi normalan i kvalitetan život. Iako svi mi pacijenti sa astmom smo u riziku od pogoršanja, naše lečenje treba da nam umanji i omogući efikasno kontrolisanje bolesti, kako ne bismo imali ograničenja u svakodnevnom životu. Drugo, naše udruženje se priključilo globalnoj kampanji „Asthma Zero“, čiji je osnovni cilj nulta tolerancija na napade astme, jer tome svi težimo.

Akcija „Kec na deset“

Mi smo u okviru kampanje pokrenuli akciju „Kec na deset“ i omogućili da 160 pacijenata putem Zoom aplikacije dobije savet od pulmologa u jeku pandemije. Od tog broja 50 pacijenata je dobilo i elektronski peak flowmetar koji je, u ovo teško vreme, značajno unapredio mogućnost kontrolisanja astme. Za više informacija svako zainteresovan može da nas kontaktira putem Fejsbuk stranice udruženja, napominje Ivana Vračar, predsednica udruženja „Pobedimo astmu i alergije“.