Dunav, najduža reka u Evropskoj uniji i druga najduža reka na Starom kontinentu, predstavlja sponu između različitih država, naroda i kultura. Nastaje spajanjem dve reke, Brega i Brigaha, kod Donaušingena u Švarcvaldu, uliva se u Crno more u Rumuniji, stvarajući veliku deltu na granici s Ukrajinom, a poslednje naselje u koje „stigne“ na tom „putu“ dugom 2.850 kilometara je ukrajinski gradić Vilkovo. Četiri evropske prestonice nalaze se na obalama Dunava – Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd, dok je Bukurešt smešten na obalama reke Dambovica, koja se uliva u Arđeš, levu pritoku Dunava, zbog čega ne čudi podatak da je upravo u tom gradu prošle godine potpisana Deklaracija o posvećenosti 14 podunavskih zemalja Strategiji EU za Dunavski region.
Donaušingen: Između vojnih truba i muzike
Donaušingen, gradić smešten u šumovitoj planinskoj oblasti na jugozapadu Nemačke, u pokrajini Baden-Virtemberg, decenijama je bio poznat po vojnoj kasarni francuske vojske, kao i po vojnoj bolnici vazdušnih snaga SAD, koja je 1989. poslužila za privremeni smeštaj onih koji su iz tadašnje Istočne Nemačke odlazili na Zapad. Zvuci vojnih truba nisu jedina „muzika“ koja se u prošlosti mogla čuti u ovom gradu, budući da se od 1921. svakog oktobra u Donaušingenu održava Festival savremene muzike.
Beč: Saglasje strogosti i ležernosti
Beč, prestonica Austrije, jedna je od najstarijih metropola u srcu Evrope koja je vekovima imala vodeću ulogu u kreiranju politike Starog kontinenta. Titulu „carski grad“ brižljivo čuva vekovima, jer su tu „stolovali“ imperatori Svetog rimskog carstva, zatim je postao prestonica Austrijskog carstva, te Austrougarske monarhije. Kada su jednog belgijskog diplomatu u junu 1815. pitali kako „ide Bečki kongres“, duhovito je odgovorio da u tom gradu „ništa ne ide već pleše“. Iako je Beč danas znatno drukčiji, poletni ritmovi i dalje su jedno od glavnih znamenja austrijske prestonice. „Ono što me je najviše impresioniralo u Beču je besprekoran javni red, uprkos brojnim građanskim slobodama i nevelikih policijskim ovlašćenjima“, napisao je američki violinista i kompozitor Fric Krejsler. Možda se tajna popularnosti tog grada na „lepom, plavom Dunavu“ krije upravo u saglasju strogosti i ležernosti.
Bratislava: Pitomi grad
Bratislava, prestonica Slovačke, smeštena na sedam brda Malih Karpata, na severnoj obali Dunava, zbog gostoprimljivosti lokalnog stanovništva postala je poznat kao „pitomi grad“, koji pažnju putnika-namernika izaziva brojnim kulturnoistorijskim znamenitostima. Simbol Bratislave je tvrđava, koja je u vreme austrijske „gvozdene lejdi“, carice Marije Terezije, predstavljala jedan od centara moći. U istorijskom jezgru grada smeštene su brojne znamenitosti, poput Gradske skupštine, Mihaelovih vrata… Iz restorana se zavodljivo šire mirisi slovačkih đakonija, poput knedlica od krompira prelivenih kajmakom od ovčijeg mleka i posutih dimljenim komadićima slanine.
Budimpešta: „Pariz istoka“
Budimpešta, prestonica Mađarske, planetarno je poznata kao grad mostova, paprikaša, slavnih vladara, kulturnih i istorijskih znamenitosti, kao i brojnih termalnih kupatila, zbog čega slovi za najveći spa-centar Evrope. Na „listi“ nadimaka kojima se mogu pohvaliti njeni građani istaknuto mesto zauzimaju i epiteti „Pariz istoka“ i „Kraljica Dunava“. Postala je jedan grad, koji zauzima obe obale Dunava, spajanjem Budima i Obude na desnoj obali, sa Peštom na levoj (istočnoj) obali Dunava. Budim se smatra idealnim mestom za romantičare, imajući u vidu kaldrmisane ulice, male živopisne kuće i neoklasičnu arhitekturu, dok je Pešta poslovna oblast grada, koja se odlikuje širokim bulevarima, poput Agasija, nazvanog „Jelisejska polja Budimpešte“.
