Tajna besplatnih udžbenika

Od tog sastanka do danas nije bilo ništa, niti su u međuvremenu škole dobile pisano pojašnjenje šta će konkretno Grad Beograd obezbediti učenicima prvog i drugog razreda.

Ne samo da su direktori i izdavači različito razumeli najavu zamenika gradonačelnika, već je on mnogo puta davao kontradiktorne izjave u medijima.

Mesecima je najavljivano da će besplatne tablete i digitalne udžbenike dobiti svi učenici od prvog do četvrtog razreda iz prestoničkih osnovnih škola, a u jednom dnevnom listi preneta je Vesićeva izjava da će Grad kupiti štampane radne sveske, jer one ne postoje u digitalnom formatu.

Krajem juna stigla je nova informacija da će tablete i digitalne udžbenike dobiti učenici od trećeg do šestog razreda, a prvaci i drugaci štampane udžbenike za četiri predmeta.

„U školama smo pripremili sve za nastavu na digitalnim udžbenicima, dok će Grad učenicima prvih i drugih razreda kupiti četiri osnovna udžbenika iz srpskog jezika, matematike, sveta oko nas i obaveznog stranog jezika. Na ovaj način ćemo smanjiti troškove roditelja, s obzirom na to da je vrednost tih knjiga od 5.500 do 6.000 dinara“, glasi Vesićeva izjava koja zbunjuje javnost.

Iz prvog dela rečenice se zaključuje da je reč o kupovini samo osnovnih udžbenika iz četiri predmeta, međutim, oni koštaju upola jeftinije.

Ako je zamenik gradonačelnika ipak mislio na komplet, to se uklapa u pomenutu cifru, ali onda nije reč o četiri udžbenika već najmanje o osam, i to pod uslovom da je škola izabrala izdavača koji za sve predmete ima razdvojene osnovne udžbenike i radne sveske.

Neki izdavači za pojedine predmete imaju radne udžbenike, ali je neko to „spakovao“ u jednu knjigu, neko u dva dela, a neko čak u četiri.

Ako je namera Grada da obezbedi samo četiri osnovna udžbenika, jasno je da će roditelji biti u neravnopravnom položaju i da će manji finansijski teret podneti oni čija deca idu u škole koje su se opredelile za radne udžbenike za pomenute predmete.

Nedoumice o projektu „Beotablet“ ima i 19 organizacija civilnog društva koje se bave decom i mladima.

One su u dopisu upućenom Skupštini grada Beograda, ministarstvima prosvete, za socijalna pitanja, omladine i sporta, trgovine, turizma i telekomunikacija, državne uprave i lokalne samouprave ukazali da najavljeni nastavak digitalizacije u obrazovanju ne bi trebalo da dodatno pojača digitalni jaz među učenicima iz različitih društvenih grupa.

Odgovore, kako kažu za Danas, nisu još dobili, a oni koji su ih poslali su poručili da za ovu temu – nisu nadležni.

Povodom najave da će tableti moći da se koriste isključivo za digitalne udžbenike i aplikacije koje se nalaze na „beloj listi“ Ministarstva prosvete (koja još nije poznata), aktivisti pomenutih organizacija smatraju da bi pristup internetu trebalo da bude otvoren, jer korišćenje različitih sadržaja utiče na proces učenja, a sem toga to je za neku decu jedini način da komuniciraju sa vršnjacima.

„Najavljeno je da će uređaji biti namenjeni svim osnovcima od trećeg do šestog razreda. Svesni smo činjenice da sa starošću raste procenat dece koja poseduju pametne telefone, ali da li je to bio jedini kriterijum na osnovu kojeg je odlučeno da se obuhvati navedeni uzrast i da li se u skorijem periodu (i kada) može očekivati da učenici viših razreda osnovnih i srednjih škola dobiju ovu vrstu podrške? Naročito imajući u vidu da je kraj pandemije neizvestan, a da se đaci određenih razreda nalaze u važnom tranzitivnom periodu kada je neophodno da imaju adekvatne uslove za učenje“, navodi se u dopisu.

Potpisnici ukazuju na rezultate pojedinih istraživanja da je nastava na daljinu pokazala lošije rezultate kada je reč o postignućima učenika, kao i da postoje individualne razlike koje utiču na školski uspeh.

„U tom kontekstu, posebno smo zabrinuti za položaj dece i mladih iz društveno osetljivih grupa jer zvanični podaci pokazuju da socioekonomski status utiče na pristup digitalnim tehnologijama, pri čemu su posebno ugrožene osobe sa invaliditetom/hendikepom, Romi i stanovnici ruralnih oblasti. Upravo nas zbog toga interesuje da li će projekat biti prilagođen ovim grupama, odnosno na koji način će vrednosti ravnopravnosti i inkluzivnosti (od kojih aktuelna Stategija obrazovanja polazi) biti ostvarene“, ističe se u pismu nadležnim.

Osvrćući se na činjenicu da su u projekat uključene isključivo beogradske opštine, organizacije civilnog društva podsećaju na podatke Republičkog zavoda za statistiku da postoji značajan raskorak kada je u pitanju posedovanje računara i internet priključaka u gradskim i drugim sredinama, te da je njihova zastupljenost najveća u beogradskom regionu.

„Budući da je digitalni jaz između Beograda i drugih regiona već veliki, nepostojanje jasnog plana za njegovo prevazilaženje može samo produbiti nejednakosti kada je reč o dostupnosti kvalitetnog obrazovanja i društvenoj inkluziji, a na duže staze i šansama za zaposlenje i dostojanstvene uslove za život mladih ljudi“, ističe se u dopisu koji su potpisali A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, NAGVIS – Nacionalna asocijacija nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca, Inicijativa Vršnjaci vršnjacima – online digitalne klupe, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Centar za prava deteta,Praxis, Centar za integraciju mladih, Alternativni centar za devojke, Centar za razvoj zajednice LINK, Omladinski centar CK13, Impuls Tutin, Grupa 484, Građanske inicijative, Sinhro Mozaik, Ženski centar Užice, Romski centar Daje, Romski centar za žene i decu Daje, Fondacija za mlade Obrenovca i Edukacija za 21. vek.

Kako vratiti novac roditeljima?

Izdavači sa kojima smo razgovarali i dalje ne znaju na koji način će biti vraćen novac roditeljima koji su već kupili štampane udžbenike za prvi i drugi razred.

Posebno će, kažu, biti problematično za one koji su knjige kupili u knjižari, a pritom nemaju fiskalni račun, jer mora postojati osnov za povrat novca.

U školama ne znaju ni kako će postupiti ako i roditelji učenika od trećeg do šestog razreda budu hteli da vrate kupljene štampane udžbenike, uz obrazloženje da deci nisu potrebni jer će ih dobiti u digitalnom formatu.