Svi čekaju da se stvar završi „prirodnim putem“

Miloš Vasić: Ja sam sklon da verujem da, ako se nešto radi, onda se to radi u tajnosti. Ove dosadašnje spektakularne akcije bile su besmislica, jer se takve stvari rade tihim, pametnim, obaveštajnim radom. Ne rade se na galamu i na specijalce.

Ljubodrag Stojadinović: Ja mislim da na nivou države postoji neka vrsta odlučnosti da se uhapsi Ratko Mladić. Ali, rekao bih da tu odlučnost države ne dele potpuno, a na nekom nivou nimalo, upravo oni organi koji su dužni da taj posao obave. Simptomatično je da Ratko Mladić nikada, ama baš ni u jednom slučaju, nije bio tamo gde su ga tražili. To znači da Ratka Mladića ne čuvaju jataci nego informacija koja mu verovatno stiže upravo iz onog centra odakle treba da krene potraga za njim.

Miloš Vasić: Složio bih se s tim. U obaveštajnim službama su postojale podivljale frakcije koje su delom otpuštene i razjurene, ali one i dalje imaju svoje kontakte unutar tih službi. Ti ljudi pružaju logističku podršku Mladiću bez koje se on ne bi mogao toliko dugo skrivati. Moja je procena da se Mladić skriva u nekom od većih gradova, najverovatnije u Beogradu, da je nešto promenio fizički opis, da je nabavio uverljiva lična dokumenta, što nije nikakav problem s obzirom na logističku podršku koju ima, i da živi mirnim životom penzionisanog zastavnika na Novom Beogradu, igra šah sa penzionerima i svaka dva-tri meseca izvadi iz poštanskog sandučeta kovertu sa novcem. Jedini je problem kako doturiti tu kovertu što se dade izvesti uz pametan obaveštajni rukopis i terensku taktiku.

Omer Karabeg: Ko su ljudi koji finasirajuju skrivanje Ratka Mladića?

Miloš Vasić: Moramo imati u vidu da su ljudi iz paraobaveštajnih struktura Republike Srpske i velikosrpski nacionalisti na vreme počeli o tome da vode računa. Postoji podatak da je jedan od ogranaka heroinskog puta, novosadski ogranak, deo profita izdvajao za skrivanje Karadžića i Mladića, što milom, što silom, što kao način da sa policijom i Udbom održi dobre odnose.

Omer Karabeg: A da li u samoj službi bezbednosti postoje ljudi koji ga obaveštavaju?

Ljubodrag Stojadinović: Danas je na čelu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) jedan dobar profesionalac, Saša Vukadinović, koji želi da svoj posao radi kako treba. Ali, Saša Vukadinović nije u stanju da uđe u trag poreklu moći pojedinih ljudi koji godinama rade u toj službi, posebno nije u stanju da raskrinka veze između Ratka Mladića i ljudi iz te službe koji su sebe poistovetili sa državom i smatraju da oni bolje od same države znaju šta je za državu dobro. Ja sam potpuno siguran da ljudi, koji to treba da znaju, znaju gde se nalazi Ratko Mladić. Da žele da ga privedu, oni bi to mogli da urade vrlo brzo. Mislim da na nivou, gde se donose operativne odluke, ne postoji želja da se Mladić privede pravdi.

Omer Karabeg: Da li će država ipak biti u stanju da izvrši taj zadatak, jer, konačno, to je vezano i za ulazak Srbije u Evropsku uniju?

Miloš Vasić: Mislim da hoće. Mislim da oni čekaju da se mit o hajdučiji polako izliže i čekaju, naravno, na operativno-taktički podatak gde mogu da ga nađu. Onda će se to izvesti, najverovatnije, na vrlo diskretan način. Pretpostavljam da bi pre toga morali da savladaju strah od reakcije razmahane velikosrpske opozicije sa narodnjacima na čelu jer će, ako se to dogodi, biti dignuta galama nebeskih razmera. Toga se oni boje, ali pretpostavljam da će u jednom trenutku morati da stisnu guzu i kažu: „Ljudi, moramo to da uradimo“.

