– Prema izmenama Zakona o transplantaciji koje bi do kraja ove godine trebalo da budu usvojene u parlamentu, građani Srbije bi mogli da postanu pretpostavljeni donori organa. To znači da više neće biti potrebna saglasnost građana da bi mu se nakon smrti uzeli organi, koji bi nekome mogli da spasu život.
Nenad Milojičić, v. d. direktora Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, ističe da zemlje sa najvećim brojem donora imaju na snazi pretpostavljenu saglasnost, ali i visoku svest njihovih građana o potrebi zaveštanja organa i kontinuiranu kampanju o značaju transplantacionog programa. On dodaje da ne postoji razlog za bojazan da li će kontrola ovakvih procesa biti adekvatna, te da ne može biti zloupotrebe.
– Mehanizam kontrole je vrlo strog i sada, a tako će i ostati. Napominjem da do sada nije bilo niti jednog takvog slučaja – navodi Milojičić.
Dosadašnja praksa pokazala je da čak i kada neko ima donorsku karticu, članovi njegove porodice nakon smrti mogu da ovu odluku ponište i ne daju saglasnost da se organi uzmu. Po nekim računicama, kada se ionako mali broj od 130.000 potencijalnih donora, svede na 30.000 realnih donora, onda to ni u najmanjoj meri ne zadovoljava potrebe.
Stav zaštitnika građana Saše Jankovića je da postoji opravdana društvena potreba da se poveća broj donora organa.
– U mnogim situacijama današnja medicina može da spasi čoveka ako je dostupan donorski organ i niko ne bi smeo da izgubi život ako se to medicinski može sprečiti. Glavni cilj mora biti ljudski život, jer je on elementarno ljudsko pravo koje ne trpi ograničenja – ističe Janković, ali dodaje da se istovremeno mora učiniti sve da građani budu potpuno sigurni da sa potencijalnim donorima i organima neće biti nikakvih zloupotreba.
– To se može postići rigidnim i detaljnim procedurama i drakonskim kaznama za njihovo kršenje. Nažalost, u prošlosti odgovornost u zdravstvu nije uspostavljena i otuda mnogi imaju strah od pretpostavljenog donorstva. Ipak, s obzirom na značaj cilja koji se želi postići, treba naći način da se razumne bojazni konkretnim merama razveju. Takođe, mora se obezbediti da oni koji iz verskih ili bilo kojih drugih razloga ne žele da budu donori (i primaoci organa), takvo svoje opredeljenje i ostvare. Da bi napor Ministarstva zdravlja da budući zakon donese dobre rezultate bio uspešan, ključno je da zakonska rešenja koja će biti predložena prođu detaljnu stručnu analizu i javnu raspravu, da građanima jasno budu predočene sve posledice i sve garancije da neće biti zloupotreba – napominje Janković za Danas.
Sa druge strane, u Ministarstvu zdravlja ističu da je postojeći Zakon o transplantaciji organa delimično usaglašen sa direktivama Evropske unije, a u procesu pridruživanja EU, potrebno je navedeni zakon potpuno usaglasiti sa EU direktivama.
– Trenutna zakonska rešenja predviđaju 'informisanu saglasnost', a u zemljama EU postoji i 'pretpostavljena saglasnost'. Kako je na svakoj državi kandidatu da sama odluči koji će model prihvatiti, baš kao što su se i zemlje EU na taj način opredeljivale, tako je i na nama da definišemo da li ćemo novim zakonskim rešenjem primeniti model 'pretpostavljene saglasnosti' – kažu u Ministarstvu i dodaju da svaka izmena zakona mora da prođe javnu raspravu i propisane skupštinske procedure, nakon čega će se znati konačan oblik novog Zakona o transplantaciji organa.
– Inicijator izmene zakona biće Ministarstvo zdravlja – navode u Ministarstvu zdravlja za Danas i ističu da su verske zajednice već ranije iznele svoj stav po pitanju transplantacije organa, a da će građani imati priliku da se detaljno i precizno upoznaju sa svim izmenama zakona. U ministarstvu očekuju da će Zakon biti dobro prihvaćen, a posebno među pacijentima koji čekaju transplantaciju organa.
Advokat Ljubiša Živadinović ističe da Ustav Srbije ovakve stvari ne reguliše.
– Moja stvar je šta ću da radim sa svojim telom. Inicijativa jeste humana, ali nije demokratska. Niko ne može, osim nas samih, da odlučuje o takvim stvarima. Postojeći zakon je sasvim zadovoljavajući. Potrebno je pojačati marketinške aktivnosti ne bi li se poboljšao odziv građana koji bi zaveštali svoje organe – kaže Živadinović.
Pretpostavljena saglasnost
Pretpostavljena saglasnost znači da smo svi saglasni da budemo donori organa, s tim da građani koji to ne žele mogu da se prijave u opštinu ili sud i popune predviđene formulare. Baza podataka Ministarstva unutrašnjih poslova biće dopunjena rubrikom o tome da li pojedinac pristaje da bude donor ili ne. Lekari će biti u obavezi da proveravaju da li je osoba potpisala formular. S time da, čak i kada neko jeste dobrovoljni donor organa, članovi porodice koji nisu saglasni sa time imaće proceduru kojom će to moći da spreče.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
