Tači s Pacolijem i manjinama naspram vlade u Beogradu pri kraju mandata

Međutim, osim upiranja prstom u Prištinu, zvanični Beograd ne iznosi nikakve detalje koji bi ukazali na sadržinu onoga od čega navodno kosovski zvaničnici strepe i traže dodatno vreme za pripremu. Jedino što je za sada izvesno je da Srbija „nikada neće priznati nezavisnost Kosova“. Predstavnici vlasti, međutim, nisu saopštili javnosti nijedan detalj o pripremama za predstojeći dijalog. Koliko dugo će razgovori trajati, ko i u kojoj fazi će biti nadležan za određene teme, u koliko etapa će se taj dijalog odvijati, koji su osnovni ciljevi svake faze pojedinačno, kao i brojna druga pitanja, ostaju bez odgovora. Ta upitanost kompenzuje se fokusom na drugu stranu, odnosno njene mane, ali bez navođenja kvaliteta u odnosu na koje se ti nedostaci određuju.

Za to vreme na kosovskoj političkoj sceni dogodile su se značajne promene koje su dovele do ostavke predsednika Kosova Fatmira Sejdua i pada vlade premijera Hašima Tačija, odnosno raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora za 12. decembar. Ishod tih naglih preokreta, dakako, biće nova vlada ispred koje je pun četvorogodišnji mandat. Rasterećena pritiska predizborne demagogije i podilaženja očekivanjima javnog mnjenja s jedne, i zahteva Evropske unije, s druge strane, buduća kosovska vlada ućiće u predstojeći dijalog sa zvaničnicima Beograda neizostavno spremnija nego što ovdašnja politička elita pokušava da predstavi.

Srbija se, međutim, sve više približava predizbornoj godini, i to u uslovima u kojima se po prvi put beleži značajniji pad proevropskog raspoloženja građana. Istovremeno, s margina političkog života, antievropsku retoriku „oštre“ one partije koje vide i veruju da „Evropa ima alternativu“.

„Tehnički“ premijer Kosova Hašim Tači potrudio se da podesi prilike u smeru što ranijijih izbora, jer je procenio da su tako veće šanse da on bude neprikosnoveni pobednik. Prevremeni izbori na Kosovu biće održani u vreme kada je druga najveća partija, LDK Fatmira Sejdijua, u raskolu, kada je jedina istinska opoziciona partija u parlamentu, AAK, obezglavljena odlaskom Ramuša Haradinaja u Hag i kada su nove opcije na političkoj sceni, „Samoopredeljenje“ Aljbina Kurtija i naročito građanska inicijativa FER, zatečeni činjenicom da imaju mesec dana da se pripreme za izbore.

Tačijev plan, kako navode dobro upućeni posmatrači političke scene na Kosovu, je da novu vladu napravi s Bedžetom Pacolijem i manjinama. To znači da će njegova vlada pretpostavljati učešće predstavnika srpske zajednice na Kosovu. S obzirom na vrlo kratko vreme predviđeno za održavanje izbora, oni će se održati bez prave izborne reforme, kao i s veoma kratkim vremenom za dobru organizaciju, što znači da će i faktor manipulacije glasovima biti veći. To je, dakako, prednost za veće i organizovanije partije, gde spada – podrazumeva se – i Tačijeva PDK.

Takozvani „tehnički“ dijalog s Beogradom jedan je od presudnih elemenata koji su u značajnoj meri uticali da Tačijevi planovi budu izvesniji s aspekta ostvarenja. Kada vlada ima limitiran mandat, premijer Tači slobodno može računati da će međunarodna zajednica, pre svih Brisel, imati mnogo razumevanja i da ga neće terati da previše ispruži ruku Tadiću, a čak i ta skoro nevidljiva ispružena ruka biće mnogo manje vidljiva na Kosovu, gde je predizborna trka već u toku. Posle izbora, kada Tačijeva stranka bude dobila novi četvorogodišnji mandat i još jaču parlamentarnu većinu, biće u mnogo boljoj poziciji da razgovara s Beogradom i da u tim razgovorima pristane na određene ustupke.

Istraživanja javnog mnjenje na Kosovu govore da će Tačijev PDK zadržati ili čak nešto povisiti procenat glasova, od 32 do 35 odsto. LDK će nastaviti s trendom pada, tako da je veoma moguće da posle izbora više ne bude drugi, a može se dogoditi i da padne na četvrto mesto. Kandidati za drugo mesto su, pokazuju istraživanja, Haradinajeva AAK i Kurtijevo „Samoopredeljenje“. Ostali će se boriti za izborni prag. Postoji realna mogućnost da jedna od dve veće parlamentarne partije – Alijansa za novo Kosovo Bedžeta Pacolija i Demokratski savez Dardanije Nedžata Dacija – neće ući u novi saziv parlamenta, dok se pretpostavlja da će cenzus preći Građanska partija novog duha.

