„Švicarci“ najveći problem

Danas, međutim, leta nakon što je Hrvatska srećno okončala pregovore sa EU i dobila okvirni rok ulaska u Uniju, za jul 2013. i kad se Srbija nada potvrdi kandidature i početku svojih pregovora, preovlađujući problem su pak „švicarci“. Glavna i najdramatičnija medijska tema je kako da građani vrate kredite koje su pre nekoliko godina pod povoljnim uslovima uzeli u švajcarskim francima, popularno zvanim „švajcarci“, ali još više javnost je zabavljena time kako će to učiniti ministri koji su se takođe zadužili u ovoj valuti. Tako se navodi i da je ministar gospodarstva, odnosno ekonomije, Damir Polančec uzeo kredit od pola miliona švajcarskih franaka da bi pokrenuo porodični posao osnivanjem firme za proizvodnju papirne galanterije i salveta, u kojoj ima sedmoro zaposlenih. Prema računanju medija, za vraćanje tog kredita potrebno mu je više od ministarske plate, a brojni su i drugi hrvatski političari koji su se takođe zadužili u famoznim „švicarcima“, ali u manjim iznosima. Zato se sa velikom pažnjom izveštava o otkazanim tajnim sastancima predstavnika vlade i poslovnih banaka, na kome treba da se potpiše memorandum o olakšicama za vraćanje kredita u „švicarcima“ i pomno prati zdravstveno stanje guvernera Narodne banke Hrvatske Željka Rohatinskog, zbog čije povrede ruke, navodno i dolazi do odlaganja ovog za naciju izuzetno važnog sporazuma. Skeptični posmatrači bi rekli da su sablasti balkanskih sukoba zamenjene avetima finansijske krize evrozone i svim ekonomskim nevoljama koje snalaze zemlje EU, ali bez prethodnog perioda relativno mirnog blagostanja. Da se ne bude sasvim tako, staraju se dežurni desno opredeljeni komentatori, koji predsedniku Ivi Josipoviću zameraju da se „trese“ pred Tadićem, i objašnjavaju mu da je to što pominje zločine prilikom proslave obljetnice operacije Oluja, isto kao i da sile koje su pobedile fašizam, prilikom svakog obeležavanja Dana pobede ukazuju da su prilikom savezničkog bombardovanja Drezdena stradali i brojni nemački civili. Na kioscima se prodaje i knjiga o hrvatskom generalu Anti Gotovini pod naslovom Šta smo mu uradili. Umereniji glasovi pak zalažu se za to da se jednom konačno objave svi dokumenti i sva svedočenja koja postoje o Oluji, da se pravda prepusti, pošto je ionako već to učinjeno Hagu, i da će objavljivanje tačnih činjenica, omogućiti da se ta stranica istorije prevaziđe i razreši. Paradoksalno, čini se iz razgovora sa predstavnicima srpske manjine da njima trenutno najviše smeta to što elektronski mediji jedva da izveste o teniskim pobedama Novaka Đokovića, dok štampani odvoje tek nešto više prostora.

U pauzama sporta besni izborna kampanja za decembarske parlamentarne izbore i verovatne i neverovatne izborne kombinacije, što građanima Srbije može biti pokazna vežba kako će izgeda politička scena kad vladajuće stranke posle uspeha u evrointegracijama počnu bitku za glasače. Opozicioni savez koji se naziva „kukuriku“ valjda zato što kukuriče da je vlasti odzvonilo, uprkos tome što ga predvodi Socijaldemokratska partija koja se zalaže za oporezivanje krupnog kapitala, održava sastanke i sa vodećim preduzetnicima kakav je vlasnik Agrokora Ivica Todorić. Kad je o preduzetnicima reč, deo štampe ocenjuje i da to je srpski biznismen Željko Mitrović eufemistički opisan kao nekada blizak elementima režima Slobodana Miloševića pobedio hrvatsku državu, jer se ni jedan kupac nije javio na aukcijsku prodaju njegove jahte, zaplenjene zbog neplaćanja dažbina. Mada je Mitrović najavio ekonomski rat protiv Hrvatske, sličan bojkotu robe iz Slovenije kakav je početkom devedesetih Milošević, smatra se da je jedan prilog na njegovoj televizij o lošem kvalitetu Agrokorovih pašteta, bio nedovoljan za pobedu, ali da je izgleda Hrvatska ustuknula. Inače, kad je o političkoj kampanji reč, glavni adut HDZ je osim evropskog, i otvaranje radnih mesta, kao i graditeljske pobede, mada se mogu čuti i tonovi da se ne zna za političare EU koji otvaraju novoizgrađene putove, za razliku od premijerke Jadranke Kosor, koja se svako malo slika sa građevinskim šlemom i seče vrpce na upravo izgrađenim kilometrima. Kad je reč o otvaranju radnih mesta, zasad je medijski najeskponiraniji gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, koji je na predsedničkim izborima učestvovao kao nezavisni kandidat, a ovih je nedelja čak 92 ljudi uposlio u svojoj kancelariji, na različitim funkcijama od portparola pa nadalje… Adut HDZ je svakako i borba protiv korupcije i mangupa u sopstvenim redovima u vidu postupka koji se vodi protiv bivšeg lidera ove stranke i premijera Ive Sanadera, ali se poput mnogih suđenja poznatima u Srbiji, i ovde medji uglavnom bave njegovim zdravstvenim stanje, gubitkom telesne težine, porodičnim odnosima, ko ga posećuje u zatvoru od familije i slično, nego razmerama zloupotreba službenog položaja zbog kojih je pod istragom i optužbom. I konačno, zasad nedovoljno identifikovani protivnici EU oblepili su gradove nalepnicama slično kao što to u Srbiji rade desničari, na kojima su parole protiv evrointegracijama poput onih – „šta srljate ka guske u maglu“.