Svetu treba više, a ne manje integracija

Ali ostaćemo ovde na čovečanstvu i njegovim zajedničkim interesima i obavezama. Da li su ti zajednički interesi i obaveze celog čovečanstva postojali oduvek ili, makar, da li smo ih bili svesni sve do sada? Istorija može da ponudi različite odgovore na ova pitanja, ali ovih dana dobili smo, slučajno ili ne, dva vrlo ubedljiva i saglasna tumačenja o tome da li današnji svet, kao celina, ima zajedničke interese čijem ostvarenju treba da teži zbog sopstvenog prosperiteta (bez obzira na sve razlike koje vladaju) i da li zbog tog zajedništva u interesima ima i zajedništvo u obavezama kojih treba da se pridržava dok nastoji da interese ostvari.

U osvrtu na identičnu dilemu o kojoj je bilo reči, dvojica autora, jedan iz Srbije i drugi iz Velike Britanije, ponudili su prilično podudarne odgovore na pitanje – šta je globalizacija danas i kako će ona oblikovati svet u vremenu pred nama. Obojica su govorila o globalizaciji upravo kao o kompleksu zajedničkih interesa i obaveza ukupnog čovečanstva, kao fenomenu čiju egzistenciju ne treba mnogo preispitivati i tražiti alternativu, već je treba oblikovati u skladu sa potrebama i odgovornošću savremenog sveta.

Da bi došli do bar nekih od odgovora na ova ključna pitanja današnjice, obojica su, vođeni metodološkim imperativom, uzeli po jednu bitnu istorijsku tačku od koje su krenuli u ispitivanje stanja globalizacije danas, a naročito njene perspektive. Za Martina Volfa, jednog od najuticajnijih svetskih autora i dugogodišnjeg glavnog ekonomskog komentatora Financial Timesa, ta tačka su sporazumi u Breton Vudsu, čiju 75-godišnjicu obeležavamo ovog meseca. Za dr Orhana Dragaša, stručnjaka za bezbednost i međunarodne odnose, ta tačka je globalna finansijska kriza iz 2008. godine. Martin Volf je svoje viđenje stanja globalizacije danas, a posebno njenog sutra, sažeo u uvodniku u Financial Timesu 16. jula, naslov teksta: „The case for sane globalism remains strong“, dok je dr Orhan Dragaš pružio svoje argumente u nedavno objavljenoj knjizi „Dva lica globalizacije – istina i obmane“ (izdavač Albion Books, Beograd). Iako različiti po senzibilitetu, po oblastima interesovanja, pa i po nekim pogledima na budućnost globalizacije, stavovi ove dvojice autora pobudili su našu pažnju zbog izrazite podudarnosti u gledištima na glavne izazove današnje globalizacije, a naročito zbog „recepata“ koje nude za što bolje prilagođavanje „novoj globalizaciji“, kao fenomenu koji neće nestati i kojem se treba prilagoditi. Evo, u nastavku, samo nekoliko ilustracija za pomenuto.

I Martin Volf i Orhan Dragaš apsolutno su sigurni da globalizacija ima budućnost. Oni odbacuju procene i ideje koje već decenijama predviđaju (i priželjkuju) njen krah, tumačeći je, pogrešno, kao ideološku tvorevinu, a ne kao kompleksan ekonomski, politički, tehnološki i socijalni proces. „Globalizam, široko definisan, jeste neizbežan“, kaže Martin Volf, govoreći o imperativu saradnje država na ostvarenju zajedničkih interesa, u koje pre svega ubraja mir, razvoj, zaštitu životne sredine, iskorenjivanje siromaštva… Identično stanovište o „zdravstvenom stanju“ današnje globalizacije pod udarom populizma (suverenizma) nudi i dr Orhan Dragaš: „Populističke politike koje u osnovi zagovaraju deglobalizaciju, iako lepljive i primamljive za milione širom sveta, sudaraju se sa realnošću otvorenog i integrisanog sveta i prinuđene su da se tome prilagode ili bivaju kratkog daha.“

Bez ikakve glorifikacije globalnih integracija i ne bežeći od nekih njihovih, sasvim očiglednih, negativnih aspekata, i Volf i Dragaš zagovaraju rešenje u još većem povezivanju, nikako u koracima koji vode unazad. „Mi moramo da mislimo i delujemo globalno. Nemamo alternativu“, izričit je Martin Volf, stavljajući ponovo u centar globalnih integracija države, ali države koje ne bi smele da budu ksenofobične, naprotiv. U isto vreme, i dr Dragaš, govoreći o najvećim bezbednosnim izazovima savremene globalizacije, traži globalni odgovor: „Terorizam, ilegalne i nasilne migracije, cyber-kriminal danas su glavni bezbednosni izazovi koji opterećuju i otežavaju integrativne tokove u svetu. NJihovo suzbijanje je nemoguće uz korišćenje samo nacionalnih resursa i oslanjanja na borbu protiv njih unutar nacionalnih granica. Pošto je priroda ovih izazova internacionalna, pa i nadnacionalna, jedini uspešan odgovor može biti kroz zajednički, globalni napor i akciju.“

