Svi predsednikovi ljudi

Neki od njih su etablirane ličnosti, sa iskustvom u politici, biznisu ili i jednom i drugom istovremeno. Drugi dolaze sa ivice američke javne scene i prati ih reputacija radikala, ili makar nekonvencionalnih ljudi spremnih na sličnu politiku.

Međutim, dva i po meseca po izboru Trampa i dalje je neizvesno šta će u njegovom mandatu prevladati – želja za ne do kraja definisanim promenama, gotovo nepromenljivi koncept zaštite nacionalnih interesa SAD i/ili interesi „močvare“ s njima povezane čije je isušivanje novi predsednik obećao.

Neki od Trampovih kandidata otvoreno pokazuju neslaganje s njim u vezi s određenim stavovima. Drugi će biti njegovi sledbenici. Međutim, puno je takvih čija će potvrda u Kongresu biti komplikovana – magazin Politiko upravo je objavio kako toliko protivljenje pojedinim kandidatima izabranog predsednika nije zabeleženo još od DŽordža Buša starijeg 1989. Dakle, Tramp juče je postao predsednik, ali je polovina njegovog tima još na čekanju. U ovom prilogu predstavljamo ličnosti koje su pre svega interesantne ostatku sveta.

Majk Pens, izabrani potpredsednik SAD

Tramp i Majk Pens imaju donekle slična iskustva – novi predsednik SAD je (bivša) rijaliti zvezda, a Pens je svojevremeno bio voditelj konzervativnih tok-šou emisija. Pens (58) za razliku od Trampa ima bogatu političku karijeru pošto je od 2000. do 2013. bio član Kongresa, a posle toga je izabran za guvernera Indijane. Pravnik i istoričar, za sebe kaže da je „hrišćanin, konzervativac i republikanac, tim redosledom“.

Kada se prvi put, krajem osamdesetih, Pens kandidovao za Kongres novac od političkih donacija je, prema izveštajima, iskoristio da plati hipoteku na kuću, račun za kreditnu karticu, namirnice, turnir u golfu i troškove auta za svoju ženu. To tada nije bilo nezakonito, ali je naškodilo njegovoj kampanji.

Januara 2009. izabran je za šefa Republikanske konferencije, što je treća najvažnija funkcija u „velikoj, staroj partiji“. Magazin Eskuajer ga je jednom proglasio za jednog od deset najboljih članova Kongresa pošto ga je njegov „nepomućeni konzervativizam uporno suprotstavljao partijskim seniorima“.

Kao guverner, Pens je bezuspešno pokušavao da spreči naseljavanje sirijskih izbeglica u Indijani. Februara prošle godine federalni sudija je odlučio da je Pensovo naređenje da se federalni fondovi zatvore za lokalnu neprofitnu agenciju koja se starala o izbeglicama bilo neustavno.

Da se u svemu ne slaže sa Trampom pokazao je kada je rekao da je zahtev da se muslimanima zabrani ulaz u SAD uvredljiv i neustavan. Kada su ga pitali da li prihvata teoriju evolucije, rekao je: „Svim srcem verujem da je Bog stvorio nebesa i zemlju, mora i sve na njima. Kako je to uradio, pitaću ga jednog dana“.

Reks Tilerson, državni sekretar

„On je mnogo više od jednog biznis direktora. On je igrač svetske klase. On predvodi, rekao bih, najveću kompaniju na svetu“, tako je Tramp govorio o Reksu Tilersonu, direktoru Eksona kojeg je odabrao za svog kandidata za državnog sekretara, pošto su „otpali“, pored ostalih, Mit Romni i Rudolf Đulijani.

U očima dobrog dela američke javnosti izbor Tilersona nije toliko sporan zbog toga što je on biznismen – u Trampovom timu ima ih još – koliko zbog njegovih veza sa Rusijom. Tilersonovo „poznavanje svetskih igrača“, na prvom mestu Vladimira Putina, za Trampa je prednost, a za mnoge razlog za bojazan. „On pravi velike poslove u Rusiji. Pravi velike poslove – ne za sebe, već za kompaniju“, rekao je Tramp za Foks. Tilerson je 2011 sa ruskom državnom kompanijom Rosnjeft potpisao važan ugovor koji Eksonu donosi pristup energetskim resursima na Arktiku. Putin je Tilersona odlikovao Ordenom prijateljstva.

Tilerson (65) se protivio američkim sankcijama protiv Rusije, a poslovao je sa Sirijom, Iranom i Sudanom uprkos sankcijama koje su njima uvedene. Zbog ruskih veza u Kongresu će se voditi bitka oko potvrde ovog Trampovog kandidata. Pre nekoliko godina izjasnio se da podržava Transpacifičko partnerstvo, međunarodne trgovinske ugovore koje su SAD sklopile sa velikim azijskim ekonomijama, a za koje je Tramp obećao da će ga staviti van snage prvog dana po ulasku u Belu kuću.

