Vlada Kirgistana juče je potvrdila da je njena odluka o zatvaranju američke baze Manas, koja je služila kao ruta od izuzetnog značaja za operacije SAD i NATO u Avganistanu, konačna iako će poslanici zemlje o ovom pitanju glasati za nekoliko dana. Plan o zatvaranju obelodanjen je početkom nedelje, nakon što je Rusija, koja takođe ima vojne baze u toj zemlji, obećala Kirgistanu dve milijarde dolara pomoći.
Portparol vlade Aibek Sultangazijev je rekao da sada Ministarstvo inostranih poslova Kirgistana razmenjuje stavove sa američkom ambasadom o vremenskom okviru zatvaranja baze. Američki državni sekretar Hilari Klinton ocenila je odluku „žalosnom“, ali je naglasila da će američke operacije u regionu biti nastavljene, bez obzira na razvoj događaja.
U međuvremenu, Tadžikistan je saopštio da je spremna da dopusti da se vazdušni prostor te zemlje koristi za prenos nevojnih potrepština u Avganistan. Diplomatski izvori kažu da su SAD blizu dogovora i sa Uzbekistanom kao deo plana podrške za sve potencijalne gubitke zboga gašenja vojne baze u Kirgistanu. Takođe, juče se oglasio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov koji je rekao da će Rusija omogućiti snabdevanje američke vojske u Avganistanu preko svoje teritorije. On je rekao da se američka administracija pre nekoliko dana obratila Kremlju tražeći takvu dozvolu. Lavrov je dodao da je Rusija pristala na to i da sada čeka da SAD pruže specifične detalje o snabdevanju vojske kako bi bile izdate potrebne dozvole.
Ovonedeljni razgovori lidera Rusije i Kirgistana su, kažu posmatrači, uputili različite poruke. Prvo, odluka o zatvaranju baze za Ameriku je usledila u jednom kritičnom trenutku kada nova administracija planira da poveća broj američkih trupa u Avganistanu, kojih je trenutno 36.000. Za Rusiju, s druge strane, zatvaranje će značiti veliku diplomatsku pobedu u pokušaju da osigura svoj uticaj u svim bivšim sovjetskim republikama ali i šire.
Avganistan je dugo posmatran kao važna oblast za saradnju između zemalja jer je Rusija iskreno zabrinuta povodom širenja islamskog ekstremizma u regionu. Ipak, ovakva misao dovedena je u sumnju kada je kirgijski predsednik Kurmanbek Bakijev objavio planove o zatvaranju baze. Opravdavajući potez, zvaničnici Biškeka i Moskve isticali su da odluka nema veze sa obećanom pomoći Rusije, iako je dobro poznato da su sa SAD dugo pod pritiskom Moskve da zatvore baze u Centralnoj Aziji.
„Rusija razmišlja na sledeći način: ako postoji mogućnost cenkanja i ako sednemo za pregovarački sto da se pogađamo, bolje je da imamo dobre karte u našim rukama“, kaže Oksana Antonenko, iz Međunarodnog instituta za strateške studije u Londonu. „Najbolji scenario u njihovom slučaju jeste dogovor, pogodba. To nije partnerstvo“, dodaje ona.
Potez je iznenađenje jer je usledio u trenutku kada je Moskva izrazila spremnost da sarađuje sa Obaminom administracijom. Govor ruskog premijera Vladimira Putina na Ekonomskom forumu u Davosu ohrabrio je američke delegate, pre svega, jer prvi put govor nije sadržavao zajedljiv antiamerički ton. Takođe, u protekle dve nedelje, Moskva je isticala da je spremna da dozvoli NATO da preko ruskih ruta snabdeva Avganistan. Onda je usledilo saopštenje s početka nedelje o zatvaranju baze Manas. Andrej Kučins, direktor programa za Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, kaže da je ovo karakteristična taktika Rusije: brutalan, grub način za postizanje cilja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
