Tabloidno targetiranje Đilasa i Jeremića

Prema navodima tabloida, lideri opozicije sastavili su listu više od sto nepodobnih javnih ličnosti koje ne podržavaju njihovu politiku, sa ciljem da ih zabrane kada dođu na vlast.

Spisak je šarenolik, pa su na njemu pevači – Svetlana Ražnatović Ceca, Aca Lukas, Zorica Brunclik, Đorđe David, Neda Ukraden, članovi Amadeus Benda… Od sportskih radnika izdvajaju se Zvezdan Terzić, generalni direktor Zvezde, Dragan DŽajić, počasni predsednik FK CZ i Nebojša Čović, prvi čovek KK Crvena zvezda.

Od glumaca se ističu Bojana Maljević, Mirjana Karanović, Svetislav Goncić, Branko Milićević Kockica i Lazar Ristovski, a spisak je najduži kada je reč o novinarima – čelni ljudi Srpskog telegrafa ubacili su i sebe na tu listu. Osim Milana Lađevića i Saše Milovanovića, tu su i vlasnik Informera Dragan J. Vučićević, direktor RTS-a Dragan Bujošević, direktorka Studija B Ivana Vučićević, glavni urednici Novosti i Politike, Milorad Vučelić i Žarko Rakić, glavni urednik TV Hepi Milomir Marić i vlasnik Pinka Željko Mitrović, novinarka LJiljana Smajlović…

Predsednik stranke Slobode i pravde Dragan Đilas nije želeo za Danas da komentariše spisak za „odstrel“ koji je navodno sastavio, ističući da te novine niti čita niti želi da komentariše.

Ni novinarka LJiljana Smajlović nije želela da se izjašnjava o listi dok se, kako kaže, ne uveri u njenu autentičnost.

Bivši predsednik NUNS-a Slaviša Lekić smatra da je takozvani „spisak za odstrel“, koji su sastavili „i u koji su se upisali medijski gurui iz Srpskog telegrafa“, novi dokaz da je virus koji je pobegao iz laboratorije, nemoguće vratiti.

– Pa, zamislite iole normalnu osobu koja razmišlja o tome kako će sutra, ako ovaj ikad dozvoli da to sutra dođe i ne bude na tronu, neka nova vlast da vija po ulicama Zoricu Brunclik, Suzanu Mančić, Vericu Rakočević, Cakanu i Predraga Sarapu – ističe Lekić za Danas. On dodaje da „crni spiskovi“ postoje ali na njoj nikako nisu oni koji dele mišljenje sa vladajućim strukturama.

– Štos je u tome da prevaranti bliski vlasti, svakako po nalogu iz vrha SNS-a, formiraju paralelnu društvenu stvarnost: imaju svoje medije, svoje nezavisne analitičare, svoje nevladine organizacije, svoje sportske klubove, svoje mitinge, svoje dobošare, svoje vikare, falsifikovali su čak i ljude koji dolaze peške na miting… što se ne bi pohvalili i nekim nepostojećim spiskom – kaže Lekić. Prema njegovim rečima, ova vrsta ludila, da se autujete i stavite na sopstveni spisak za odstrel, govori o ozbiljnom problemu sa kojim će se ovo društvo tek suočiti.

– Činjenica da na toj strani političkog tasa koji kreira ovakve priče, gotovo da nema normalnih, već samo nepregledanih, strašan je problem, ne vlasti i satrapa oko njih, već cele nesrećne Srbije. Ovo je toliko iščašeno i sumanuto da ću izbrisati davno napisanu proročku pošalicu na Tviteru gde se zaklinjem da ću, kad neko bolje sutra dođe, lično voditi brigu o bezbednosti i čuvati Vulina, nesrećnog Jovanova i dragog mi Nebojšu Krstića – od svih sem od sebe – naglašava naš sagovornik.

Predsednica Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Branka Dragović Savić, kaže za Danas da je spisak za „odstrel“ samo jedna u nizu gotovo svakodnevnih objava takozvanih tabloida usmerenih na podstrekivanje sukoba u društvu.

– Nažalost, zbog izostanka reakcije nadležnih organa na brojne tabloidne napise kojima se širi govor mržnje, targetiraju nepodobni i šire lažne informacije – promocija nasilja u medijima postala je neka vrsta normalnosti. A reč je zapravo o otvorenom podstrekivanju sukoba koji bi mogli imati nesagledive posledice. Treba li podsetiti da su u stradanjima devedesetih prvi jurišnici bili zapravo pojedini mediji – ukazuje Dragović Savić, dodajući da baš zbog toga posebno zabrinjava ćutanje institucija na promociju nasilja u medijskom prostoru.

NUNS: Imena poginulih radnika RTS na međunarodnoj listi stradalih novinara

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) podržalo je inicijativu da se imena 16 radnika Radio-televizije Srbije (RTS) koji su poginuli prilikom NATO bombardovanja zgrade RTS-a 23. aprila 1999. godine, nađu na listi nastradalih novinara međunarodnog Komiteta za zaštitu novinara. NUNS je u saopštenju zatražio da se „nastavi sa pre sedam godina nezakonito prekinutom istragom o mogućim naredbodavcima žrtvovanja radnika RTS-a 1999. godine“. „Podsećamo da pored tadašnjeg generalnog direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića, ni Ministarstvo odbrane, a ni Vrhovni savet odbrane nisu ništa preduzeli da se ljudstvo i tehnika RTS-a nakon otvorene pretnje NATO pakta napadom, izmeste na rezervno i bezbedno mesto u studio RTS-a u Košutnjaku“, piše u saopštenju.