Tajna cena vakcina i spomenik Vučiću

Ona, međutim, nije kazala koliko će država izdvojiti novca za dodatne količine vakcina. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio preko Instagram profila da će Srbija do marta moći da računa na milion doza vakcina protiv kovida koje nisu obuhvaćene već postojećim ugovorima.

Predsednik nije kazao sa kim je napravljen ovaj dogovor, kao ni koliko će ceo posao koštati. Takođe je ostalo nepoznato koliko su plaćene vakcine koje su do sada stigle u Srbiju.

Jedine informacije koje su dosad stizale do javnosti o vakcinama jesu koliko ih je uvezeno i kada će nove doze biti u zemlji.

Što se tiče cene, nikakvih preciznih informacija nema osim što je predsednik Vučić kazao da je kineska vakcina najskuplja, te da je kroz razgovor sa predsednikom Kine dogovorena da cena ovog cepiva bude manja za Srbiju i da će građani Srbije kada budu videli cenu, „spomenik da mu podignu“.

– Ne smem da kažem cenu, jer će svi da traže onda od Kineza po toj ceni da traže. Ja zbog njih ne smem da kažem, rekao je Vučić.

Prethodno su predstavnici države kazali i da su podaci iz ugovora koje je Srbija sklopila sa Fajzerom tajni. Kada je krajem decembra portal Raskrikavanje pokušao da sazna detalje ovog ugovora, iz Ministarstva zdravlja je rečeno da ne mogu da dostave te podatke pozivajući se na Zakon o tajnosti podataka.

– Ovaj ugovor označen je kao strogo poverljiv dokument u skladu sa odredbama Zakona o tajnosti podataka, navelo je Ministarstvo, ali bez konkretnih članova tog Zakona, na koje se pozivaju.

Komentarišući tajnovitost države u pogledu cene vakcina sagovornici Danasa – Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, i Dragan Dobrašinović, predsednik Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, kažu da može da postoji razlog zbog koga se ova informacija ne objavljuje, ali i dodaju ako je to takav slučaj, onda razlog mora da se predoči i valjano obrazloži.

– Jedini opravdani razlog koji može postojati za nesaopštavanje cene vakcina jeste da su kompanije koje proizvode vakcine uslovile prodaju vakcina time da se ne objavljuje njihova cena. U takvoj situaciji država bi birala između dva zla – da ne objavi detalje ugovora ili da ne nabavi vakcine. Problem kod nas je taj što je za našu državu uvek veće zlo kada mora da objavi cenu i bude transparentna. Mi ne samo da ne znamo cenu vakcine, mi ne znamo cenu spomenika, ne znamo cenu izgradnje bolnice i mnogo čega drugog. Zbog ovakve tajnovitosti sve ovo može da izazove sumnju da postoje zloupotrebe, kaže Dobrašinović.

Nemanja Nenadić takođe navodi da se ne može isključiti da postoje opravdani razlozi zbog kojih podaci iz ugovora o vakcinama nisu javno objavljeni.

– Međutim, čak i ako je to slučaj, potrebno je navesti razlog zbog koga se pojedinosti ugovora ne saopštavaju, ističe Nenadić.

On podseća da su podaci o nabavkama od početka pandemije skrivani pošto su se predstavnici države pozivali na zaključak Vlade iz marta prošle godine koji je sve podatke o nabavci medicinske opreme za potrebe sprečavanja širenja virusa proglasio tajnim.

– Pošto ovaj zaključak nema uporište u zakonu, nadam se da to sada nije slučaj sa vakcinama, dodaje Nenadić.

Upitani da li javnost treba da interesuje cena vakcina, i da li su takva pitanja opravdana, sagovornici Danasa navode da je traženje informacija o ceni vakcina, koja se nabavlja novcem građana, i opravdano i logično.

– Nije neumesno pitati koliko koštaju vakcine. Nepristojno je kada neko privatno fizičko lice pitate koliko je platilo recimo kola. Ali pitati državu takve stvari je jedino logično. Ako bismo na taj način posmatrali stvari, onda bi to značilo da je nepristojno pitati i koliko je koštao auto-put, ili vrtić, ili neki lek za retku bolest, kaže Dobrašinović.

Nemanja Nenadić dodaje da je dobro što su vakcine nabavljene, ali da je jedna stvar nabavka vakcina a druga informacije o tim nabavkama.

– Te dve stvari nikako nisu u suprotnosti jedna sa drugom – zaključuje Nenadić.

Advokat Rodoljub Šabić ističe da „sa stanovišta našeg zakona nema nikakvog osnova da cena vakcina bude tajna“.

„Kad su u pitanju informacije od značaja za zdravlje stanovništva, javni interes uvek postoji i vlast ne može dokazivati suprotno pozivajući se na neki drugi legitiman interes, zakon je tu izričit“, navodi on dodajući da time što je Vlada proglasila za tajne te informacije zapravo prekršila zakon.

„Da nije to uradila, već da je rekla da je to bio uslov farmakoloških kompanija moglo bi se, bar jedno vreme imati izvesno razumevanje. Ali i to mirenje sa prinudom moglo bi biti samo donekle, za neko vreme i samo za pojedinačne cene. To svakako ne znači da Vlada javnosti nije mogla dati podatke o iznosu novca potrošenog za ukupne nabavke. I ta informacija kao i brojne druge u vezi s koronom su još uvek tajne iako je to suprotno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama Zakonu o tajnama i Zakonu o budžetskim sistemu“, ističe Šabić.

On podseća da i pored insistiranja farmakoloških kompanija na tajnosti nabavnih cena, to nije ostalo tajna, pa su informacije postale dostupne, podsećajući tako da je belgijska ministarka objavila na Tviteru cene vakcina, navodno slučajno.

„Cenovnik“ u Evropi i Americi

Analiza Vašington posta, objavljena krajem decembra, pokazuje da Evropska unija plaća vakcine jeftinije nego Amerika. Tako Fajzer-Biontek vakcina za EU tržište košta 14,76 dolara, a za američko 19,5 dolara po dozi. Cena AstraZeneka vakcine je 2, 19 dolara za EU, i četiri dolara za Ameriku. Mediji su takođe preneli da je cena Sputnjika V deset dolara po dozi, a da će dve doze Sinofarm vakcine koštati 144 dolara, što je podatak koji je izneo predstavnik Sinofarma u avgustu, a preneo AP. Predsednik Vučić demantovao je međutim da će Sinofarm vakcina koštati 140 dolara.

Nabavka kroz međudržavni sporazum?

Nenadić objašnjava da postoje dve mogućnosti nabavke vakcina zbog kojih javnost do sada nije saznala njihovu cenu. „Sa stanovišta Zakona o javnim nabavkama (ZJN), moguće je radi zaštite života i zdravlja građana pokrenuti pregovarački postupak bez objave javnog poziva, i u tom slučaju informacije o ugovoru – sa kim je sklopljen, i po kojoj ceni – objavljuju se mesec dana nakon završetka poziva. Druga mogućnost, koja deluje možda i verovatnije, jeste da uopšte nije primenjen ZJN, već da su dogovori o nabavci vakcina postignuti u okviru međudržavnih sporazuma. U takvim situacijama oni predstavljaju okvir saradnje u nekoj oblasti, a ugovor koji se sklapa se poziva na odredbe takvog sporazuma. Ali i u ovom slučaju postoji obaveza da se poštuju načela iz ZJN i da se informacije objave čim to postane moguće“, objašnjava Nenadić.