Tilerson je dugogodišnji donator Republikanske partije.

Majkl Flin, savetnik za nacionalnu bezbednost

Flin je penzionisani general američke vojske. Od 2012. do 2014. bio je direktor Odbrambene obaveštajne agencije (DIA). Takođe je bio pomoćnik direktora Nacionalne obaveštajne službe i služio je u Iraku i Avganistanu. Flina će pratiti kontroverzna reputacija pošto ima „komplikovano iskustvo“ u Pentagonu, posebno sa klasifikovanim informacijama zbog kojih je bio pod istragom i zbog svog rada sa strancima po napuštanju vojske, navodi Si-En-En.

Tokom predizborne kampanje bio je kritikovan zbog navodnih bliskih veza sa Rusijom i zbog širenja „teorija zavere“ i lažnih vesti o Hilari Klinton. Iz DIA je navodno najuren zbog sukoba sa pretpostavljenima. NJujork tajms je pisao da Flin (59) ima „labave veze sa činjenicama“. Imao je, u odnosu na Obaminu Belu kuću, suprotne stavove prema Turskoj, za koju je govorio da toleriše Islamsku državu, ali je i u toj stvari protivrečan. Kada je pokušan puč protiv Erdogana jula 2016, rekao je da tome „treba aplaudirati“. Međutim, osnovavši privatnu obaveštajnu firmu Flin postaje lobista zvanične Ankare. Na dan američkih izbora hvalio je Erdogana i napadao Fetulaha Gulena.

DŽared Kušner, zet i visoki savetnik

Kada je Kris Kristi, guverner NJu DŽerzija, smenjen sa pozicije šefa Trampovog tima koji je pripremao njegov dolazak u Belu kuću, mediji su tvrdili da je iza smene stajao Trampov zet, muž njegove ćerke Ivanke, DŽared Kušner (36). Razlog: Kristi je bio javni tužilac NJu DŽerzija 2004, u vreme kada je Kušnerov otac bio osuđen i poslan u zatvor zbog utaje poreza, nezakonitih donacija političkoj kampanji i podmićivanja svedoka.

Kušner se, slično tastu, bavi biznisom sa nekretninama i medijima. Vlasnik je kompanije „Kushner Properties“ i „Observer Media“. Potiče iz bogate jevrejske porodice i Tramp je sugerisao da bi njegov zet mogao da doprinese rešavanju problema između Izraela i Palestinaca – ali nije jasno kako, pošto do sada sve upućuje da će nova administracija biti potpuno na strani Izraela.

Smatra se da je bio arhitekta Trampove kampanje u oblasti digitalnih, onlajn i društvenih medija, kao i da je pisao neke govore za novog predsednika SAD. Takođe se veruje da je Kušner zaslužan što je Tramp odabrao Majka Pensa za kandidata za potpredsednika. Sa Ivankom Tramp, koja je prihvatila judaizam, venčao se 2009. Imaju troje dece.

Rajns Pribus, šef kabineta

Advokat po struci, Pribus je kao mladić prišao Republikanskoj stranci. Bio je šef partije u Viskonsinu, a od 2011. je direktor Republikanskog nacionalnog komiteta. Trenutno obavlja treći mandat na toj funkciji. Osim Trampove, Pribus ima i podršku Pola Rajana, spikera Predstavničkog doma i Miča Mekonela, lidera republikanske većine u Senatu. Smatra se da će Pribus biti Trampova veza za pregovore sa Kongresom.

Iako je tokom predizborne kampanje umeo da kritikuje Trampa, jasno ga je podržao pošto je postao republikanski kandidat. „Kad pogledate nekoga ko je pravio poslove, gubio poslove, vraćao se, živeo američki san, osobu koja postavlja ciljeve, on je pobednik“, rekao je o Trampu oktobra 2016.

Rajns Pribus (45) je vernik Grčke pravoslavne crkve – otac mu je nemačkog, a majka grčkog porekla – zbog čega su se u ovdašnjim medijima, pošto ga je Tramp nominovao, pojavili senzacionalistički naslovi: „Šok za Vatikan“ i „Pravoslavac vodi Trampov kabinet“.

Stiven Benon, visoki savetnik – glavni strateg

Sa šefovskog mesta na krajnje desnom sajtu Brajtbart njuz Stiven Benon, po profesiji menažer kampanja, uzeo je odsustvo avgusta 2016. da bi vodio predsedničku kampanju Donalda Trampa. Benon je sajt, inače jedan od malobrojnih medija koji su podržali Trampa, opisao kao „alt-rajt“, odnosno alternativnu krajnju desnicu. Brajtbart je jedan od najvećih pristalica Trampove ideje da se na granici SAD i Meksika izgradi zid.