Obojica su stala i u odbranu međunarodnog poretka, zasnovanog na pravilima, onakvog kakav je uspostavljen posle Drugog svetskog rata, ali i modifikovanog tokom vremena, upravo usled potrebe čovečanstva za napretkom i zajedničkom zaštitom zajedničkih interesa. Taj sistem, dakle, nije dat jednom za svagda, menjan je i prilagođavan stvarnosti pod različitim uticajima, ali i dalje je ostao – sistem, nije prerastao u svoju suprotnost, niti je pokleknuo pod naletima izazivača, koji su tražili, a i danas traže, njegovo potiranje i povratak na arhaični period opšte konfrontacije, umesto opšte saradnje. „Zato su pobednici u Drugom svetskom ratu“, kaže Martin Volf, „odlučili da osnuju efikasne međunarodne institucije. Oni su iskusili neobuzdani nacionalni suverenitet. I ishod je bio katastrofalan. Od tada ništa nije moglo da učini međunarodnu saradnju nebitnom.“

Analizirajući današnje stanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, Orhan Dragaš kaže da taj poredak otvorenosti, komunikacije i saradnje nije uspostavljen dekretom, već je „isključivo rezultat niza odluka, zasnovanih na interesima za unapređenje trgovine, tehnologije, društvenog bogatstva i blagostanja, donetih u procesu međusobnog dogovaranja i prilagođavanja“. „Tako da i metodi za njegovo novo podešavanje treba da budu procesni i bazirani na sporazumevanju. Takođe podržani, a ne ugroženi rastom tehnologije.“

I kada je reč o ekonomiji, toj kičmi savremene globalizacije, dvojica autora imaju skoro identične poglede u budućnost. I ona je, naime, u još čvršćoj i otvorenijoj saradnji, nikako u konfrontaciji, (samo)izolaciji i zatvaranju u nacionalne i regionalne okvire. O jednom od ključnih pitanja savremene globalizacije, odnosu razvijenih i ekonomija u razvoju, Martin Volf daje pravo i jednima i drugima da učestvuju u globalnoj trgovini, razmeni tehnologija i ideja, oštro se suprotstavljajući izolacionističkim konceptima i tumačenjima: „Mišljenja po kojima je neophodno obeshrabriti ekonomski rast ne-zapadnih država, kako bi se zacementirala zapadna dominacija, po mom mišljenju su za zgražavanje!“

Na istoj frekvenciji je i srpski autor, koji i razvijenom Zapadu i narastajućem Istoku daje jednako pravo da učestvuju u globalnoj razmeni, pod jednakim uslovima i šansama, oštro kritikujući protekcionističke mere u svetskoj trgovini, koje su eskalirale poslednjih godina. Dr Orhan Dragaš čitavo jedno poglavlje u svojoj knjizi posvećuje ulozi Kine u globalizacionim procesima, a da niti jednom ne potcenjuje njenu kapitalnu ulogu u podsticaju globalnih integracija, od kojih je najveću korist imala ona sama, ali i ceo svet: „Prihvatanjem politika koje promovišu razvoj u ključnim sektorima, uz istovremen rast baziran na izvozu, Kina se snažno integrisala u globalni ekonomski sistem, u tolikoj meri da ekonomski odnosi koje ta zemlja danas donosi imaju značajan uticaj na globalnu ekonomsku stabilnost.“

Nezavisno jedan od drugog, dvojica autora došli su do još niza podudarnih zaključaka o izazovima savremene globalizacije i njenim perspektivama. I kada je reč o rizicima za ugrožavanje mira, putevima za smanjenje nejednakosti, kao i o migracijama, koje predstavljaju „žrtveno jagnje“ za neuspeh u domaćim politikama (Volf), odnosno „jedno od najkaloričnijih goriva za pokretanje populizma“ u SAD i Zapadnoj Evropi (Dragaš).

U vremenu kada su glasovi protiv globalnih integracija, po običaju nedovoljno promišljeni i potkrepljeni činjenicama, bučniji i prisutniji u javnosti, ohrabruje ova skoro sinhronizovana „odbrana“ globalnog prosperiteta, kao rezultat sveopšte otvorenosti i želje za saradnjom, a ne konfliktom. Iako različitim formama, stilovima i metodologijom, i Martin Volf i dr Orhan Dragaš su osetili istovetnu potrebu da racionalno i odgovorno ponude odgovore, koji će zaista biti od koristi za razumevanje današnjeg sveta, a naročito njegove prosperitetne budućnosti, koja bez sumnje leži u više, a ne u manje integracija.