Svetski dan borbe protiv tuberkuloze: Koliko obolelih ima i kakva je uloga BCG vakcine?

Tuberkuloza još nije iskorenjena i predstavlja vodeći uzrok smrti od svih infektivnih bolesti izazvanih bakterijama.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je proglasila tuberkulozu za „globalnu svetsku opasnost“, a 2006. godine je napravljen Globalni plan za zaustavljanje tuberkuloze sa ciljem da se ona suzbije i iskoreni. Nažalost, ova bolest je i dalje prisutna, najvećim delom zbog toga što se nadovezuje na HIV infekciju, a i zbog pojave multirezistentne tuberkuloze.

Tuberkuloza je pre svega bolest siromašnih i nerazvijenih zemalja. Oko 95 odsto novootkrivenih slučajeva tuberkuloze i 99 odsto smrti od tuberkuloze dešava se u nerazvijenim zemljama. Ova teška bolest je bila uzrok smrti svake pete osobe u Evropi u periodu od 1650. do 1900. godine.

Izazivač tuberkuloze otkrivan pre 1882. godine

Izazivača tuberkuloze je 24. marta 1882. godine otkrio nemački lekar i mikrobiolog Robert Koh, po kome se ovaj bacil naziva još i Kohov bacil. Za ovo otkriće je Robert Koh 1905. godine dobio Nobelovu nagradu, a SZO je 24. mart proglasila za Svetski dan borbe protiv tuberkuloze.

Bolest je uglavnom lokalizovana u plućima, ali može zahvatiti i druge organe i tada je reč o vanplućnoj tuberkulozi koja najčeće zahvata limfne žlezde, kožu mozak, moždane opne, bubrege, creva, kosti… Posebno težak oblik bolesti je milijarna tuberkuloza.

Tada se bakterije šire krvotokom i uz pluća zahvataju i druge organe. Ovaj oblik bolesti je jedan od najtežih, a smrtnost iznosi oko 30 odsto čak i kada se leči.

Zaraza ne znači i bolest, a od svih koji se inficiraju, od aktivne tuberkuloze se razboli oko 10 odsto. Da li će do zaražavanja i obolevanja doći, zavisi s jedne strane od samog uzročnika (njegove zaraznosti), s druge od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom.

Putevi prenošenja

Infekcija se prenosi kapljično, kada oboleli kašlje, govori, smeje se, a najčešći simptomi tuberkuloze su: malaksalost, gubitak apetita i mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, uz kašalj koji je najčešće suv i uporan, a ređe praćen iskašljavanjem sluzi, gnoja ili krvi.

Otežano disanje može biti prisutno ako je bolest uznapredovala, a bolovi u grudima se javljaju ukoliko je zahvaćena plućna maramica. Ako su zahvaćeni drugi organi, bolest se manifestuje tegobama vezanim za njih.

Preporuka je da se kod svih osoba koje kašlju duže od tri nedelje uradi rendgenski snimak pluća da bi se isključila tuberkuloza ili neka druga plućna bolest. Najbolja prevencija bolesti je vakcinacija BCG vakcinom, koja se u Srbiji daje u odmah po rođenju ili u prvom mesecu života.

BSG vakcina

Francuski naučnici Alber Kalmet, biolog i fizičar, i Kamij Gerin, stručnjak iz oblasti bakteriologije i imunologije su 1900. godine počeli  istraživanja na Pasterovom univerzitetu u Lilu.

Cilj im je bio da pronađu efikasan lek protiv tuberkuloze. Posle 20 godina istraživanja, 1920. godine saopštili su da su izumeli vakcinu koju su nazvali Bacil Kalmet-Guerin (Bacillus Calmette-Guerin) ili po akronimima – BCG vakcinu.

Vakcina je prvi put upotrebljena pre 100 godina, 18. jula 1921. godine u Parizu i data je novorođenčetu čija je majka umrla od tuberkuloze, piše u tekstu koji je objavljen na sajtu Nacionalnog centra za biotehnološke informacije Sjedinjenih Američkih Država.