Brajtbart je optuživan za rasizam, antisemitizam, homofobiju i fanatizam svake vrste. „Mi smatramo da smo zarazni antiestablišment, posebno smo „anti“ stalnoj političkoj klasi“, rekao je jednom Benon.

Paradoksalno, Benon (64) potiče iz porodice demokrata, sindikalaca koji su svojevremeno podržavali predsednika DŽona Kenedija. Benon je u drugoj polovini sedamdesetih godina i početkom osamdesetih bio mornarički oficir. Pre nego što se okrenuo medijima i filmu (producirao ih je 18, igranih i dokumentaraca), bio je investicioni bankar u Goldman saksu.

Bivša žena ga je optuživala za nasilništvo.

„Dugo znam Stiva Benona. Da sam mislio da je rasista ili „alt-rajt“ … ne bih ni pomišljao na to da ga zaposlim“, rekao je Tramp za NJujork tajms.

DŽejms Matis, sekretar za odbranu

„Imenovaćemo Besnog psa Matisa za našeg sekretara za odbranu. Kažu da je on nešto najsličnije generalu DŽordžu Patonu“, tako je Tramp u decembru pred pristalicama govorio o penzionisanom generalu DŽejmsu Matisu. Ako Kongres potvrdi njegov izbor, Matis će biti prvi bivši visokorangirani general na mestu ministra odbrane još od DŽordža Maršala 1951.

Matis (67) je komandovao jednim jurišnim bataljonom tokom Zalivskog rata 1991, kao i operativnom grupom u Avganistanu 2001. Učestvovao je u napadu na Irak 2003, gde je godinu dana kasnije odigrao ključnu ulogu u bici za Faludžu. Nakratko je vodio glavnu komandu (CENTKOM) u Pentagonu. Otvoreno je kritikovao Obaminu politiku na Bliskom istoku, posebno u vezi sa Iranom za koji je govorio da predstavlja „najdugotrajniju pretnju miru i stabilnosti“ u tom regionu. Matisa je penzionisao upravo Obama 2013.

O tome zašto ga zovu Besan pas govore njegove izjave:

„Nije beznačajan događaj kada nekoga prvi put raznesete. To znači da u svetu postoje neki šupci koji prosto treba da budu upucani.“

„Ja dolazim u miru. Ne donosim artiljeriju. Ali vas molim sa suzama u očima: Ako se zajebavate sa mnom, sve ću vas pobiti.“

DŽef Sešons, državni tužilac

Veliko uzbuđenje izazvala je Trampova odluka u novembru da za državnog tužioca predloži DŽefa Sešonsa, dugogodišnjeg senatora iz Alabame i nekadašnjeg glavnog tužioca u toj državi. On je, naime, ranije bio predlagan za federalnog sudiju, ali nije dobio podršku Senata pošto su ga optuživali da je rasista. Prvi je senator koji je podržao Trampa, a tokom kampanje bio je povremeno njegov glavni „zamenik“ na predizbornim skupovima.

U Kongresu je bio vodeći protivnik ilegalne migracije i predlagač uvođenja restrikcija za legalne migrante. Sešons (71) se svojevremeno protivio amandmanu DŽona Mekejna da se vojsci zabrani da primenjuje torturu. Kada je Obama rekao da je kanabis manje opasan od alkohola, „slomio mu je srce“. Ove nedelje su se tužioci šest država usprotivili Sešonsovoj nominaciji zbog njegove „ozbiljne neprofesionalnosti“ u vreme kada je bio tužilac u Alabami.

Majk Pompeo, direktor CIA

Trampov kandidat za direktora CIA je Majk Pompeo, kongresmen iz Kanzasa, četiri puta biran. Pompeo je takođe pripadnik pokreta Čajanka. Završio je vojnu akademiju Vest point kao prvi u klasi, a na Harvardu je diplomirao pravo.

U Kongresu se istakao kao član odbora koji je istraživao postupke Hilari Klinton, kao državne sekretarke, u vreme napada u Bengaziju 2012. u kojem je ubijen američki ambasador u Libiji. Pompeo (54) je član Republikanskog nacionalnog komiteta. Osnovao je privatnu kompaniju za osiguranje, a radio je i u sektoru energetike.

Pompeo se protivi abortusu osim u slučajevima kada je život majke u opasnosti. Član je Nacionalnog udruženja za vatreno oružje koje ga podržava. Protivi se zatvaranju kampa u Gvantanamu. Pošto je posetio zatvor 2013, tokom štrajka glađu nekih zatvorenika, rekao je da mu je „izgledalo da su se ugojili“. Kritikovao je odluku Omabine administracije da zatvori tajne zatvore CIA.