Svetski mesec borbe protiv hematoloških maligniteta: „Razgovor i podrška pacijentima važni koliko i terapija“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Evo pozdrava od jedne „hočkinovke“. Moj rat sa limfomom je ove godine postao punoletan.
   Dva ključna srećna momenta u mojoj borbi: rano otkrivanje se desilo jer sam podižući teret napregla nogu koja je naterala žlezdu da izleti i postane vidljiva. I drugi: iskusni vrsni patolog koji je radio u lokalnoj bolnici za razliku od drugih svojih kolega nije imao čime sa sigurnošću da potvrdi da se radi o limfomu, ali je dovoljno što je posumnjao i uputio me na instituciju koja to može.
   Ono na šta posebno kod limfoma pored natečenih žlezdi treba da se obrati pažnja jeste umor koji nikad ne prolazi – bez obzira koliko spavate i dalje biste samo spavali i ponekad svrab na koži.
   Držite se ljudi.

2. Sa kime pacijent da razgovara? Sa doktorkom koja ne kaže ni koji lekovi će biti dati u toku hemoterapije? Sa istom doktorkom koja je mojoj majci rekla dijagnozu, ali joj nije objasnila šta ta dijagnoza znači, odnosno od čega majka boluje? Napominjem da je moja majka fizički aktivna (šetnja, planinarenje, vožnja bicikla na duže staze,…), da je mentalno zdrava i da komunikacija sa njom nije problem. Majka ima 73 godine i valjda ne treba da zna od čega boluje, čime će biti lečena. Sve informacije morali smo tražiti na sajtovima udruženja i drugih institucija da bi smo saznali šta je Ne hočkinov limfom i šta majku moju čeka. Ljudi, sami ste u ovome, borite se, čitajte, pitajte, kažite šta ne valja, šta Vam treba, kliknite, vičite, možda Vas, osim porodice, neko i čuje