„Svinjska kriza“ pretnja za jedinstvo EU

Širom Starog kontinenta, na najvažnijim institucijama zemalja EU vijore se zastave 27-članog bloka, a 16 država odustalo je od nacionalnih valuta kao što su drahma i marka i uvelo evro, što, takođe, predstavlja odraz jačanja veza. Ali, dok Grčka tone u sve dublju krizu, izazvanu rekordnim javnim deficitom, sve češće se mogu čuti nagoveštaji da će evrozona doživeti krah. Štaviše, slična situacija zabeležena je i u Portugalu, Španiji i Italiji, zbog čega se u engleskom jeziku kao aluzija na grupu zemalja pojavio akronim PIGS, što u prevodu znači „svinje“.

Mada su učesnici nedavnog samita EU u Briselu obećali da će pomoći Grčkoj da prebrodi krizu, evropska javnost ostala je uskraćena za informaciju koje konkretne mere će preduzeti Unija. Štaviše, finansijski stručnjaci ocenjuju da Nemačka i druge bogate države na zapadu Starog kontinenta nisu voljne da izdvoje deo novca svojih poreskih obveznika i pomognu „siromašnim rođacima“ na jugu Evrope, zbog čega postoji mogućnost da Britanci neće pristati da odbace funtu.

Prema mišljenju analitičara koreni aktuelne krize u EU sežu do 2003. godine, kada je većina država počela da neumereno troši, navodeći da takva praksa naprosto predstavlja „evropski princip“. Istovremeno, zemlje poput Portugala, Grčke i Italije, koje su napravile „bolne finansijske rezove“, da bi postale članice evrozone, s pravom su postavile pitanje zašto države kao što je Francuska nisu morale da se žrtvuju i povećale su javne troškove.

Pritisak na Atinu

Ministri finansija evrozone, koji su juče održali novi sastanak, dobili su zadatak da razmotre najavljene mere štednje u Grčkoj, i da postignu saglasnost o pokretanju konkretnih inicijativa za stabilizaciju prilika u toj državi. Prema pisanju lista Handelsblat, Evropska centralna banka je zatražila od ministara da zahtevaju od vlade u Atini da izvrši još dublje budžetske rezove.