„Svi su pucali u mene, sakrila sam se ispod stepeništa, ali su me našli“: U igraonicama za proslave dečijih rođendana sve više pušaka i pištolja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Hm, i moji vrsnjaci i ja smo imali gomilu pusaka i pistolja, generacija 1966. I nikom nije tada ili kasnije palo na pamet da nabavi pravo oruzje i da krene redom. Znalo se sta se sme, a sta ne. Tada nije postojao bes, politikanstvo i zasticeni politicari koji su smeli da rade sta im se hoce.

2. Muškarčići(a danas i devojčice) su se oduvek igrali rata, zašto se upada u klopku režima i veštački stvara tema za skretanje pažnje sa korupcije i nesposobnosti?Milion puta je dokazano da ove igre nisu štetne po razvoj dece,naprotiv

   Masu je lako zavesti lažnim opasnostima

3. Bravo za tekst.
   A za konkretan slučaj, sporan je trenutak kada su se u igraonici odlučili za ovu igru, 10-ak dana nakon masakra u „Ribnikaru“.
   I meni matoroj bi bilo neprijatno a kamo li nekom osetljivom detetu.
   Još jednom, bravo za tekst.

4. Mi smo se celo detinstvo igrali sa puškama i pištoljima pa niko iz moje generacije nije postao ubica