Ta muzika je toliko lepa

Irina Subotić: Tri fragmenta o mileni (2)

Istoričarka umetnosti Irina Subotić doktorirala je na Univerzitetu u Ljubljani. Radila je kao kustos Muzeja savremene umetnosti, a potom i Narodnog muzeja u Beogradu. Organizovala je brojne izložbe jugoslovenske umetnosti XX veka u zemlji i inostranstvu, učestvovala na mnogim kongresima i simpozijumima u svetu, objavila tekstove o jugoslovenskoj avangardi, savremenoj umetnosti i muzeologiji na 23 jezika. Član je nacionalnih i međunarodnih stručnih udruženja, dobitnik nekolicine uglednih nagrada.

Menotti je, po svom običaju, napisao libreto za ovaj balet, satkan od stereotipa ljubavi, ljubomore, žrtve i na kraju sreće. Radnja se odvija u raskošnom ambijentu Venecije krajem XVII veka. Princ je zaljubljen u Kurtizanu, ali njegove dve sestre, Fiora i Magdalena su rešene da spreče tu vezu koristeći svoje čini: da bi imale moć nad Kurtizanom, kradu joj veo, prave voštanu statuu njenog lika i pokrivaju je ukradenim velom. Planiraju da je najpre muče probadajući je strelama, a zatim i da je ubiju. Figura pod velom se grči na svaki ubod, jer ispod vela se nalazi njihov rob, Crnac-Mavarin Sebastijan. I on je krišom zaljubljen u Kurtizanu, a pošto mu je poznata zavera dveju sestara, zauzeo je mesto voštane figure, primio smrtonosni ubod strelom i svojim samožrtvovanjem slomio moć vradžbina Fiore i Magdalene. Tako sada Princ i njegova draga mogu da budu zajedno…

Balet Sebastijan je bio izuzetno cenjen i rado izvođen zbog svoje muzičke leksike: ne samo da je bio preteča Menottijevih budućih opera, već je i trasirao put njegovim značajnim orkestarskim delima,obeleženim smislom za dramatično i kantabilno – bilo da se radi o vokalu ili instrumentalu. Trreba napomenuti da je Gian Carlo (Giancarlo) Menotti (Cadegliano, Italija 1911 – Monte Carlo 2007), čuveni kompozitor baleta, koncerata, opera pisanih za Metropoliten i druga pozorišta (najpoznatija je Konzul, 1950; za omot albuma opere Svetica iz ulice Bliker – The Saint of Bleecker Street, 1954, koristio je reprodukciju Milenine poslednje slike Monahinja, koja je bila u njegovom vlasništvu, sada kod njegovog usvojenog sina, Francisa Menottija, Vel. Britanija). Menotti je bio osnivač međunarodnog festivala Dva sveta u Spoletu, direktor Rimske opere i dobitnik najvećih svetskih priznanja za stvaralaštvo.

Milena je ocu pisala da je ta muzika „toliko lepa“. U beogradskom Narodnom pozorištu izveden je Menottijev Sebastijan u godini kojom se obeležavao vek postojanja ove pozorišne kuće – decembra 1968. Koreografija Dimitrija Parlića; Kurtizanu je igrala Jovanka Bjegojević, Sebastijana Nedeljko Vojkić, a Princa Borivoje Mladenović. Kostimi i scenografija: Kšištof Pankijevič (Krzysztof Pankiewicz). Dugujem toplu zahvalnost Milici Zajcev, istroričarki i kritičarki baleta, za ove podatke.

Nastavlja se