Svetski kongres bibliotekarstva

Trudeći se da prati svetska zbivanja u oblasti bibliotekarstva, novih tehnologija i globalnih trendova u svetu, požarevačka biblioteka poslednjih nekoliko godina ulaže velike napore kako bi postala ne samo mesto gde čitalac može pozajmiti knjigu već istinski informacioni centar u kome se može dobiti bilo koja vrsta informacije. Poznato je da je omogućen slobodan pristup knjigama. Takođe, u biblioteci postoji prostor u kome se može koristiti internet, i to besplatno za sve članove, a tu je i Dečije odeljenje, sa radionicama koje su aktivne tokom godine, štampa, od dnevnih novina, do periodike, koja se može koristiti u čitaonicama i niz drugih pogodnosti, a gotovo svake nedelje održavaju se kulturne manifestacije poput promocija knjiga i projekcija filmova.

Ove godine Svetski kongres bibliotekarstva, koji organizuje Međunaronda federacija bibliotečkih udruženja i institucija (Federation of Library Associations and Institucions – IFLA) održan je u Geteborgu u Švedskoj, to je bio 76. kongres. Kao predstavnik Zajednice matičnih biblioteka Srbije, Kongresu je prisustvovala direktorka Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ u Požarevacu, Beba Stanković koja nam je tom prigodom rekla: – Kada je svetsko bibliotekarstvo u pitanju, Kongres predstavlja najvažniji događaj i on postaje nezavisna organizacija koja okuplja i predstavlja sve ono najkvalitetnije što u ovoj oblasti postoji. Kongresu su prisustvovali i direktor Narodne biblioteke Srbije, kolege iz Biblioteke grada Beograda, direktorka Univerzitetske bilioteke Beograda, kao i kolege iz Sombora. Funkcionisanje IFLA-e se svodi na rad sekcija, koje su podeljene po oblastima koje interesuju učesnike. Ove godine Kongres se održavao pod geslom „Slobodan pristup znanju“ i promovisao je progres u bibliotekarstvu. Neke od sekcija odnosile su se na otvoren pristup digitalnim resursima, politiku strategije i zastupanje bibliotečke struke, ideje, inovacije i prihvatanje novih pristupa bibliotekarstvu, dakle, moglo je da se nađe za svakoga po nešto, a ono što je meni bilo fascinantno bio je način na koji je sve organizovano, jer je sve bilo dovedeno do perfekcije.

Prisustvovali smo i sajmu tehnologija koje su vezane za bibliotekarstvo, uz učešće ozbiljnih i poznatih firmi koje se bave tim tehnologijama, a koje su vezane za digitalizaciju, napredne kompjuterske tehnike, kaže Beba Stanković.

Kongresu je prisustvovalo 3.300 delegata sa svih kontinenata. Jedna od pogodnosti učešća na ovakvom skupu je dobijanje informacija „iz prve ruke“ o donacijama za razvoj bibliotečkih poslova. Jedan od velikih donatora je Bil Gejts, sa suprugom, koji svake godine raspisuju konkurse, a potom se, na osnovu prijavljenih projekata, odlučuje kome će sredstva biti dodeljena. O poslovima funkcionisanja bibliteka, navodi Stankovićeva, najviše su govorili predstavnici skandinavskih zemalja. Ono što ističe je da su biblioteke u ovim zemljama „pravo mesto društvenog života“, sve je potpuno otvoreno i javno, a članstvo i sve druge vrste usluga potpuno su besplatne. U Švedskoj, primera radi, 60 odsto stanovništva učlanjeno je u biblioteke.

– Učestvovala sam u radu nekoliko sekcija, među kojima je i sekcija za žene, jer je činjenica da najveći procenat zaposlenih u bibliotekama čine žene. Sastanci su održavani u Univerzitetskoj biblioteci u Geteborgu, uz posetu Kvin San biblioteke, koja se bavi istorijom ženskog pokreta i istorijom žena. Teme su bile različite, od primera dobrih praksi, kada su pitanju aktivnosti koje se odnose na prava i pozicije žena u društvu, do konkretnih projekata koji uključuju aktiviranje žena u različitim oblastima. Koleginica iz Japana, koja radi u Americi i ja smo gotovo istovremeno došle na ideju da tema za narednu IFLA-u budu emigranti i sve ono što biblioteke mogu da učine kao pomoć, kada su žene u pitanju, navodi Stankovićeva i dodaje: – Bibliotečka delatnost pruža široko polje delovanja, ima puno stvari na kojima može da se radi u okviru biblioteke, ona nije samo ustanova koja se bavi izdavanjem knjiga, već postaje sve više pravo mesto informacionih usluga, mesto gde se odigravaju različita društvena dešavanja. Razmena iskustava je veoma važna, tako da mnogo toga što sam videla u Švedskoj može da se primeni i kod nas, primera radi, funkcionisanje dečijeg odeljenja. Svaki takav odlazak na ovako veliki događaj ne može da ne rezultira, jer se čovek vrati sa mnogo ideja o tome šta bi moglo da se uradi i unapredi i kod nas. Ideje uvek postoje, ali kod nas je veliki problem, nedostatak sredstava. Nama je članarina itekako neopohodna, jer mnogo toga, zahvaljujući njoj, možemo da obezbedimo – kazala nam je Beba Stanković.