Svi za jedan život

U Domu Vojske svi oni (a osim Nišlija bilo je tu i građana Novog Sada, Beograda, Pančeva, Kruševca, Vrnjačke Banje, Bečeja i Vršca) strpljivo su čekali u redovima kako bi dali uzorak periferne krvi za takozvanu genetsku HLA tipizaciju. Ukoliko bude sreće, jedan od njih, sa genetskom šifrom podudarnom Tomislavljevoj, mogao bi biti potencijalni donor matičnih ćelija. Transplantacija takvih ćelija jedini je sigurni način da ovaj mladi čovek, inače diplomirani mašinski inženjer, direktor porodične firme „Grafika Galeb“ i suprug doktorke Jovane koja je u petom mesecu trudnoće, izleči infoblasnu leukemiju tipa B. Sve druge vidove lečenja već je iscrpeo, bez rezultata.

Veliki broj uglavnom mlađih ljudi strpljivo je na velikoj vrućini od osam ujutru stajao u redovima kako bi došli do jednog od punktova gde se uzimao uzorak krvi iz vene. Akcija je završena u 16 časova, kako bi kompletna pošiljka krvi bila ocarinjena do 17 časova, a potom krenula put Nemačke. Zbog informacija u pojedinim medijima da akcija traje do 18, stotinak ljudi je zakasnilo i ostalo razočarano. Takvi su bili i mnogi od oko hiljadu ljudi koje su lekari na punktovima odbili, zbog bolesti ili godina. Potencijalni donori, naime, moraju da imaju od 18 do 55 godina i da budu potpuno zdravi.

U holu Doma vojske mogle su se videti čitave porodice. Majke sa decom. Devojke ili mladići koji su okretali glavu od igle, ali su „izdržali“. Dvadesetak njih je, doduše, palo u nesvest ili im je pozlilo. „Dao sam samo malo krvi, a osećam se tako dobro!“, zabeležili smo jedan od komentara. „Ovo je za mene malo, a nekome može da spasi život“, navodili su drugi. „Osim što možda mogu da pomognem, na ovaj način ću biti upisan u registar davalaca, ali i primalaca organa, ako mi ne daj bože zatrebaju“, objašnjavali su praktični znalci. „Nišlije nikada nisu imale mnogo, ali su uvek bile humane“, zaključivao je lokalpatriota sa špricem u veni.

Među davaocima bili su i predsednici niških gradskih opština Medijana, Palilula i Pantelej Dragoslav Ćirković, Igor Novaković i Slaviša Dinić. Ćirković, iako stariji od 55 godina, insistirao je da učestvuje u akciji. Uzorak njegove krvi biće tipiziran, ali on neće biti uzet u obzir kao donor. Gradonačelnik Niša Miloš Simonović je podržao akciju, ali u njoj nije učestvovao zbog godišnjeg odmora. Krv je dao i Goran Ćirić, bivši gradonačelnik Niša i aktuelni direktor Pošta Srbije. Bockalo se i više lekara niškog Kliničkog centra, Zavoda za transfuziju krvi i Medicinskog fakulteta. Igle se nisu bojali ni momci iz nekoliko sportskih klubova, Policijske uprave Niš i 63. Padobranske brigade, na čelu sa generalom Ilijom Todorovim, komandantom Specijalne brigade Vojske Srbije. Stigli su jer je Tomislav u vreme služenja vojnog roka bio u toj brigadi. Za vreme NATO bombardovanja 1999. bio je stacioniran na niškom aerodromu na koji je bačeno na tone raznih projektila. Devet godina kasnije se razboleo.

Leukemija mu je dijagnostikovana 29. februara 2008. Trideset meseci se lečio na niškoj Klinici za hematologiju. Nakon šest meseci od poslednje terapije održavanja došlo je do relapsa bolesti. Tomislav i porodica Cvetković, posebno otac Dragan, osnivač porodične „Grafike Galeb“, bili su prinuđeni da potraže pomoć van granica Srbije. Izbor je pao na Nadeždu Basaru, direktorku Interne klinike bolnice „Sankt Franciskus“ u Flensburgu, koja beleži uspešnost od 86 odsto u više od 1800 transplantacija. Basara je lečila veliki broj građana Srbije, među kojima i vlasnika Pinka Željka Mitrovića. Problem je nastao nakon što Tomislavov otac Dragan, kao i majka i dva brata, koji su „tipizirani“, nisu imali odgovarajući HLA. Zato se pre nešto više od mesec dana rodila ideja o akciji „Pokloni život“. Basara je dogovorila da bolnica „Sankt Franciskus“ i nemački Institut Štefan Mor Štiftung besplatno tipiziraju dve hiljade građana u Nišu. Tomislavov otac je obezbedio da se u akciju direktno uključe Medicinski fakultet, Klinički centar, grad i mediji.

