Svi čekaju

Sneg pada severno od Grdeličke klisure. Kod nas tmurno, prohladno, ulice mokre. Razmišljam šta je bolje za naš grad – sneg ili kiša? Mislim da se Vranjanci i Vranjanke bolje snalaze po snegu. Jer, kada je pre nekoliko nedelja pala obilnija kiša, novoizgrađenim ulicama u Vranju, glavnom ulicom Kralja Stefana Prvovenčanog ali i ulicom Kraljevića Marka koja je proletos po rečima lokalnih političara uspešno završena, nisi mogao ni kolima da se krećeš. To je izgledalo kao da voziš usred nabujalog potoka. Pešaci su tih dana morali da nose rezervne, suve cipele i čarape da ne bi završili sa upalom pluća. Gde li su te odvodne šahte? Sada istu sudbinu ima još jedna važna gradska ulica – Kolubarska. Građani jadikuju, negoduju, potpisuju peticije – traže da se u što kraćem roku završe radovi kako bi se zaštitili od eventualne zaraze i šljapkanja po blatu usred grada. Ali, sve to ide sporo. Sa druge strane, za sada stižu samo obećanja.
Pritvor za zamenika tužioca u Novom Pazaru, izveštaj MDRI o kršenju ljudskih prava dece i odraslih sa posebnim potrebama u Srbiji, vapaj narodnog poslanika Vladana Batića za skupštinskom govornicom Srbije da slučaj „Pahomije“ ima repove nepravilnosti na samom početku kada se suočavao sa pravdom u Opštinskom sudu u Vranju… Pljušte vesti u jednom danu…
Tri vesti, otvaraju tri duboke rane u našem tranzicionom društvu! Do kada će krvariti na novinskim stupcima i u dnevnim vestima sudbine i životi ovih običnih građana, dece, žena – žrtava trgovine ljudima? Da li ova država ima lek za ove institucionalne bolesti koje sama genski modifikuje? Pažnju mi skreću odlučne reči Vladana Batića da je, sada bivša predsednica Opštinskog suda u Vranju, Snežana Janjić upozoravala na pritiske koje je ovaj sud imao od strane v.d. predsednice Vrhovnog suda Vide Petrović Škero. Ove informacije, izrečene na najvišem nivou, u Skupštini Srbije, unose nevericu i poremećaj racija u mojoj glavi. Zašto je Snežana Janić ćutala o tom problemu dok je bila na funkciji? Zašto zbog eventualnih pritisaka i u interesu zaštite te dece tada nije javno dala ostavku? Da li Vladan Batić zna da prenosi informacije iste žene koja je vršeći funkciju predsednice Opštinskog suda u Vranju kontrolisala prisustvo javnosti na suđenjima koja su po zakonu otvorena za javnost? Da li ovaj poslanik i bivši ministar pravde, zna da su predstavnici civilnog sektora – kancelarije Mreže CHRIS Vranje i Odbora za ljudska prava Vranje, morali za svaki monitoring suđenja da lično čekaju ispred vrata predsednice suda i da je lično pitaju za odobrenje.
Glamurozno otvaranje kućne izložbe SIMPA u Beogradu uz odmereni, poslovni glas i stajling Edit Tomić direktorke marketinga ove kompanije i supruge Dragomira Dragana Tomića, pompezno na lokalnim medijima najavljuje burno istinito informisanje ovdašnjih građana, koji su tu u rodnom Tomićevom kraju, ali daleko od tog Beograd. Vikend je, hladno je i svi su uglavnom u kućama. Sigurno će, ma moraju videti ove izveštaje o „Stilu koji je večan“. Po rečima Tomića (Simpo) „ova kompanija je uspešno prodala nekom velikom lancu… tržne centre Simpa u Vranju za dobru cenu“. I narednih dana sve lokalne TV stanice prenose detaljne izveštaje o ovom događaju. Gledam u mali ekran našeg TV aparata u kuhinji i slušam glas vremešnog Tomića „Cvećaru u Vranjskoj Banji ćemo da damo… Farmu u Banji ćemo da damo… borimo se i dalje, ali i Banju ćemo da damo nekome koji će da je izgradi… Sudbina SI Marketa je da treba da se privatizuje, jer SIMPO se ne bavi tim poslom (trgovina prehrambenim proizvodima). Tu prestajem da pratim tok ovih primera tranzicije na jugu Srbije.
Definitivno je ovo dan za odmor i porodicu. Posle kiseljenja kupusa, došao je na red i svinjokolj, a nedelja je pravi dan za meraklijsko pripremanje čvaraka. Nije kuća domaćinska ukoliko se za zimu ne pripreme svinjski specijaliteti, dobro domaće vino i rakija. To je u korenima naše tradicije i zdravog života. Odlazimo kod naših rođaka. Puši se kazan, pucketa vatra a, čvarci krčkaju u kazanu. Međutim i ovde tranzicija pokušava da poljulja tradiciju. U razgovoru Zoran, vični majstor svinjokolja, zastupa drugu životnu tezu. „Slušaj, danas svaka porodica koja može, gleda da zakolje svinju, ne zato da pričaju da je domaćinska, nego da obezbedi hranu za decu, za zimu. Vidite li kakva je besparica, nemaš uvek pare da meso kupuješ u kasapnicu. A, zima je duga. Niko ti danas ne garantuje da ćeš imati posao, a mora da se jede. Ali, mene plaši kad uđemo u Evropu. Pričaju ljudi da tamo ne sme ovako u dvorište da se kolje svinja, nego sve mora da se kupi u prodavnicu. Kako li ćemo tada?“
Od ranog jutra tim Odbora za ljudska prava Vranje je u srednjim školama – Poljoprivrednoj i Hemijsko-tehnološkoj. U okviru projekta našeg partnera, kancelarije ASTRA iz Beograda i uz podršku Delegacije Evropske Komisije u Srbiji, u 11 gradova u Srbiji a i za srednjoškolce u Vranju organizujemo radionice o prepoznavanju, prevenciji i zaštiti od trgovine ljudima.
