Svi pazarski sokaci

Imena su dobijali po porodicama, koje su u njima stanovale, ustanovama i institucijama, izgledu i drugim sadržajima koji su na njima živeli. U njima odavno „žive“ neke istorijske ličnosti i događaji, gradovi bivše velike Jugoslavije, kejovi reka…, ali i dalje su pouzdan orijentir za adrese, čak i onima, koji u opisu posla imaju znanje zvaničnih imena. Ulice su menjale nazive, ali ne i „vlasnike“ dok su bile sokaci i sokačad.

Nekada je samo uzaludno trošenje vremena objašnjavanje gde je neka ulica, ali kad se pomene sokak, promašaja nema. Na obodu centra grada su Hoćanski i Ptelački sokaci. U njima je nekada živelo najviše članova porodica Hoćanin i Petlača.

Naselja, u kojima se nalaze, odavno su postala velika, a ovi sokaci su postali njihovi centri. Sve je u Hoćanskom ili Petlačkom sokaku, oko njih ili pored njih. Kalajdžijski sokak je u centru grada. Odavno se u njega „uselio“ revolucionar iz Drugog svetskog rata.

U njemu su se, do pre nekoliko decenija, proizvodili kazani za pečenje rakije i druge potrebe, šporeti na drva, kalaisale tepsije i drugo posuđe. Čekići majstora i njihovih šegrta odzvanjali su, skoro, do novijeg doba. Kalajdžijski sokak pretvara se u moderan stambeno-poslovni blok.

Krivudavi Domski sokak, uokviren između, sa gornje strane carskom džadom iz Stare čaršije, a sa donje magistralnim putem, podseća na vreme po kojem je dobio ime. Nekada je tu bio Dom zdravlja, koji je skoro pola veka, podaleko na novoj adresi. Stara zgrada je menjala namene, bila je i sedište lokalnog ugostiteljskog preduzeća, a sada je u njoj srednja Turističko-ugostiteljska škola.

Sudski sokak je „nad grad“ i celom dužinom se „naslanja“ na Staru čaršiju. Ime su mu nadenule institucije, koje su tu bile sve do početka osamdestih godina prošlog veka. Ostala je zgrada, koja svedoči o vremenu kada se tu delila pravda u tadašnjim Osnovnom i Okružnom sudu. Prostor je sada „miks“ kulture i pravde.

U zgradi su Muzička škola, Istorijski arhiv, ateljei novopazarskih slikara i uprava zatvora. Sa druge strane je zatvor. I to u Ulici oslobođenja u koju je predenut Sudski sokak.

Podno naselja Hadžet je sokače, kojim je stalno tekla voda. Blata je bilo „do zavrat“ . Tako je nastalo Kačjavo sokače. Sada ima asfalt, ali voda koja curka njima, tek toliko da nakvasi obuću, ne da da mu se ime utre. Ćerčijski sokak bio je u samom centru grada. Tamo gde počinje nova lučna zgrada. Živeo je sve dok nije počela izgradnja novog simbola stambene izgradnje.

Tu se prodavala švercovana roba iz Turske: muška i ženska galanterija, olovo za slivanje strave, sirova kafa, belilo za lice, kana za farbanje kose.. Bilo je i zlata, ali se ono prodavalo šapatom „od usta do usta“. Tek, „na izdisaju“ stigla je „zgoda i moda“ iz Trsta. Najtraženije su bile farmerice.

Taj sokak je bio najava, trgovačkog čuda – Robne pijace i hiperprodukcije formerica. Ćerčijke su, posle početka izgradnje zgrade, još malo „poslovale“ u jednom ćošku Zelene pijace, a onda su ih zamenile savremene tezge pomešane sa domaćim i proizvodima iz Turske.

Sa novom lučnom zgradom, napravljen je Pijani sokak. Pasaž zgrade „štitilo“ je pet kafana jedna za drugom : Alas, Alpina, Breza, Olimpik i Sandžak. Imale su one „specijalizovane“ namene. Alas je imao ulogu ribljeg, a Alpina mlečnog restorana. Brezi i Sandžaku bila je namenjena uloga gradskih kafana, a Olimpik je bio namenjen mladima i picerija u pokušaju.

Raspodeljene „uloge“ bile su kratkog veka, svi su postale kafane, u koje se ulazilo sa dve strane, iz pasaža lučne zgrade i sa ulice. Kako je kome bilo bliže, tako je i ulazio. Ni sa jedne strane nije moglo da promakne ništa. „Nanizane“ u blagom luku, ublažavale su hod „levo,desno“, odmor i svraćanje na još pojednu od vrha do kraja i od kraja do vrha, zavisno od smera kretanja prema kući.

Pijani sokak bio je stalna dilema „nakresanih“, kako da bude „prav kao strela. U tim premišljanjima stiglo je novo vreme. Pijani sokak se „otreznio“, jer su se u kafane „uselili“ dućani. Zlatarsko sokače je najmlađe. Tek, nešto više od dvadeset leta je od kako su se tu naselile kujundžije. Pekare, obućare, limare, piljare i druge dućandžije, zamenile su zlatarske radnje „zalepljene“ jedna uz drugu. Blješte dijamanti, opali, safiri, zlatne ruže… U žmiravoj sokačkoj rasveti, sija kao u sred bela dana.