BCG vakcina je najčešće korišćena vakcina u svetu sa više od 90odsto vakcinisane dece. Ona pruža efikasnu zaštitu, naročito kod dece od diseminovanih bolesti kao što su milijarna tuberkuloza i tuberkulozni meningitis.

Vakcinacija protiv tuberkuloze je obavezna u Srbiji za sva lica osim onih sa trajnim kontraindikacijama. Za sve žive vakcine kontraindikacije su stanje oslabljenog imuniteta (imunodeficijencije)  koje su urođene ili nakon težih bolesti i trudnoća, jer nema dovoljno podataka o uticaju živih atenuisanih vakcina na fetus. Imunitet koji ona daje slabi nakon desetak godina.

BCG vakcinu bebe primaju u porodilištu, intradermalno u levu ruku – najčešće u podlakticu, a ukoliko su rođena van porodilišta ili ako iz nekog drugog razloga nije bilo moguće izvršiti vakcinaciju, deca treba da je prime do navršenih 12 meseci života.

Navedeno mesto aplikacije BCG-vakci­ne novorođenčadi preporučuje se zbog toga što je za uspeh vakcine izuzetno važna tehnički pravilno aplikovana BCG-vakcina. Podlaktica novorođenčadi je najpristupačnije mesto, može lako i sigurno da se fiksira, i može da se, pod kontrolom oka, veoma lagano i najpovršnije, striktno intra­dermalno, aplikuje puna doza BCG-vakcine (0,05 ml).

BCG vakcinacija se završava stvaranjem lokalnog ožiljka koji je trajan znak da je osoba primila BCG-vakcinu. Normalna postvakcinalna reakcija ima svoj karakterističan tok. Najpre nastaje postinjekciona papula (5-7 mm), koja iščezava za nekoliko sati.

U naredne dve do tri nedelje nema nikakvih promena i to je prealrgijska faza. Potom nastaje cr­venkasta induracija veličine 6-8 mm, koja traje mesec-dva. Može da dođe i do kolikvacije (razmekšavanja) induracije sa razvojem ulceracije (3-10 mm), koja traje 2-8 nedelja, a potom nastaje krasta.

Kad krasta zaraste, ostaje najpre svež, bledoružičast ožiljak, koji se zatim pretvara u stabilan beličast, lako uvučen oži­ljak ispod nivoa kože, veći od 3 mm. Ceo ovaj proces dešava tokom nekoliko meseci nakon primanja vakcine, najčešće 3-6 meseci.

Formiranje ožiljka se uzima kao dokaz o uspešnosti BCG vakcine. U malom procenatu dece, 5-6 odsto, koja su pravilno primila BCG vakcinu, ne dolazi do formiranja vakcinalnog ožiljka. Roditelji se zbog toga pitaju da li je potrebno ponoviti vakcinaciju? Po važećim protokolima, deca do 12 meseci mogu ponoviti vakcinaciju ako im se nije formirao ožiljak.

Kod dece starije od 12 meseci vakcinacija se ne ponavlja, jer postoje istraživanja čiji rezultati dokazuju da se određeni zaštitni efekat postiže sa jednom dozom vakcine i bez postojanja ožiljka.

Svim licima koja nisu primila vakcinu tokom prve godine, BCG vakcina se daje u nadlakticu i to u centralni predeo spoljnje projek­cije levog deltoidnog mišića.

BCG je liofilizovana vakcina koja se sastoji od živih, oslabljenih bacila mikobakterije bovis. Proizvođač i nosilac dozvole za BCG vakcinu je Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“.

U poslednjih nekoliko meseci, u nekoliko navrata je korišćena BCG vakcina bugarskog proizvođača koja je proverena od strane ALIMS-a i visoko je kvalitetna.

Bugarska je ozbiljan proizvođač BCG vakcina i izvozi ih u sve države Evrope u kojima se ova vakcina daje kao obavezna ili preporučena. Danas se BCG-vakcina proizvodi u spe­cijalnim, strogo namenskim i izolovanim laboratorijama.

