Foto: Shutterstock/SvetliyKaže, svi su pucali u mene, sakrila se ispod stepeništa, ali su je našli. Plakala je da ode sa rođendana. Plakala sam jer ne umem da joj pomognem, kaže majka desetogodišnje devojčice koja je 12. maja bila na proslavi rođendana u jednoj niškoj igraonici u kojoj se za igru koriste plastične puške, pištolji i sunđerasti meci.
“Nažalost, vršnjačko nasilje nad mojim detetom koje trpi u školi, i koje još nismo uspeli da rešimo, prelilo se i na igraonicu. Deca uglavnom i ne pričaju roditeljima o rođendanima i ‘igrama’’ sem da li su se fino provela, ali sam kontaktirala dvoje roditelja, i njihova deca su potvrdila da je cela grupa pucala samo u jedno dete, moje. Naravno da se u metežu te borbe sa puškama u igraonici čuju reči – ‘mrtva je, eno je, nađi je’… Svi oni su, naravno, bili u dečijem delu, u kojem roditelji nemaju pravo pristupa, a po rečima dece, igra se odvijala bez nadzora odrasle osobe”, kaže za Danas ova majka, koja bi da sačuva anonimnost.
Naša sagovornica kaže da je reč o igraonici za decu i tinejdžere, starosti od dve do 15 godina.
Replike oružja zovu se “Nerf gun” i prilično su “popularne”. Onaj ko bude pogođen itekako oseti udarac metka, mada je on penast, objašnjava.
“Moguće je da većina roditelja smatra da je reč o bezazlenoj igri, i da smo se i mi slično igrali kad smo bili mali, recimo ‘kauboja i indijanaca’. Ali, ne možemo upoređivati neuporedivo – to vreme sa erom digitalnog, igrica, opasnih sadržaja i dostupnih slika nasilja u svakom dečijem telefonu, nad kojima većina roditelja nema nadzor. Ne umem da procenim da li preterujem, ali kao roditelj deteta koje već trpi vršnjačko nasilje moram bar na ovakav način da reagujem. Sve ovo miriše na neregulisanu industriju sumnjive bezbednosti i koncepta rada, gde vlasnik određuje sadržaje i ne zapošljava neophodne stručne osobe kao deo tima”, kaže ona.
Na Fejsbuk profilu ove igraonice nalaze se slike pušaka, metaka ili mačeva. Takođe se mogu videti fotografije dece koja pucaju jedna u drugu, među kojima su i ona koja su, izvesno, predškolskog uzrasta. Deca nemaju zaštitne naočare.
U igraonici nisu odgovorili na pitanja Danasa da li su ovakve igračke bezbedne za decu, da li ona dobijaju zaštitne naočare, da li osoblje kontroliše njihovu igru, kao ni da li imaju sertifikat o bezbednosti igračaka i da li inspekcije kontrolišu vrste igračaka i programe igara. Uskratili su i odgovor na pitanje da li smatraju da se ovakvim igračkama – puškama i mecima, podstiču nasilje.
Kasnije nisu odgovarali na pozive i poruke.
Načelnik Nišavskog upravnog okruga Petar Babović najpre je obećao odgovore na pitanja Danasa da li i koje inspekcije kontrolišu ovu vrstu igračaka i programe u igraonicama, da li proveravaju bezbednost takvih programa i sertifikate igračaka, te koliko je inspekcijskih kontrola bilo u poslednjih šest meseci.
Potom smo iz Nišavskog okruga “upućeni” da se obratimo službi tržišne inspekcije pri Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine. Iz ovog Ministarstva su, međutim, odgovorili da ova pitanja „ne spadaju u nadležnost“ njegove tržišne inspekcije.
“Verujem da ćemo mnogo od našeg nasleđa morati da korigujemo u budućnosti. Recimo to da se dečacima od malih nogu kupuju plastični pištolji i puške, a devojčicama lutke, kako bi se profilisali u očekivane društvene ‘uloge’. Od toliko igračaka koje mogu imati i obrazovnu i vaspitnu ulogu, aposlutno ne razumem potrebu da se deci u ruke daje makar i replika onoga što može da ugrozi nečiji život. Mislim da bi ove činjenice trebalo da budu svesni ne samo na mestima gde se deca okupljaju kao što su igraonice, već pre svega roditelji, jer se prve životne lekcije uče u kući. Ako znamo podatak da je među maloletnim delikventima najmanje onih kojih se bave muzikom i sviraju neki instrument, zar to nije veliki razlog da i deci najmađeg uzrasta oba pola u ruke damo gitare i violine?”, kaže za Danas sociološkinja Olivera Sašek-Radulović.