Ljubodrag Stojadinović: Slažem se sa kolegom Vasićem da država traži tajming, najbolji trenutak da to uradi, ali ne može se beskonačno dugo čekati. Saša Vukadinović je uhapsio Radovana Karadžića praktično drugi dan nakon što je preuzeo dužnost jer je tu informaciju njegov prethodnik držao u fioci. Ne verujem da se mora beskonačno čekati da se smiri taj lažni patriotski bes da bi se uhapsio Ratko Mladić. Izliva gorčine će biti, ali ja ne mislim da će to biti do te mere dramatično da vlast mora da se toga boji. Mislim da svi čekaju da se to završi na drugi način – da ne bude hapšenja, nego da se to završi, kako sam čuo da kažu, „prirodnim putem“, znači da Ratko Mladić umre. Ja ne verujem u brzo rešavanje tog problema upravo zbog toga što svi iščekuju da se ta stvar reši sama od sebe da bi se izbegla destabilizacija Srbiju. U pitanju je endemski strah vlasti od bilo kakvih potresa koji bi mogli dovesti do njenog poraza na naredenim izborima.

Miloš Vasić: Tačno je ovo što kaže kolega Stojadinović da svi sede i jedva čekaju da se Ratko Mladić izvrne i umre prirodnom smrću ili da se ubije, pa će onda svima biti lakše. Ali, to su puste nade. Ja se u to ne bih uzdao.

Isti ljudi napravili i uhapsili Dragoljuba Dabića

Ljubodrag Stojadinović: I ja mislim da se Mladić krije u Beogradu. Mislim takođe da služba državne bezbednosti, kao institucija, više ne krije Ratka Mladića, ali postoje vrlo uticajni ljudi koji su nekada u njoj bili i koji i sada imaju dobre veze sa tom službom i u stanju su da dobiju vitalne informacije. Na njih sam mislio kada sam govorio o odlivu informacija. Ja ne verujem da se Mladić krije na isti način kao Radovan Karadžić. Ja mislim da su Radovana Karadžića, odnosno Dragana Dabića, obrijali oni isti ljudi koji su od njega napravili Dragana Dabića. Ti ljudi su znali gde se on kreće, čime se bavi i šta radi. Kad se smatralo da je došao trenutak da se Radovan Karadžić uhapsi i obrije, oni su uradili taj posao. Mislim da je s Mladićem malo drugačiji slučaj. Ja ne verujem da je on promenio svoj identitet. Ratko Mladić je takav čovek da bi, možda čak i po cenu da bude otkriven, uvek želeo da ostane Ratko Mladić i ne verujem da bi on pristao da menja ime. On je veoma samouveren, egocentričan, dok je bio komandant vojske, on je sebe video kao nekog mesiju. Ja verujem da je on dovoljno drzak da bude tu pored nas, da se šeta Beogradom.

Hadžić nezgodniji za Srbiju od Mladića

Mene zanima zašto se ništa ne govori o Goranu Hadžiću. Ja mislim da bi srpske vlasti, kad bi mogle da biraju, pre izručile Ratka Mladića nego Gorana Hadžića, jer ono što Goran Hadžić ima da ispriča daleko je kompromitantnije za državu Srbiju od bilo čega šta bi mogao da ispriča Ratko Mladić. Zato je Goran Hadžić nekoliko minuta pre dolaska policije bio upozoren da pobegne iz svoje novosadske kuće. Goran Hadžić je bio na direktnoj vezi sa Badžom Stojičićem, Jovicom Stanišićem i kompletnim beogradskim vrhom, budući da je sedeo u istočnoj Slavoniji i da je preko njega sve išlo.

Ljubodrag Stojadinović: Mislim da je to potpuno tačno. Goran Hadžić zaista zna gde su išli svi putevi kojima je država Srbija u toku rata snabdevala razne strane. Veliki krijumčari, veliki igrači – neki od njih su danas bogataši i ugledni građani Srbije – bili su uključeni u transfer velikih količina municije i hrane svim stranama u sukobu. Poznata je stvar da je na nekim ratnim područjima postojala institucija „rent-a-tenk“, „rent-a-top“, „rent-a-vatra“, srpske snage su u dolini Neretve isporučivale vatru, gađale su one jedinice za čije je uništenje protivnik plaćao. Postoje mnogi ljudi koji su neposredno pomagali Radovanu Stojičiću Badži imajući u vidu njegovu vrlo mračnu ulogu u Cazinskoj Krajini. Šta se sve tamo događalo i na koji način je Srbija bila uključena – to tek treba istražiti. Tamo je bilo mnogo mračnih stvari.