Duga istorija puna zanimljivosti. Foto: TO TrgovišteU znak zahvalnosti što mu je prorekao da će postati car, manastir u prelepom predelu podno planine Kozjak, uz korito reke Pčinje, podići će po predanju 1070.godine vitantijski car Roman Diogen. Od tada minulo je 950 godina koje su kroz istoriju ovog pravoslavnog manastira obeležiti i život ljudi na prostorima juga Srbije do današnjih dana.
Manastir je bio lečilište, mesto gde se razvijalo iknopisanje, prepisivale i štampale knjige. Odvijao duhovni i prosvetiteljski život koji je okupljao ljude iz ovog kraja, ali i strance koje su vetrovi istorijskih događanja razbacivali svuda po svetu, a stizali su i dovde.
Tri puta je ovo zdanje stradalo od Turaka i Arnauta. Prvi put 1454.godine. Jednom se i priroda nameračila na ovu „kuću duhovnosti“. Manastir se obrušio u zemljotresu 1755.godine. I uvek vaskrsavao, uz pomoć ljudi sa ovih prostora i vlastele srpske.
U okviru obeležavanja 950 godina postojanja, obeležava se i sedam vekova od upokojenja Kralja Milana koji je prvi dao novce za obnovu manastira.
Svešetnik Stojko Popović (1892-1946) iz sela Žbevca u okolini Vranja, iako je bio oženjen, stupio je u bratstvo manastira. On je bio „taksidar“, lice koje je bilo zaduženo da putuje Srbijom i drugim zemljama i prikuplja priloge za izgradnju i opremanje manastira Prohor Pčinjski.
U svojoj kratkoj istoriji manastira prota Petar V. Gagulić, navodi da je Stojko Popović po blagoslovu mitroplita skopskog Metodija i mitropolita Srbije Mihaila obišao celu Srbiju, da bi se 1898.godine zaputio u Bosnu i Hercegovinu, tada porobljene oblasti sve sa namerom da sakupi što više novčanih priloga.
Popović je boravio i u Dubrovniku, Rjeci, Trstu, Pakracu, Gornjem Karlovcu, Vojvodini i Donjoj Mađarskoj, da bi 1900 godine u Pešti, na dan Svetog Save sa episkopom Lukijanom Bogdanovićem služio svetu liturgju.
Od Srba u Beču sakupio je veliku novčanu pomoć za manastir u dolini reke Pčinje. Ovu dužnost obavljao je do 1912.godine. Novac je uložen za dovršenje nove crkve i manastirskih konaka.
„Kod serafa popo Stojko je menjao zlatni novac koji je tutor Nedeljko Kovačević pronašao u manastirskom trlu gde se čuvala stoka“, navodi prota Gagulić u svojoj knjizi „Manastir posvećen Svetom ocu Prohoru Pčinjskom“, koja je štampana 1985.godine u tiražu od čak 10.000 primeraka.
U istoj knjizi nalazimo i na činjenicu da je uvek kada bi „manastirska imovina dolazila u ruke lica koje je neracionalno rukovalo sa njom hitno je sa toga mesta bilo uklonjeno“. Takvih je bilo nekoliko slučajeva i istoriji manastira. Vranjanci su oduzeli upravu manastira od sveštenika Stoše i izabrali tutora uglednog Hadži Mihajla Pogačarevića.
Svi važni dokumenti vezani za imovinu i radove u samom manastiru overavali su se trodelnim okruglim mesinganim pečatom. Jedan deo pečata čuvao je u manastiru iguman, jedan se čuvao u Vranju, dok se treći deo nalazio kod tutora. Za overu dokumenta neophodno je bilo da se načini otisak pečata sa sva tri dela.
Neposredno po oslobođenju južnih krajeva Srbije od Turaka 1878.godine, u manastiru Prohor Pčinjski zatečena je ručna štamparija sa slovima ižljebljenim od drveta primitivnog oblika. Ovde su i za vreme Osmanlija radili iluminatori, kaligrafi, ikonopisci, prepisivači knjiga, knjigovesci, zografi, ali i pekari, zanatlije, podrumari, stočari…
Posle sloma carske vlasti u Oktobarskoj revoluciji ovde se zadesio Ivan Oern, poreklom Šveđanin, koji je bio vojnik Carske Rusije i generala Vrangela. Nije se zamonašio ali je postao glavni manastirski čovek zadužen za ekonomiju.
Pred kraj drugog Svetskog rata 1943. godine za igumana manastira Prohor Pčinjski biće postavljen Pimen Milić iz okoline Leskovca. On je i danas ostao za posleratne generacije ljudi na jugu Srbije „ikona poštenja, dostojanstva i velikog ljudskog razumevanja“. Do smrti bio je iguman manastira i sahranjen je u manastirskoj crkvenoj porti.
ASNOM i Šešelj
U manastirskim prostorijama 2.avgusta 1944.godine na zasedanju ASNOM-a, doneta je odluka o osnivanju makedonske države u okviru federalne Jugoslavije. Taj događaj u godinama nakon raspada SFRJ biće predmet spora između crkve i makedonske države.
Početkom devedesetih godina lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj će u uzavreloj atmosferi čekićem polomiti spomen ploču na ulazu u manastir na kojoj je se nalazio natpis da je ovde osnovana makedonska država. Godinama je to bio u avgustu tinjajući odnos koji je opterećivao Srbiju i Makedoniju.
Ove godine problem je potpuno relaksiran pa su u Prohoru Pčinjskom boravili predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković. Problem je prevaziđen za sva vremena, a manastir i ljudi ostali su svedoci i jednog burnog perioda iz novije istorije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