Beograd: „Recept“ za dizanje iz pepela
„Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu bilo bi neskromno“, tvrdio je jedan od najboljih poznavalaca „pulsa“ grada na „ušću dveju reka ispod Avale“, pisac, novinar i aforističar Dušan Radović. „Izjave ljubavi“ Beogradu, jednom od najstarijih gradova u Evropi, dali su i brojni drugi umetnici, među kojima i pesnik i vladar Stefan Lazarević, koji je pri proglašenju Beograda za prestonicu Srbije 1403. izgovorio sledeće reči: „Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnine, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazidah ga i posvetih presvetoj Bogomateri“. Te reči, ispostavilo se, bile su proročke, imajući u vidu burnu istoriju Beograda, koji se tokom prethodnih vekova našao na meti brojnih osvajača i pretrpeo žestoka razaranja. „Dizanje iz pepela“ predstavlja i jednu od najvećih enigmi u vezi sa Beogradom, a pojedini se pitaju kako to da grad uopšte postoji. Uprkos burnoj istoriji, stiče se utisak da je optimizam „neuništiva kategorija“ u Beogradu, o čemu svedoči i podatak da je londonski Gardijan opisao glavni grad Srbije kao najbolje mesto za provod u jugoistočnoj Evropi.
Bukurešt: Raj za hedoniste
Bukurešt, prestonica Rumunije, doživeo je uspon u 19. veku, kada su podignute brojne građevine, uključujući Palatu pravde, biblioteke, muzeje… Do kraja Drugog svetskog rata gradom su dominirala zdanja u francuskom stilu, zbog čega je nazivan „Balkanskim Parizom“. Ispresecan je širokim bulevarima duž kojih su smeštene pravoslavne crkve, stare vile, moderni hoteli najpoznatijih svetskih lanaca, kao i restorani koji nude raznolika vina, po čemu je Rumunija planetarno poznata.
Vilkovo: „Venecija Ukrajine“
Vilkovo, gradić na ušću Dunava u Crno More, poznat je kao „Venecija Ukrajine“, budući da je stari deo grada smešten na vodi. Kanali kojima se plovi svojevrsnim ukrajinskim gondolama ili motornim čamcima zapravo su gradske ulice, duž kojih se nalaze bele kuće sa malim baštama.
Konvencija o zaštiti reke
Ukupna dužina Dunava iznosi 2.845 kilometara, od kojih je čak 2.414 plovno i protiče kroz deset zemalja (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina). Basen reke prostire se na 800.000 kvadratnih kilometara i zahvata i zemlje kroz koje ne protiče (Švajcarska, Poljska, Italija, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija, Češka), što njegovo očuvanje čini panevropskom odgovornošću.
Najznačajniji međunarodnopravni dokument čiji je predmet ova reka jeste Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav (Konvencija o zaštiti reke Dunav), koja je na snagu stupila 22. oktobra 1998. godine i koja je pravno obavezujuća za sve države u basenu Dunava. Za primenu ove konvencije i drugih akata, kao i za neposrednu zaštitu Dunava, zadužena je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (Dunavska komisija – ICPDR), sa sedištem u Beču (www.icpdr.org).
Konvencija o zaštiti reke Dunav potpisalo je 29. juna 1994. u Sofiji 11 podunavskih zemalja i članica EU. Konvencija je zasnovana na Bukureštanskoj deklaraciji za zaštitu reke Dunav iz 1985. i Konvenciji Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE) o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodenih tokova i međunarodnih jezera, potpisanoj 1992. u Helsinkiju i odnosi se kako na površinske tako i na podzemne vode u slivnom području reke Dunav koje dele zemlje ugovornice. Savezna Republika Jugoslavija 30. januara 2003. ratifikovala je Konvenciju o zaštiti reke Dunav.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
