Svetski dan slobode medije: Pet minuta tišine

Odluka o obeležavanju ovog dana doneta je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 1993. godine kako bi se podigla svest o značaju slobode štampe i podsetile vlade država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Trećeg maja obeležava se i godišnjica Vindhuške deklaracije o principima slobodne štampe koju je 1991. godine sastavila grupa afričkih novinara.

Na Svetski dan slobode medija UNESKO zaslužnim pojedincima, organizacijama ili institucijama koji su dali izuzetan doprinos odbrani i/ili promociji slobode štampe dodeljuje nagradu Giljermo Kano za slobodu štampe. Nagrada se dodeljuje od 1997. godine i nosi ime Giljermo Kano Isaza, kolumbijskog novinara koji je ubijen ispred kancelarije svog lista El Espektador u Bogoti 1986. godine.

UNESKO Svetski dan slobode štampe obeležava i okupljanjem medijskih profesionalaca, organizacija za slobodu štampe i UN kako bi podneli izveštaj o proceni stanja slobode medija širom sveta. Ove godine World press freedom day UNESKO će obeležiti četvorodnevnim skupom u Džakarti, Indonezija.

Objavljujemo tim povodom u celosti proglase povodom Svetskog dana slobode medije UNS i NUNS i sindikata Nezavisnost.

NUNS i Nezavisnost: Sloboda je pravo da ljudima kažete istinu

Novinarstvo se danas suočava sa sve većim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, nesigurnošću rada, ugrožavanjem bezbednosti, nedostatakom profesionalne obuke, rodnom neravnopravnošću, kršenjem autorskih prava i mnogo čime još što nije za pohvalu, naprotiv.

U izveštaju Reportera bez granica, Srbija je u odnosu na prethodnu godinu doživela pad od sedam mesta, pa je sada na 66 mestu.

I prema izveštaju istraživačkog centra Evropskog parlamenta, Srbija se suočava s politizacijom, problemima u sprovođenju medijskih zakona, zastrašivanjem novinara i autocenzurom.

U situaciji kad je jedan čovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, ekploatišući je do krajnjih granica, kad vodeća stranka medije u Srbiji koriste kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim, uskim i sebičnim interesima i kad je stotine naših kolega ostalo bez radnog mesta, a više stotina njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, rade za smanjene i neredovno zarade, novinari moraju postići jedinstvo, dići glas i nepristajanjem na te “uslove” pokazati da su slobodni građani koji imaju slobodu, pravo i obavezu da ljudima, pre svega, prenesu istinu. A sloboda je i da javnosti kažete i ono što vlast ne želi čuti.

Uloga medijskih poslenika nije ispunjavanje želja moćnika, već odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti.

NUNS i “Nezavisnost” pozivaju sve medijske radnike da se zajedno suprotstavimo daljoj eroziji profesije i učinimo sve kako bi podigli ugled novinarstva i vratili poverenje građana.

Na kraju apelujemo na celokupnu javnost Srbije da se na ovaj dan sete i nekažnjivosti zločina protiv novinara: 23 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je ubio novinarku Dadu Vujasinović, da se ni posle 18 godina ne zna po čijem nalogu je ubijen kolega Slavko Ćuruvija i da već 16 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića.

UNS: Proglas

Sloboda medija u Srbiji je ugrožena jer novinari nisu nikada bili u težem ekonomskom položaju i pod većim pritiscima.

Izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile su za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu.

Posledica je siromašenje medija, njihova zavisnost od centara moći, tabloidizacija, pad etičkih standarda, autocenzura i visok nivo klijentelizma.

Sada čak i Ministarstvo kulture i informisanja priznaje da treba utrostručiti izdvajanja iz budžeta opština i gradova za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja.

U godini za nama vlast, ali i opozicija, demonstrirali su bahat odnos prema novinarima i medijima. Urednici su ekspresno smenjivani ili nezakonito otpuštani, a novinari su diskriminisani zbog uređivačke politike svojih redakcija.

 UNS zato zahteva:

 – Da Vlada pokrene izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja i da za te namene lokalne samouprave (osim velikih gradova) izdvajaju najmanje dva odsto svojih budžeta. Kao garancija za izvršenje ove obaveze treba da budu predviđene i kazne za funkcionere lokalne samouprave ako ne izdvoje novac za projektno sufinansiranje medija;

– Da Vlada i medijska zajednica uspostave dijalog o važnim pitanjima medijskih sloboda i potrebe unapređenja kulture javne komunikacije značajne za demokratizaciju srpskog društva;

– Da Vlada što pre reši status Novinske agencije Tanjug i dovrši privatizaciju Večernjih novosti i Politike;

– Da u izradi Strategije razvoja sistema javnog informisanja i medijskog zakonodavstva postojanje socijalnog dijaloga u medijima bude važan kriterijum za podršku države medijima; 

– Da Vlada pruži svu neophodnu podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara kako bi što pre bila podignuta optužnica za ubice jagodinskog novinara Milana Pantića i rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović. 

– Da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine najzad počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije, umesto što godinama bez rezultata, po prijavi NUNS-a, istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.

– Da se pregovarački tim Vlade Srbije za pregovore sa kosovskim institucijama najzad zauzme za zaštitu interesa srpskih medija na Kosovu i Metohiji a posebno za formiranje nezavisnog televizijskog kanala na srpskom jeziku koji će signalom pokrivati celo Kosovo i Metohiju, imati nezavisan Upravni odbor i finansiranje.