Svoji u „tuđem“

Imovina somborske fabrike obuće Boreli, „prema knjigama“, pripada nekad matičnoj kući u Borovu (Hrvatska), a nerešeni imovinski odnosi bili su i kočnica privatizacije.
– Ova fabrika podignuta je novcem od prodaje Mladosti, prve fabrike obuće u Somboru i kreditom Vojvođanske banke. Do 1989. godine poslovala je kao osnovna organizacija udruženog rada. Tada je izgubila status OOUR, postala je radna jedinica, a to je izazvalo posledice po imovinske odnose. Na zahtev Kombinata Borovo 2004. u Somboru sud je presudio da imovina pripada bivšoj matičnoj kući, a presuda je bazirana na stanju od 31. decembra 1990. godine. Posle NATO bombardovanja direktna šteta procenjena je na 4,2 miliona dolara a, naravno, uz pomoć Republike Srbije i kreditima sanirali smo te posledice – ističe Mirko Vujanović, generalni direktor Fabrike obuće Boreli u Somboru, dodajući da od države Srbije očekuje da štiti svoju imovinu onako kako to čini Hrvatska.
Somborska fabrika obuće jedna je od retkih u Vojvodini koja je opstala. Osim proizvodnjom, bavi se i trgovinom obuće, svojom i tuđom. Problemi, međutim, nastaju kada treba uzeti kredit da bi se kupila obuća. Banke traže hipoteku, a Boreli na papiru nema svoju imovinu.
– Naravno, često se obraćamo državnim organima i nadamo se da će se sukcesijom rešiti ovaj problem. Bitno je to i zbog privatizacije, još septembra 2005. godine objavljen je prospekt i određen metod privatizacije – javna aukcija, prošle godine urađena je procena vrednosti i čekamo odluku Vlade Srbije da je verifikuje – dodaje Vujanović.
Inače, industrijska proizvodnja obuće u Somboru počela je pre 49 godina, a prošlo je 16 godina od samostalnosti firme Borovo Boreli. U tom periodu proizvedeno je 7.659.435 pari obuće, na inostrano tržište plasirano je skoro 3,3 miliona pari obuće. Najuspešnija je bila 2001. godina kada je ovde proizvedeno 659.000 pari obuće, a za ovu godinu planirana je proizvodnja od 501.000 pari obuće. Inostranom kupcu namenjeno je 380.000 pari obuće, a u Boreliju naglašavaju da je kurs evra nepovoljan za izvoznike, da oko hiljadu zaposlenih godišnje zbog kursa izgubi po jednu zaradu.