Svim žrtvama rata omogućiti odštetu

Sagovornici Danasa ocenjuju da bi žrtve rata u Hrvatskoj, bez obzira na nacionalnost, trebalo da dobiju nadoknadu štete, ali se ne očekuje i „navalica“ zahteva iz Hrvatske.

Bačiću je kapetan Milorad Grubač, tadašnji „starešina organa bezbednosti“, privremeno oduzeo vozilo i predmete pod sumnjom da je dezerter i hrvatski špijun. Bačić je tada uhapšen u pokušaju spašavanja ranjenog suseda Mate Pilića iz Brištana na Miljevačkom platou, čija je kuća pogođena topovskom granatom u napadu bivše JNA. Tada pripadnik Zbora narodne garde, Bačić je povezao komšiju svojim autom u bolnicu, ali su ga na putu zaustavili i uhapsili pripadnici JNA. Odveden je u zatvor u Knin i tvrdi da su ga, između ostalih, danonoćno ispitivali i pukovnici Ratko Mladić i Zdravko Tolimir. Bačić dodaje da su mu u Kninu izdali potvrdu o privremeno oduzetim stvarima, koju je sačuvao, a iskoristio je posle desetak godina i početkom 2002. pred tadašnjim Prvim opštinskim sudom u Beogradu pokrenuo parnični postupak za povraćaj oduzete imovine.

Ivica Bačić ocenjuje za Danas da svi koji su oštećeni u ratu, bez obzira na nacionalnost, treba da slede njegov primer, jer „mrtve ne možemo da vratimo, ali pokušajmo bar materijalnu nadoknadu da dobijemo“. On se nada da će odluka Opštinskog suda u Beogradu biti poštovana i dodaje da će, iako ne zna visinu nadoknade, bar moralno biti zadovoljen. Bačić objašnjava da je imao i podršku Ambasade Hrvatske u Beogradu, kao i da mu, prvi put kada je došao u Srbiju na ročište, „uopšte nije bilo svejedno“. Međutim, kako navodi, predstavnici suda su bili veoma korektni i strpljivi. Naš sagovornik smatra da je svedočenje Milorada Grubača u njegovu korist bilo presudno, ali i to što je sačuvao potvrdu o oduzimanju vozila.

Radoslav Stojanović, stručnjak za međunarodno pravo, ukazuje za Danas da će se, ukoliko se ispostavi da je neki slučaj presedan, i sledeći slučajevi, slični tom, suditi na isti način. Međutim, on ističe da je Bačićev proces trajao dugo i dodaje da je problem u tome što nisu sprovedene reforme u pravosuđu. „Recimo, izvršenje sudske odluke u nemačkoj traje 25 dana, a u Srbiji 500“, zaključuje Stojanović.

Vedran Ramadanović, advokat iz Zagreba, objašnjava za Danas da se sa aspekta hrvatske pravne legislative presude ne donose na temelju presedana, „već po odlukama Vrhovnog suda“. On ukazuje da je presedan „nepisano pravilo“, kao i da sudije na osnovu toga zauzimaju stav pri donošenju odluka.

Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, ocenjuje za Danas da je Ivica Bačić za sada „delimično“ uspeo, jer mu je potvrđena nadoknada štete, ali još nije utvrđena njena visina, dok se ne proceni vrednost automobila koji mu je oduzet.

– Mnogi s nevericom gledaju na presudu Opštinskog suda, jer se pitaju šta je i s njihovom imovinom. Mislim da je ovo veoma neobična presuda, kojom Srbija priznaje da je pravna naslednica rata u kome je izvršila agresiju nad Hrvatskom. Ali, ne mogu da shvatim, da li je i pravna naslednica JNA? Šta je onda sa svim oduzimanjem imovine koja se desila nakon 19. maja 1992. kada se JNA povukla iz Hrvatske? Pre toga su porodice dobijale nadoknadu za duševnu bol i priznavao se ratni staž, a od tog dana ništa. Smatram da je potrebno promeniti postojeću legislativu, koja omogućava nadoknadu štete samo do povlačenja JNA – ocenjuje Štrbac.

Naš sagovornik podseća da je Bačić imao dokaz da mu je vozilo oduzeto, što mu je olakšalo sudski proces i dodaje da svi oni koji nemaju takve potvrde, moraju da dokazuju da im je oduzeta imovina na druge načine. Štrbac ukazuje i da je Bačić jedan od zaslužnih što su pripadnici hrvatske vojske, koji su optuženi za zločine u Šibeniku izvedeni pred lice pravde.

On ističe da je jedan od problema sa kojim se susreću Srbi i Hrvati, žrtve rata, zastarelost slučajeva. Jedino, dodaje Štrbac, ako je neko proglašen krivim za ratni zločin, onda sudski procesi protiv njega ne zastarevaju i može se očekivati nadoknada štete.

I u Hrvatskoj procesi traju po 20 godina

Kako navodi advokat Vedran Ramadanović, i sudski procesi u Hrvatskoj mogu da traju po 20 godina, ali dodaje da je ova zemlja još 1997. potpisala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, koja nalaže da se sudski postupci ubrzaju i presude donose u razumnim rokovima. „Bilo je slučajeva da sud nadoknadi štetu zbog dužine trajanja procesa“, ističe Ramadanović.