– HLA tipizacijom se utvrđuje vrsta antigena, odnosno proteina, koji se nalaze na leukocitima i koji su važni za sve transplantacije. Ispituje se 10 antigena, a najbolji rezultati se postižu kada je podudarnost 100 odsto. Do kraja avgusta biće tipizirani svi davaoci krvi u Nišu, a ukoliko se pronađe podudarni donor, Tomislavu će biti urađena transplantacija matičnih ćelija krajem avgusta ili početkom septembra. Pre toga će biti izložen zračenju celog tela sa 12 greja, kako bi se „ubile“ sve maligne ćelije. Potencijalni donor će odlučiti da li će matične ćelije dati kroz epruvetu periferne krvi, iz koje će poseban aparat izdvojiti ove ćelije a sve ostale vratiti donoru, ili kroz transplantaciju kostne srži, što je invazivni postupak – objasnila je Basara.

Ona je ocenila da je posebno važno da će svi učesnici ove humanitarne akcije ući u Svetsku i srpsku bazu podataka dobrovoljnih davalaca, ali i primalaca matičnih ćelija, organa i tkiva. U Svetskoj bazi podataka nalazi se 20 miliona potencijalnih donora matičnih ćelija, dok ih je u u srpskom registru samo oko 1.400. „Niška akcija“ ne samo da je četiri puta uvećala broj registrovanih donora ovih ćelija u Srbiji već, po rečima predsednika Instituta SMS Stiftung Emila Morša, predstavlja najmasovnije tipiziranje krvi u ovoj godini u organizaciji te svetski priznate fondacije. „Do pre četiri nedelje nisam znao gde se Niš nalazi, a sada znam da ga nikada neću zaboraviti“, rekao je Morš.

Hematolog Tomislav Vukičević, koji je godinama lečio obolelog imenjaka, dodao je da je „već uspostavljena dobra saradnja“ sa bolnicom u Flensburgu, kao i da je „planom rekonstrukcije niškog KC predviđeno da se na Klinici za hematologiju radi transplantaciju matičnih ćelija“.

– Nakon ovakve akcije i Tomislavov otac Dragan Cvetković ima neku vrstu obaveze da učini još više. Recimo, da učestvuje u formiranju Fondacije koja bi pomagala obolelima od leukemije da budu transplantirani matičnim ćelijama. Utvrđivanje HLA koda je izuzetno važno jer svako saznaje više o sebi, svom zdravlju i rizičnim bolestima, čime može da prevenira oboljenja. A ubacivanje u organizam zdravih matičnih ćelija ili transplantacije tkiva i organa biće sve češće način lečenja velikog broja bolesti ili povreda, pa i onih koje su se do sada lečile zračenjem ili hemoterapijom, što su u suštini „najotrovniji lekovi“- kaže za Danas Saša Živić, lekar specijalista Kliničkog centra u Nišu i jedan od organizatora akcije, koji se i sam lečio transplantacijom matičnih ćelija (u Londonu) nakon što mu je dijagnostikovana leukemija.

Tomislavov otac kaže za naš list da za sada pokušava da obezbedi sredstva za plaćanje dve hiljade tipizacija, koje su „višak“ u odnosu na ono što pokrivaju nemačka bolnica i institut. Već su stigla obećanja od pojedinih donatora iz Flensburga, a planira da zatraži i podršku grada Niša, gradskih opština i javnih preduzeća. Takođe, nastoji da prikupi sredstva kojima bi „pokrio“ sve troškove transplantacije za svog sina. Ona ukupno košta od 150.000 do 200.000 evra.

Od leukemije oboli 700 ljudi godišnje

Malignitet u Srbiji je u porastu. Prema ovogodišnjim podacima, rak godišnje „pokosi“ grad od 21.000 stanovnika, a za taj isti period od ove bolesti oboli čak 35.000 građana Srbije. Procenjuje se se da od leukemije, raka krvi i koštane srži godišnje oboli više od 700 ljudi, od kojih je više od deset odsto dece. Izlečenje najtežih oblika ove bolesti moguće je jedino transplantacijom srži, koja se radi u VMA, Institutu za majku i dete u Beogradu, Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu i Institutu za hematologiju u Novom Sadu, ali samo delimično i parcijalno. Fond zdravstvenog osiguranja pokriva troškove transplantacije matičnih ćelija u Rimu, ali i to ne ide dobro zbog nedostatka sredstava. Nada Basara je sa niškim Medicinskim fakultetom potpisala ugovor na osnovu kojeg će kao gostujući profesor ovdašnjim studentima preneti svoje znanje i iskustvo. Neko od profesora na Medicinskom moći će da boravi u bolnici u Nemačkoj.

Komplikovana kombinacija

– Moja supruga je Slovenka, sa germanskim i italijanskim genima, a ja Srbin. Izgleda da je to pomalo nezgodna genetska kombinacija. Mada smo u svetskom registru, sa milionima tipiziranih ljudi, i u dva kruga, pretraživali sve donore, nije pronađen niko sa potpuno identičnim HLA kodom – kaže Dragan Cvetković, Tomislavov otac.