Ove godine od 25. do 28. januara održao se na jugu Francuske 45. po redu Angulemski festival stripa.
To je najveći festival stripa u Francuskoj a možda i u Evropi. I ove godine, kao i nekoliko prethodnih, System je imao svoje predstavnike. Od kako je izdavačka kuća osnovana 2001. godine, ideja nam je bila da radimo na promociji naših autora van granica naše zemlje pa smo se trudili da pošaljemo naše predstavnike na što više festivala. Stigli smo do San Dijega, NJujorka, Frankfurta, Bolonje, Luke, Barselone, a u Angulemu smo bili šest puta.
Mali gradić na jugu Francuske za četiri dana ugostio je, kažu, oko 200 000 ljudi i bilo je predivno na ulicama sresti mnoštvo strip autora i scenarista. Samo iz Srbije na festival je došlo nas desetak, a bilo je tu i kolega iz Hrvatske i Slovenije. Za razliku od drugih festivala ili sajmova, u Angulemu pored stripa nema drugih sadržaja. Na primer, nema kosplejera po ulici kao u Luki, nema ilustracija kao u Bolonji, mange su svedene na minimum, nema anima ni filmova. Dakle, ovo je festival koji je posvećen BD produkciji (Bande Dessinee), strip albumima većinom proizvedenim u Francuskoj. Što ne znači da su autori koje smo sretali na ulici bili prvenstveno Francuzi. Naprotiv.
Kao i svake godine i ove nas je dočekalo par izložbi a jedna od najlepših bila je ona na trgu ispred Gradske skupštine. Jedan od najprodavanijih serijala Titef smešio nam se sa dvadesetak panoa i bilo nam je drago zbog toga jer smo mi prošle godine krenuli sa njegovim objavljivanjem.
Gran pri pripao je velikom autoru Ričardu Korbenu koga smo mi u Srbiji preko Stripoteke pratili još osamdesetih godina prošlog veka, a pre par godina naši fanovi mogli su da ga vide na stranicama našeg izdanja Hellboya kao jednog od gostujućih autora. U izdanju izdavačke kuće Darkwood prevedeni su neki od njegovih najboljih stripova.
Kao velikim fanovima vesterna bilo nam je drago što smo prisustvovali revitalizaciji ovog žanra jer nas je na svakom koraku pratilo budno oko Bukovog „Izbacivača“ i Marinijevog „Pogrebnika“, a još toplije oko srca nam je bilo jer smo prva četiri albuma „Izbacivača“ već predstavili našoj publici dok kolege iz izdavačke kuće Makondo sada to čine sa „Pogrebnikom“ koji ostvaruje zavidne rezultate kada je prodaja u pitanju.
Na velikom vašaru pet najvećih izdavačkih kuća demonstriralo je moć ogromnom produkcijom ali, kako imamo tu sreću da pratimo festival u poslednjih petnaestak godina, primetan je rast malih izdavačkih kuća i alternativnih naslova. Uočili smo i par zemalja koje su svoju strip produkciju ponosno izložili na štandovima. Zemlje poput Čilea, Nemačke, Španije, Italije, Finske… stale iza svojih autora i na ovoj ogromnoj pijaci stripa ponudile svoje proizvode. A pare koje se u svetu stripa okreću nisu male. Naravno, ne mislim tu na Srbiju, koja se može pohvaliti sa više desetina autora koji rade za francuske, belgijske, američke, italijanske i španske izdavačke kuće, ali je njihov rad u matičnoj zemlji malo ili nedovoljno poznat.
Nad tim podatkom se treba zamisliti.
System Comics i mala izdavačka kuća iz Francuske, Inukshuk Editions krajem februara zajedničkim snagama izdaće album L’ombre d’antan koji će predstavljati best of našeg serijala Linije fronta. Tim izdanjem ponudićemo francuskoj publici naše priče i time odškrinuti vrata na jedno mnogo veće tržište. Tako da naš put u Angulem ovog puta nije imao za cilj da francuske izdavačke kuće upoznamo sa radom naših autora, što smo do sada radili, jer su naši autori i sami uspeli da se pozicioniraju u ovoj zemlji svojim radom, marljivošću i talentom, već ne bi li ogromnom francuskom tržištu prodali licencu za objavljivanje naših serijala. Pre svega tu mislim na Vekovnike, Konstantinovo raskršće, Dardanele, Astroiđane, Beskrvne i na kraju Linije fronta. Pa da tako dogodine mi sami učestvujemo na Angulemskom festivalu sa svoji naslovima. Posle na desetine podeljenih albuma raznim redakcijama od Castermana, Mediatoona, Humanoida, Futuropolisa, Soleila, Delcourta i drugih shvatili smo da od tog pristupa neće biti ništa. Još kada je Aleksa Gajić 2001. godine baš u Angulemu urednicima tada najmoćnije kuće Soleil, pokazao svoj diplomski rad – strip album Technotise (koji je bio naš prvenac), na osnovu koga je dobio angažman da sa Vareri Manžen sledećih šest godina radi na serijalu Bič Božji (i to izdanje možete naći na srpskom jeziku u izdanju System Comicsa), a nije dobio angažman da zajedno sa scenaristom Technotisea Darkom Grkinićem radi na tom serijalu koji govori o Beogradu u budućnosti, trebalo je da nam bude jasno kako francuske izdavačke kuće razmišljaju. Oni dakle žele radnu snagu za SVOJE serijale, za koje će priče pisati NJIHOVI scenaristi. Od tada već sedamnaest godina imamo klasičan odliv mozgova. Samo u izdavačkoj kući Delcourt radi dvadesetak naših autora. Da ne bude zabune, za to ne možemo osuđivati autore. Francuzi plaćaju lepo i uredno za svaku tablu koju naš autor nacrta, a mi, izdavači iz Srbije, time se ne možemo pohvaliti. Zato smo se opredelili za jednu drugačiju priču. Štampaćemo NAŠE albume u Francuskoj uz pomoć francuskog partnera i nametnuti svoje, naše priče. Dobro – probaćemo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.