Interesovanje učenika je iznad očekivanja. Informacije i inserti iz filma izazivaju dozu neverice o postojanju ropstva u 21. veku i posledicama trafikinga. U blizini Vranja se nalaze tri granice čime je povećana opasnost od trgovine ljudima. Nas, predstavnike civilnog sektora, ohrabruje činjenica da uprava škola i direktori prepoznaju potrebu za ovakvim radionicama i sarađuju sa nama. Jer, za sada učenice i učenici ove informacije mogu dobiti samo putem aktivnosti i radionica civilnog sektora.
Žurim u kancelariju i usput kupujem Danas. Sa uredno poređanih dnevnih beogradskih izdanja na svim kioscima pažnju građana privlači fotografija predsednika kompanije „Delta“ Miškovića. Zatrpana poslovnim i ličnim obavezama, uspevam da se setim lika. Da, to je onaj isti čovek kojeg sam u nekom TV prilogu, videla rame uz rame sa Dragomirom Draganom Tomićem iz kompanije „Simpo“. Ne mogu da se setim ko je kome tada bio u gostima povodom otvaranja nekog važnog posla, ali bilo je to prošle nedelje. Tu pored njega je fotografija predsednika LDP – Čedomira Jovanovića. Počinje novi megdan za bolji život Srbije. Nas, male ljude iz tamo neke provincije, naravno niko nema vremena da pita da li nam se život pomerio na bolje bar za neki milimetar? Događaji na političkoj i biznis sceni Srbije počinju svakodnevno da se vrte kao na ringišpilu. Sve brže i brže. Pa, ko to može da prati i pamti? I slučaj Verice Barać već počinje da bledi u našim glavama. Da li će iskusni gospodin Mišković imati dovoljno živaca i snage da objasni ovim džangrizavim novinarima i političarima šta je najbolje za Srbiju? Kažu istorija se ponavlja. A, kada ćemo mi izaći iz tog ponavljanja i krenuti bar korak napred?
Danas je Sv. Arhanđel, velika srpska slava. U gradu gužva do ranog popodneva. Mnogi koji su u prilici a koji ne slave, pokušavaju da ranije odu sa posla – valjda da bi se odmorili za večernje slavlje. U tom ritmu, i mi u kancelariji neke obaveze pomeramo za sutra. Predveče su ulice Vranja prazne. Muzika, smeh čuju se skoro iz svake druge kuće. Nekako u isto vreme stigla je i vest da pravosuđe prestaje sa štrajkom. Postigli su dogovor i cilj svog štrajka. Ali, iste večeri stiže nova vest. Neka javna preduzeća najavljuju štrajkove. Da li to dolazi štrajkački cunami nad Srbijom? Kako vreme prolazi, tek kada otvorite novine i pročitate vest, podsetite se da neke radnice u vašem gradu – u Jumku štrajkuju glađu. Lokalni mediji skoro su i prestali da izveštavaju o tome.
U slučajevima porodičnog nasilja, po nekom nepisanom pravilu, žene i deca su žrtve nasilja. Sa koleginicama se pripremamo za rad timskog pravnog savetovališta, koje smo pokrenule pre nekoliko meseci uz podršku BCIF-a. Ovo je za sada jedini ovakav kutak u Vranju za izmorene i često do kostiju uplašene žene. Poneka dolazi i sa modricama „bračne ljubavi“. Kažu, to ne boli koliko ih razara psihičko maltretiranje. A, šta je to? U vranjskom Opštinskom sudu beležimo slučaj izricanja zaštitne mere od porodičnog nasilja čiji postupak traje skoro godinu dana! A porodični Zakon kaže da je postupak hitan. Šta li će biti ukoliko žrtva dokazuje psihičko maltretiranje u porodici?
Bliži se kraj i ove novembarske nedelje koja ubrzava pripreme mnogih nevladinih organizacija za animiranje građana i građanki u okviru kampanje 16 dana aktivizma. AZC nam večeras autobusom šalje prigodan materijal, pripremamo i naše SOS pamflete. Počev od 25. novembra, kada je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, pa do 10. decembra, biće dosta aktivnosti.
Političari Srbije se svim snagama bore da ove godine 10. decembar u Srbiji – Međunarodni dan ljudskih prava ne bude dan „D“ po pitanju nezavisnosti Kosova. Pitanje statusa Kosova ovde na jugu Srbije koje se geografski oslanja na administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, nekako ne izaziva vidno interesovanje ovdašnjih ljudi. U vazduhu ipak treperi neka neizvesnost. Mirno je uz povremena saopštenja predstavnika Albanaca iz Preševa i Bujanovca. Ostali kao da su okrenuli glavu prema Beogradu i čekaju, čekaju…