Svetski dan ginekoloških karcinoma: Stigma prepreka prevenciji i lečenju

Udruženje Ženski centar Milica organizovalo je povodom Svetskog dana ginekološke onkologije skup koji je okupio pacijente, stručnjake i predstavnike države u cilju unapređenja prevencije i lečenja ovih bolesti.

„Stigma je nešto sa čim se svi pacijenti sa karcinomom mogu suočiti pre ili kasnije, ali može biti češća kod pacijentkinja sa ginekološkim karcinomima, zbog društvenih i kulturnih faktora uključujući mizoginiju, ageizam ili tabu o razgovoru o reproduktivnim organima. Sam razgovor o reproduktivnom zdravlju je kod nas tabu tema. Odlazak kod ginekologa, u malim sredinama često se povezuje sa trudnoćom ili nekom opakom bolešću , zato se krije i odlazak i bolest. Pogrešna shvatanja o obolevanju od raka grlića materice, često se dovodi u vezu sa promuskuitetom što za posledicu nosi diskriminaciju samih pacijentkinja“, kaže Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra Milica.

Rak grlića materice je u velikoj meri preventabilan zahvaljujući HPV vakcini. Vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) pruža efikasnu zaštitu od raka grlića materice.

Rana dijagnostika znači bolju prognozu: simptomi ginekoloških karcinoma, kao što su neregularno krvarenje, bol u karlici i nadutost, često se zanemaruju. Isticanje važnosti obraćanja pažnje na ove simptome i konsultacija sa lekarom je od suštinskog značaja.

Savremena terapija karcinoma grlića materice uključuje kombinaciju hirurgije, hemioterapije, radioterapije, ciljane i imunoterapije. Personalizovana medicina i ciljana terapija daju nove nade pacijentima sa uznapredovalim oblicima bolesti.

U Srbiji, inovativna terapija još uvek nije dostupna za pacijentkinje sa metastatskim karcinomom grlića materice.

Prema projekcijama Globocana za 2020. godinu, od 40 evropskih zemalja, Srbija se nalazi na trećem mestu po oboljevanju i umiranju od karcinoma grlića materice.

Rizik za nastanak cervikalnog karcinoma u Srbiji u odnosu na druge evropske zemlje veći, a rizik od umiranja dvostruko veći u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, 2021. godine registrovano je 1.085 novoobolelih i 424 žena umrlih od karcinoma grlića materice u Srbiji. Skrining i HPV vakcinacija mogu smanjiti učestalost raka grlića materice za do 70%.

Cilj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za rak grlića materice do 2030. godine je eliminacija raka grlića materice kao javnozdravstvenog problema. Da bi se to postiglo, SZO je postavila tri ključna cilja koja svaka zemlja treba da postigne do 2030. godine, poznata koa ’’90-70-90’’ ciljevi:

– 90% devojčica potpuno vakcinisanih protiv HPV-a do 15. godine života;
– 70% žena podvrgnuto skriningu visoko preciznim testovima do 35. godine i ponovo do 45. godine života i
– 90% žena sa dijagnostikovanim preinvazivnim lezijama ili rakom grlića materice treba da dobije odgovarajuću terapiju.

Ovim ciljevima SZO nastoji da drastično smanji incidencu i smrtnost od raka grlića materice globalno do 20230.godine.

Prof. dr Ana Banko sa Medicinskog fakulteta u Beogradu navodi da je deci uzrasta 9-19 godina o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje obezbeđena vakcinacija najsavremenijom devetovalentnom vakcinom protiv humanog papiloma virusa.

„Ova vakcina se skoro dve decenije primenjuje u svetu sa dokazanom efikasnošću u drastičnom smanjivanju incidencije karcinoma grlića materice. Ona  sprečava infekciju devet najrasprostranjenijih HPV tipova, od kojih su sedam povezani sa karcinomima uključujući i karcinom grlića materice“, navodi prof. dr Banko.

U Srbiji je od 2022. godine samo 6% dece vakcinisano protiv HPV, 75% devojčica i 25% dečaka.

„Pozivamo žene da posete svog ginekologa, urade redovni ginekološki pregled i Papa test, informišu se o metodama primarne i sekundarne prevencije. Ne čekajte na odobrenje partnera ili komšiluka , ne robujte predrasudama, ne dopustite da stigma i stid budu uzrok kasnog otkrivanja zdravstvenih problema ili čak i smrti. Mi ćemo se kao udruženje koje zastupa pacijentkinje sa rakom dojke i ginekološkim karcinomima zalagati za bolju dostupnost terapijama i dijagnostici i raditi na tome da se edukacija o Zdravstvenoj kulturi započne još kroz školski sistem“,  kaže Vesna Bondžić.