Ona još kaže da živimo u digitalnom svetu u kojem se lako briše granica između fikcije i stvarnog života, te ako se detetu servira oružje kao igračka za zabavu, postoji mogućnost da će je jednog dana zameniti pravim oružjem, sa kobnim posledicama.
Mada se to ne mora dogoditi, najvažniji posao društva je da radi na prevenciji, dodaje.
Izvesno je da igraonice u kojima se za dečije igre koriste replike oružja postoje širom Srbije.
U Beogradu se u igraonicama nude takozvani tematski i adrenalinski rođendani – pejntbol, airsoft i laser tag, za decu i odrasle, a svi podrazumevaju oružje.
Prema navodima samih igraonica, laser tag puške ne ispaljuju municiju već laserski zrak, najsličnije su “igranju video igrica uživo”, a preporučuju se deci od osam do 11 godina. Pejntbol puške ispaljuju kuglice, učesnici rođendana se međusobno “love” sve dok jedna osoba ili ekipa ne trijumfuje nad drugom, a igra se preporučuje za decu od osam godina i stariju, kao i za odrasle. Na airsoft rođendanima koriste se pištolji dizajnirani da “izgledaju kao pravi”, ispaljuju kuglice prečnika šest milimetara, a preporučuju se deci starijoj od 14 godina i odraslima.
Prema upozorenjima dela javnosti i roditelja, jedan od ključnih problema je što u Srbiji ne postoji zakon koji reguliše dečije igraonioce, od uslova za njihovo otvaranje do bezbednosti njihovih korisnika.
Problem su i standardi koji se odnose na bezbednost prostora, opreme, sprava i igračaka, koji se najčešće ostavlja “na savest” vlasnika igraonica. Veliki broj igraonica, po navodima medija, nema sertifikate o bezbednosti.
“Igraonice su biznis, opstaju i razvijaju se zbog potražnje, ali su još jedno neadekvatno zakonski regulisano polje, koje se pritom tiče dece. Na kraju ostaje roditeljima i njihovoj savesti da ne organizuju ovakve rođendane. Ali, ako većina ne vidi da je ovo podgrevanje vršnjačkog nasilja, kako se boriti?”, pita majka traumatizovane devojčice na “rođendanu sa oružjem”.
Niška „Pčelica“: U vrtićima ne koriste replike oružja i druge igračke koje “mogu da podstaknu nasilje”
U upravi niške javne predškolske ustanove „Pčelica“ kažu za Danas da se u njihovim vrtićima, a imaju ih 28, ne koriste puške, pištolji, meci i slične igračke “koje mogu da podstiču agresivnost i nasilje kod dece“.
Kažu, takođe, da su vaspitači i medicinske sestre „uvek sa decom i ne ostavljaju ih bez nadzora“.
Prema njihovim rečima, sve igračke koje se koriste u njihovim vrtićima „imaju sertifikate o bezbednosti“. Prilikom nabavke se od svakog ponuđača za svaki proizvod traži potvrda nadležnog organa o njegovom kvalitetu- atest, koji se dokazuje rešenjem Ministarstva zdravlja o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda, dodaju.
Igračke se nabavljaju tematski, isto za svaki vrtić- saobraćaj, saobraćajni znaci, ljudsko telo, lutke, medicinski centar, zanati, muzički instrumenti za sport i rekreaciju. Po novim “Osnovama programa- Godine uzleta” igračke u vrtićima su i drveni interaktivni zidni pano, senzorno geometrijsko telo, senzorni didaktički drveni sto ili svetleći panel, kažu.
„Ja sam protiv plastičnih igračaka, pištolja, metaka i svega što na bilo koji način može da podstakne nasilje, agresivnost ili bes kod dece. U našim vrtićima neguje se ljubav i drugarstvo, a brojnim manifestacijama- Plava nedelja, Dan roze majica- borimo se protiv nasilja i diskriminacije. Cilj je da decu naučimo empatiji i da u njima podstaknemo humanost, ljubav, poverenje i poštenje, jer mi postavljamo temelje“, kaže Svetlana Mitić, direktorka JPU Pčelica.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
