Parlamentarni izbori u Ukrajini u nedelju neće biti ni pošteni ni slobodni. Nakon osam jalovih godina od „narandžaste revolucije“ 2004, demokratska opozicija je depresivna i demoralisana. Ipak, izbori bi mogli biti provera moći predsednika Viktora Janukoviča.
On je došao na vlast februara 2010. na izborima koji su ocenjeni kao slobodni i pošteni (u to vreme Fridom haus je svrstavao Ukrajinu u demokratske zemlje). Janukovič je brzo konsolidovao vlast i preobratio Ukrajinu u blago autoritarnu državu. Nekolicini uticajnih opozicionih političara izrečene su zatvorske kazne među kojima i bivšoj premijerki i Juliji Timošenko i ministru unutrašnjih poslova Juriju Lutšenku.
Timošenkova, koja je bila i ostala lider liberalne opozicije, osuđena je na sedam godina zatvora zbog gasnog ugovora sa Rusijom iako se čak ne tereti da je lično profitirala. Bez nje opozicija nema jakog lidera. Ali, Janukovič se nije tu zaustavio. Ispoljio je jak pritisak na privatne televizijske kanale i blokirao dozvole i kablovski pristup nezavisnom kanalu TVi, koji je otkrio najozbiljnije korupcijske slučajeve njegove administracije. Štaviše, zloupotrebio je javnu upravu i ovlašćenja o primeni sile da suzbija opoziciju i promoviše svoje pulene.
Izbori su ipak vrlo bitni. Ukrajina ima živo civilno društvo i odlične internet sajtove. Ali opozicija, koja čini polovinu zemlje, znatno je demoralisana nakon pet godina ćorsokaka za koji se najvećim delom tereti bivši predsednik Viktor Juščenko, koji je po gotovo svim proračunima izneverio demokratske standarde koje je predstavljao. Njegova partija sada podržava Janukoviča.
Ukrajinski birači su nepredvidivi. Glasali su protiv aktuelnih vladara na predsedničkim izborima 1994, 2004 i 2010. Možda to opet učine. Nedavna istraživanja javnog mnjenja ukazuju da će Janukovičeva Partija regiona osvojiti 28 odsto glasova, te da će njihov jedini saveznik koji će preći cenzus od pet odsto biti komunisti koji bi mogli da osvoje 11 odsto što je ukupno 39 odsto u poređenju sa 36 odsto koliko će osvojiti dve opozicione partije, Otadžbina Julije Timošenko (19 odsto) i partija UDAR, boksera Vitalija Klička (17 odsto).
Predatorska priroda Janukovičeve vladavine nije sasvim dobro sakrivena; članovi njegove porodice i bliske osobe kontrolišu celokupnu bezbednosnu aparaturu i glavne poluge ekonomije. Predviđajući da bi možda njegova partija mogla da izgubi ako proporcionalni glasački sistem bude zadržan, Janukovič se okrenuo izbornom sistemu iz 2002, gde se samo polovina od 450 mesta distribuira proporcionalno. Preostalih 225 mesta biće popunjeno po većinskom principu, što regionalnim tajkunima daje velike mogućnosti da kupuju mandate. Za razliku od ruskog predsednika Vladimira Putina, Janukovič je prebrzo precenio svoju moć i suzio svoju bazu. Stiče se utisak da je najviše ukrajinske oligarhe preokrenuo u svoje neprijatelje.
Svakog leta uticajni ukrajinski biznismen Viktor Pinčuk organizuje veliku međunarodnu konferenciju „Jalta evropska strategija“ kojoj prisustvuje ukrajinska elita i uticajni stranci. Ovog septembra, glavna lekcija sa konferencije bila je da je Janukovič izolovao sebe ne samo od Zapada i Rusije, već i od glavnih saveznika u zemlji. Ukrajinski tajkuni nisu budale. Na izbore gledaju kao na poslednju priliku da ustanu protiv Janukoviča.
Tajkuni možda neće svrgnuti Janukoviča ali će testirati njegovu vlast. Njihovi najglasniji predstavnici su prvi zamenik premijera Valerij Horoskovski i ministar ekonomije Petro Porošenko, koji je bio velika snaga „narandžaste revolucije“. Biznismeni najviše zameraju Janukoviču to što Timošenkovu drži u zatvoru, a što onemogućava potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU ponudiće Ukrajini i te kako potreban pristup tržištu i povećati izvoz, ali EU neće da ga ratifikuje ako Timošenkova ne bude oslobođena.
Slično tome, tajkuni zagovaraju obnovu saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom jer žele kredite po prihvatljivijim kamatnim stopama. No, Janukovič odbija da liberalizuje cene gasa, što je ključni zahtev MMF-a.
Bojazni da će zapadni, proreformski položaj gurnuti Ukrajinu u ruski zagrljaj su uglavnom neosnovane. Janukovičevi lični odnosi sa Putinom su toliko loši da Putin odbija da razgovara sa njim. Stoga, Zapad ima ogromnu ulogu na izborima, a njihovih dve hiljade posmatrača spremno je za nedelju. SAD i EU, naročito, imaju veliki udeo u ishodu izbora. Ukrajina je prijateljska zemlja – jedna od onih koja se uvek „dobrovoljno priključivala zapadnim koalicijama“. Ali i zemlja kojoj izmiče demokratija. Oni moraju da pomognu da se to promeni.
Autor je saradnik na Peterson Institutu za međunarodnu ekonomiju. Napisao je knjigu „Kako je Ukrajina postala tržišna ekonomija i demokratija“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
