Svi jezici sveta

Među imenima dobitnika Povelje zahvalnosti za unapređivanje jezika, književnosti i kulture je i moje ime. Moj fakultet. Kada sam otišla na svečanost, nisam se setila ni nastave, ni odbrane diplomskog rada, već prijemnog ispita.

Dok je moj dobri otac bodrio ćerku nervozno šetajući po Studentskom trgu, ja sam u „jedanaestici“ uspela da iskidam kaišić na crvenim sandalama, da polomim naočare za sunce i da položim prijemni. Upisala sam šta sam htela, Grupu za jugoslovenske i opštu književnost. Možda sam se baš danas toga setila, zato što mi je taj ispit bio važan, važna je i Povelja.

Žurim u radio. Na programu razgovaram sa Žanetom Đukić Perišić i sa Petrom Arbutinom. Sve znaju, idealni gosti za Radio Beograd 2.

Subota, 7, oktobar

Stigla mi je nova vitrina. Nasmejala sam se kada sam na sajtu prodavnice nameštaja videla reč koju u našem savremenom govoru tako retko čujemo – „vitrina“. Trebalo bi da je francuskog porekla. U vitrinama se obično drže fino, „gostinsko“ posuđe ili mali umetnički predmeti, u mojoj će biti knjige. Najzaslužniji za montažu dotičnog komada nameštaja je moj dvanaestogodišnji sestrić Laza. To će reći da nije mnogo smetao zauzet tetkinim mobilnim telefonom. Našao je u imeniku Jasminku Petrović i oduševio se, obožava njene romane. Jasminka, izvini i ne brini, Laza ti neće telefonirati, samo će malo da se pravi važan pred drugovima kako ima tvoj broj.

Problem sa vitrinom je što u nju ne može da stane sve što sam planirala. Prekorevam sebe zato što pre neki dan nisam odnela više knjiga za divnu akciju Radio Beograda Knjiga solidarnosti. Pregledam sve što je stajalo u „grčkoj“ kutiji: skripta za nastavu jezika od pre pet-šest godina, časopisi, katalozi za izložbe, programi za predstavljanje Grčke na sajmovima knjiga, ulaznice za muzeje u Heraklionu, Atini, Solunu, Volosu… Listam stripove Veliki Blek i Komandant Mark, Flok laje: „gav, gav“. Razni jezici, različite onomatopeje. Ne bacam ništa. Ne mogu da bacim nešto što je na grčkom i kraj.

Nedelja, 8. oktobar

„U prvih pet“ sa Ivanom Grubanovim. Uvek mu se obradujem. Autentičan umetnik. U svetu cenjen, kod nas ponekad pomalo ignorisan. Uspeh se ne prašta lako. Da, njegove nove slike u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda su odlične.

Petnaest godina nemam slobodan vikend, sem kad sam na odmoru. Teško mi pada samo kad Voja pravi roštilj u Dobrom Dolu nedeljom, a ne subotom…

Ponedeljak, 9. oktobar

Sutra putujem. Ne znam šta ću pre. Pišem, peglam, pomeram, pospremam, paničim, posustajem… Odoh na čas ruskog. Tamo iznenađenje – od ovog časa u mojoj grupi je i Tamara, znamo se na primer od ispita za nivo B1, sada smo na C1. Mislila sam da je odustala, nije, nema razloga, zna mnogo, uči brzo i lako, njena vedrina i energičnost časove jezika čine zanimljivijim. Tamara još nema trideset godina, a već je advokat, položila je sve što treba sa najvišim ocenama. Volim taj svet koji upoznajem učeći jezike. Zabavlja me da nerviram ljude koji začuđeno pitaju zašto učim neki jezik koji nije engleski. Izmišljam odgovore tipa – dobila sam nasledstvo na nepoznatom grčkom ostrvu/u udaljenoj ruskoj guberniji. Takvi ljudi su učenje grčkog nekako i prihvatali kao ekscentričnost, ali ruski… Nažalost, ima kod nas neke kvaziideologije i neinteligentnih predrasuda kada je o tom divnom jeziku, književnosti i kulturi reč.

Utorak, 10. oktobar

Kako ono beše u Balaševićevoj pesmi: „Budiš se retko u šest / samo po kazni / Kad moraš negde na put / ili na ispit…“ Poleteli smo u šest i petnaest. Ne želim ni da se sećam koliko je sati bilo kada sam se probudila.