Vlada Srbije, po običaju, u minut do dvanaest donela je odluku da ne pozove Srbe sa Kosova da učestvuju na predstojećim izborima jer se „nisu stekli uslovi“. Vlada pri tome nije rekla kakvi bi to konkretni uslovi trebalo da se steknu da bi pozvala kosovske Srbe da učestvuju na izborima, ne pružajući nikakvo alternativno rešenje za kosovske Srbe i sugerišući im da tamo žive mimo bilo kakvog poretka u neizvesno dugom vremenskom periodu. Istovremeno, ta dluka doneta je odmah nakon objavljivanja Izveštaja Evropske Komisije o napretku Srbije u kome se među retkim pozitivnim stvarima ističe „dobra volja po pitanju Kosova.“ S obzirom na to da je Srbija u dogovoru sa EU, pristala na dijalog sa institucijama Kosova koje su raspisale ove izbore, kao i da je visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton ocenila da bi u dogovorenom predstojećem dijalogu „trebalo krenuti od pitanja koja utiču na svakodnevni život građana“, Vlada Srbije zapala je u kontradiktornost. Ako stoji pri skorašnjem saopštenju „da je neophodno da se putem dijaloga između Beograda i Prištine što pre dođe do održivog i trajnog rešenja za pitanje Kosova i Metohije koje će biti prihvatljivo za obe strane i koje će dovesti do istorijskog pomirenje srpskog i albanskog naroda i obezbediti trajan mir, kao i evropsku perspektivu celog regiona“, čini se da je odluka da se kosovski Srbi ne pozovu na učešće u izbornom procesu, nelogična. Kosovskim Srbima preostaje ili da gledaju u Beograd koji im očito šalje konfuzne signale, ili da preuzmu odgovornost za svoj život i učestvuju u kosovskim izborima i glasaju za jednu od brojnih opcija koje su se uprkos savetima Beograda, ipak prijavile za učešće na izborima.

S obzirom na to da odnosi Kosova i Srbije u velikoj meri određuju i njihove pojedinačne odnose sa Evropskom unijom, izvesno je da se ni Kosovo ni Srbija ne mogu nadati članstvu u EU sve dok njihovi međusobni odnosi ne budu lišeni aktuelnih nejasnoća i sporova. To znači da će Srbija morati u nekoj formi da prizna da nezavisno Kosovo postoji, pretpostavlja se pristanak da nekadašnja južna srpska pokrajina postane član EU i UN kao samostalna država. S druge strane, Kosovo će morati da pristane na neke nove aranžmane i dodatne ustupke prema Srbiji, što svakako upućuje na status severa Kosova. S obzirom na to da je međunarodna zajednica zauzela nedvosmislen stav o tome da podele Kosova ne može biti, izvesniji je ishod dobijanja visokog stepena autonomije za Srbe na severu. Hašim Tači je već najavio da sever ima posebnu regionalnu prirodu i da je on spreman za „nove ideje“ i „kreativna rešenja“.

Tri faze

Platforma za normalizaciju odnosa sa Srbijom koju su priredile nevladine organizacije u Prištini Fond za otvoreno društvo i Klub za spoljnu politiku i za koji se pretpostavlja da će u velikoj meri predstavljati agendu i EU za predstojeći dijalog, sadrži tri faze: pripremna ili faza bez statusa, srednja faza ili faza sa neutralnim statusom i finalna faza ili faza sa statusom. Na kraju procesa države bi trebalo da se uzajamno priznaju i postanu članice EU. Uloga EU se vidi kao najznačajnija jer pretpostavlja da će uz mnogo puta do sada dokazanom dobitnom kombinacijom „štapa i šargarepe“, privoleti Prištinu i Beograd da ozbiljno pregovaraju, i da u kontinuitetu reše stvari koje su do sada izgledale nerešive. Prema toj Platformi, koja je rađena u saradnji sa ambasadorima EU u Prištini, dijaloški proces bi u prvoj i drugoj fazi realizacije (3-4 godine), bio u skladu sa činjenicom da Srbija i pet zemalja članica EU nisu priznale Kosovo, što ne bi smelo da utiče na tokove pregovora, koji će imati za cilj rešavanje mnogih tehničkih pitanja. Poslednja faza, je ona koja bi se realizovala nakon 10 godina, kada se prema agendi EU za proširenje, predviđa da će i Srbija i Kosovo biti sasvim blizu statusa punopravnog članstva u EU.