Sve loze BCG-vakcine po­tiču iz Pasterovog instituta u Parizu i iz Kopenhagena. Nacionalne laboratorije do­bijaju ovaj soj standardizovan, visoko kva­litetan, proveren, u suvom stanju. Dužina upotrebljivosti zavisi od broja živih bacila u njoj. BCG vakcina se čuva  u tamnim bocama, na temperaturi od 2 do 4 stepena Celzijusovih.

Najveći broj dece ima uobičajen postvakcinalni tok i formiranje vakcinalnog ožiljka protiče bez problema. Kod svakog petog deteta može da se javi neko uobičajeno neželjeno dejstva vakcine.

Retko su ove reakcije  intenzivnije, sa izraženim zapaljenjem limfnih čvorova u pazuhu i tada govorimo o besežitisu. Limfne žlezde su znatno uvećane, bolne, što obično traje nekoliko nedelja, a najčešće se otok povlači spontano.

Ponekad se može desiti da žlezda omekša i da se na koži stvori “otvor” kroz koji curi gnoj, što zahteva upotrebu antibiotika i hiruršku intervenciju, nakon čega ostaje ožiljak.

U lokalne komplikacije mogle bi se, u izvesnom smislu, ubrojati i sekundarne in­fekcije (strepto-stafilokokne infekcije), koje prate fazu ulceracije i po­java keloidnih ožiljaka, koji se javljaju kod osoba koje keloidno reaguju na svaku dužu traumu kože.

Odbrana od tuberkuloze preko BCG vakcine je celularna i ne dolazi do stvaranja antitela kao kod nekih drugih vakcina. Limfociti ubijaju ćelije zaražene mikobakterijom, a fagociti kasnije „proždiru te mrtve ćelije„
Za razvoj celularnog imuniteta kod beba potrebno je šest nedelja.

Besežitis

Osim lokalnih reakcija, javlja se i reakcija u regionalnim limfnim čvorovima – koji se, ako se vakcina primeni na pravom mestu, nalaze u pazušnoj jami. Reakcija nastaje zbog toga što bakterije, nakon ubrizgavanja u vezivno tkivo, limfotokom dospevaju do limfnih čvorova i u njima se zadržavaju.

Najčešći ishod je blaga zapaljenska reakcija u tim limfnim čvorovima, koja prođe nezapaženo. Kod oko petine vakcinisanih, ove reakcije su intenzivnije, sa izraženim zapaljenjem limfnih čvorova u pazuhu i tada govorimo o besežitisu. Limfne žlezde su znatno uvećane, bolne, što obično traje nekoliko nedelja, a najčešće se povlači spontano.

Ponekad se može desiti da žlezda omekša i da se na koži stvori “otvor” kroz koji curi gnoj, što zahteva upotrebu antibiotika i hiruršku intervenciju, nakon čega ostaje ožiljak.

Besežitis najčešće, ali ne isključivo, nastaje ako se BCG vakcina tehnički ne aplikuje pravilno.

Ukoliko je vakcina ubrizgana u nadlakticu – malo iznad predviđenog mesta, ovakve promene će se odigrati u limfnim žlezdama iznad ključne kosti sa iste strane tela – gde, ako do komplikacija dođe, može da nastane ružan ožiljak.

Srbija spada u zemlju sa niskom stopom obolevanja od tuberkuloze, koja zadnjih godina iznosi manje od pet na 100.000 stanovnika.

U 2020. gоdini u Rеpublici Srbiјi priјаvljеnо је 314 slučајеvа оbоlеvаnjа оd svih оbliка tubеrкulоzе, којi pоdlеžu оbаvеznоm priјаvljivаnju, štо оdgоvаrа nоtifiкаciоnој stоpi оd 4,55/100.000.

Tokom 2021. godine je ukupan broj obolelih bio 259 osoba, od toga u Beogradu 88 pacijenta. Smrtnost od tuberkuloze zadnjih nekoliko godina iznosi oko devet godišnje i to najčešće kod pacijenata koji imaju pridružene bolesti ili koji se ne leče uprkos tome što su preduzete sve zakonom predviđene mere.

Autorka je lekarka

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.