Aerodrom u Frankfurtu svaki put neprijatno iznenadi. Pre par meseci, u tranzitu, videla sam šalter pasoške kontrole na kom piše „treći svet“, u redu su stajali tamnoputi ljudi. Danas nama iz Srbije na pasoškoj kontroli traže povratne karte i vaučere za hotel, u papiru. Nismo ih odštampali. Držali smo se onog što piše u svakoj oficijelnoj elektronskoj prepisci, pa i onoj sa avio-kompanijama i hotelima: „Spasite drvo“, „Ne štampajte ovo pismo ako nije neophodno“. Sreća što Jovana, naša prevoditeljka, karte i vaučere ima u telefonu. Valjda je sreća. Mladi policajac je bio vrlo namrgođen i veoma strog. „Namrgođen“ i „strog“ su eufemizmi u ovom slučaju.

Očekivala sam da je Frankfurt čist, nije. Pretpostavljala sam da ljudi u centru grada znaju gde je neka važna ustanova ili najbliža tramvajska stanica, ne znaju. Iz mene govore neispavanost i ljutnja (na eufemizme), sutra će biti bolje.

Sreda, 11. oktobar

„Opkolile me noćas knjige / Zure u mene iz svog praha…“ govori Stevan Raičković svoje stihove, ovoga puta u mojoj glavi, inače na trajnom snimku u Arhivu Radio Beograda. Na ulazu u ogromni Frankfurtski sajam bukinisti, prelepe polovne knjige, ljudi koji govore sve jezike sveta kotrljaju svoje kofere pune knjiga. Tezge sa hranom i pićem, policija na svakom koraku, sajamski šatl-bus koji se spretno probija kroz masu, vozi od hale do hale, non-stop. Štand Srbije pored štanda Turske privredne komore i naspram turskog državnog štanda. Dijagonalno od nas Belorusija i Rusija. Kasne nam stolovi i stolice. Vesna zove upravu sajma i na svom perfektnom nemačkom pita da li bi bili ljubazni, tri stola, devet stolica, plaćeno je… Na ruskom štandu friz sa likovima ruskih klasika, istorija svetske književnosti. O Moskovskom sajmu knjiga govori njegov direktor, Kajkin. Na turskom štandu prelepa muzika uživo i meze. Domaćini poklanjaju skupe publikacije o kulturno-istorijskim spomenicima i o prirodnim lepotama. Kod nas gužva čitav dan, ne stižem da odem i vidim štand Francuske, zemlje počasnog gosta. Vesna i Dragan snimaju priloge za RTS, frankfurtske Vesti rade intervjue, tu su urednici iz Čigoje, Kulturnog centra Novog Sada, Agore, Lagune, Data-statusa, komšije sa turskog štanda, slovenački ministar kulture Peršak… Sad bi valjalo da kao na filmskoj špici napišem: lica su navedena po redosledu pojavljivanja.

Uključujem se u „Kulturne krugove“. Rankova pitanja znalačka, kao i uvek.

Na putu sajam-grad-grad-hotel uđem u pogrešan tramvaj. Izađem i na stanici, na svom muzika/filmovi engleskom pitam jednu ženu za pravi smer. Kao iz topa, uzvraća pitanjem: „????? ????????“ (Vi ste Grkinja?). Nastavljamo razgovor na grčkom, kažem da sam iz Srbije, pitam zašto je pomislila da sam njena sunarodnica, a ona kaže – govorite engleski sa grčkim akcentom. Kupiću još jednu vitrinu samo grčke knjige.

Marjanu, iz Biblioteke grada, večeras je rođendan. Vodi Jovanu i mene na kolenice sa kiselim kupusom. Stižu SMS-ovi iz Beograda, svi su gledali Vesnin izveštaj u Dnevniku, odličan kažu, podrazumeva se, odgovaram.

Četvrtak, 12. oktobar

Olja i Mirko iz Privredne komore su pre podne na štandu. Jovana i Marjan odoše u Geteovu kuću, ja neću stići, završavam dnevnik za Danas. Na sreću, Štedtler muzej radi večeras do devet, tako da će me tamo posle sajma sigurno sačekati Botičelijeve kompozicije sa Madonom i portreti.

Sutra stižu pisci. Spremamo se za programe na štandu, jedva čekam, ovde je puno našeg sveta. Konzulati u Frankfurtu i Štutgartu su pomogli da obavestimo ljude. Radujem se tom prasku dobre energije i smeha kada budu stigli Jasminka, Uglješa, Voja i Vlada i sve nas „zaraze“.

* Autorka je zamenica glavnog urednika Radio Beograda 2; urednica srpskog programa na međunarodnim sajmovima knjiga ove godine