Svetski mesec borbe protiv hematoloških maligniteta: „Razgovor i podrška pacijentima važni koliko i terapija“

Globalne ankete pacijenata, kao i naše, lokalne, o kvalitetu života i lečenja pacijenata sa limfomom, HLL i MPN-om, pokazale su da se većina pacijenata i negovatelja suočava sa emocionalnim problemima koji proističu iz same dijagnoze, procesa lečenja, kvaliteta nege i nedostatka savremenih terapija, izjavila je na konferenciji za medije Maja Marković, predsednica udruženja LIPA poovodom septembra, meseca borbe protiv hematoloških maligniteta i svetske kampanje pod nazivom “Hajdemo otvoreno da razgovaramo”.

Hematološke maligne bolesti najčešće zahvataju krv, kostnu srž i limfne čvorove. Kada je reč o limfomu, u Srbiji se godišnje registruje oko 1.000 novobolelih, a premine oko 400 pacijenata.

Doktor Darko Antić, direktor Klinike za hematologiju, UKC Srbije kaže da su važne tri faze: kako bolest prepoznati na vreme, dijagnostikovati i na pravi način lečiti.

„Klinički tok pomenutih bolesti je izuzetno varijabilan, u rasponu od sporo rastućih (indolentnih) formi bolesti, koje ne zahtevaju lečenje, do formi koje brzo napreduju (agresivne) koje često mogu biti rezistentne na terapije. Diagnoza u 21. veku ne bi trebalo da ima samo svoje ime i prezime, već i nadimak i srednje ime, jer se ispoljava individualno. Postoje mnogi podtipovi bolesti koji se leče na različite načine i termin koji su poslednje vreme često koristi jeste precizna medicina. Najvažnije je blagovremeno dati najbolji lek“, objašnjava doktor Antić.

Prema rečima doktora Predraga Đurđevića, direktora Klinike za hematologiju, UKC Kragujevac, tokom poslednje decenije, došlo je do značajnog napretka u terapijama, tako da danas postoje nove opcije lečenja.

Razvoj novih (novih) ciljanih terapija dovodi do boljih rezultata lečenja za mnoge pacijente, ali je važno primeniti je u što ranijim linijama lečenja.

„Nemamo mnogo bioloških lekova za limfom novije generacije, ali su iskustva sa ovim koja imamo vrlo pozitivna. Važno je razumeti da se jedna dijagnoza kod dva pacijenta ponaša različito, zato svakom od njih treba odrediti najoptimalniju terapiju koja stoji na raspolaganju“, kaže doktor Đurđević.

Maja Marković, predsednica udruženja LIPA, ističe da se većina pacijenata i negovatelja suočava sa emocionalnim problemima koji proističu iz same dijagnoze, procesa lečenja, kvaliteta nege i nedostatka savremenih terapija.

„Iskreni razgovori između samih pacijenata, sa porodicom i prijateljima, razgovori sa njihovim medicinskim timovima, sa relevantnim institucijama koje donose odluke o dostupnosti terapija, kao i sa medijima su od velike pomoći“, kaže Maja Marković.