Foto: Dušan Pešić/Danas„Ulica je nalik nekoj kozjoj stazi u planini. Kada kiša padne, pravi se blato i barice. Jako se teško ljudi kreću, svi su bar po jednom izvrnuli zglob. Nismo imali vodu dva-tri dana, juče je došla. Problem je i šaht na raskrsnici Makedonske, Karađorđeve, Vojvode Mišića i Nemanjine, koji se izlije kada padne kiša. A, širi se i neprijatan miris“, kaže Filip Jovanović, stanovnik Makedonske ulice u Vranju.
Baš na početku ulice, na pomenutoj raskrsnici, nalazi se i šaht koji „preliva“ usled obilnih kiša, o čemu govori Jovanović. Tu su ljudi napravili od peska branu, da voda i fekalije ne bi dalje tekle Nemanjinom.
Ispred prodavnice, koja se nalazi na ulazu u Makedonsku, stoji čovek i dobacuje novinaru: „Ovakva ulica ne može da se nađe u inostranstvu, a svuda sam bio. Dok sam u Srbiji, moram da gazim blato, a kad se vratim u Švedsku, gazim asfalt“.
Već na samom ulazu u ovu saobraćajnicu, idući iz pravca Zelene pijace „Bujkovski most“ ka Hamamu, primećuje se izrovaren teren i gomile peska na kojima su vidljivi tragovi automobilskih i guma kamiona.
Čini se da nije bilo načina izbeći ove gomile, pa i po cenu oštećenja motornog vozila. A pesak „prošaran“ šoderom, prava nagazna mina za vozače koji moraju manevrisati kako bi bez posledica prošli kroz Makedonsku.
„Kad budu izbori, sve će da se asfaltira“, govori čovek, u prolazu, koji je Makedonskom krenuo ka Gornjoj čaršiji.
Iz perionice automobila u ovom sokaku za Danas govore da se „posao smanjio, i to ne malo, nego mnogo“.
„Evo, od jutros sam oprao dva vozila. Užas je, ponajviše kiša kad padne. Vidiš i sam kako to izgleda. Dva puta nije bilo vode, na po dva-tri dana“.
Osim barijera i fizičkih ograničenja pri kretanju pešaka, neki Vranjanci izbegavaju i da vozilima uopšte prolaze ulicom.
Iz taksi službe koja se nalazi u Makedonskoj kažu da automobile moraju da ostavljaju na parkingu koji se nalazi na početku ulice, na oko 50 metara od svojih poslovnih prostorija.
„Ja ovde kolima ne dolazim, već se krećem okolnim ulicama. Da lomim kola za 200-300 dinara, ne pada mi na pamet. Ne vozim niti jednom raskopanom ulicom. Neke mušterije se žale, ali neka se žale gradonačelniku. Ovde u Vranju čovek treba da ima minimum tri fakulteta da bi shvatio rekonstrukciju ulice. Nije mi jasno zašto se ne radi kvart po kvart? Uradite posao, postavite ili zamenite cevi, asfaltirate, i ne radite više ništa 20 godina u tom delu grada. Pa se onda pređe na sledeći deo Vranja. Evo, Partizanski put se radi 10 godina. Verovatno čekaju partizane da dođu i asfaltiraju“, zaključuje naš sagovornik.
Da postoji problem nemogućnosti parkiranja u ovako započetoj, a neasfaltiranoj, ulici, svedoče i sami Vranjanci koji u njoj žive.
„Ljudi koji stanuju u zgradama ili kućama ne mogu da ostave automobile ispred svojih objekata, već ostavljaju kola na parkingu koji se nalazi na ulazu u Makedonsku, kod Zelene pijace. Đubretari kamionima ne mogu kroz ulicu, mesec dana meštani nisu izbacili smeće“, govori stariji Vranjanac koji je želeo da ostane anoniman.
Ako se krećete Makedonskom, vrlo lako se možete povrediti, zbog mnogih rupa i udubljenja u zemlji – budući da je kolovoz od polovine avgusta zemljan i „čeka“ na asfalt.
Upravo ovde se povredio Dragan Stojanović Gari, koji u Makedonskoj ima svoju frizersku radnju.
„Pre dve nedelje, prilikom izlaska iz kafane, upao sam u rupu pored šahta. Brzo sam izašao, ali su me drugari savetovali da me slikaju, da dođe Hitna pomoć i da tužimo Grad. Nisam ih poslušao i otišao sam. Sada se kajem što nisam tužio Grad. Nije moja krivica bila – da je asfaltirano, sve bi bilo u redu jer ne bi bilo rupa. Nema zakona u ovoj zemlji“, priča Stojanović.
Poseban problem imaju starije osobe, veli Stojanović, jer im je neophodna pomoć drugog lica, kako bi se sa kolovoza popele na trotoar koji je visok, i postoji mogućnost povrede.
„Starije osobe koje idu Makedonskom moraju da imaju pomoć, da ih neko uhvati za ruku i pomogne im da se sa kolovoza popnu na trotoar, veliki je to problem za njih. Ovo je neviđena katastrofa. Ako neko dođe da se ošiša kod mene, mora na parkingu da ostavi kola, da bi meni platio 300 dinara šišanje. Neće da lomi auto u ovakvoj ulici. Njome prolaze džipovi i traktori, kola teško. Baš je pre nekoliko dana žena izbušila novu gumu na automobilu, nije mogla da se zalepi“, objašnjava ovaj vranjski frizer.
Dodaje da „sada gradonačelnik Slobodan Milenković odlučuje da li će se ulica asfaltirati ili će vratiti kocku“.
„Kad padne kiša, zemlju brzo odnese voda, spere je kiša, ostaje šoder“, pojašnjava Stojanović kako izgleda ulica prilikom padavina.
U tom momentu se u razgovor uključuje prolaznik koji je čuo o čemu Stojanović priča.
„Mnogo lepo, posebno kiša kad padne. Nikad lepše nije bilo. Ovoga nema ni u Kaliforniji“, dobacuje ovaj prolaznik.
Ulicom, koji minut kasnije, prolaze dvojica mladića i vrlo živopisno objašnjavaju stanje „na terenu“ i daju „instrukcije“ kako se kretati ulicom.
„U Makedonskoj bolje nego u ulici Peti kongres, super je ovako. Samo još konja da nabavim, kao pravi Srbin. Bilo bi dosadno da je sve ravno i pravo, ovako ti ne daju da se opustiš“, šali se jedan.
„Turci, vratite se, sve vam je oprošteno“, opaskom odgovara drugi.
Novinara Danasa zaustavi, potom, mlađi čovek, kako bi izneo svoju teoriju o prolongiranju radova u svim vranjskim ulicama – koji su započeti početkom maja meseca – i realizacije projekta fekalne kanalizacije.
„Znaš zašto raskopaju ceo grad? Da bi ulice zvrjale raskopane i blatnjave, pune rupa, a da oni stalno dobijaju pare. Počeli sa kopanjem, nestalo para, pa ajde da vi nama date još malo, moramo da završimo“, zaključuje mladić koji, čini se, govori poučen iskustvom.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
