Tajne službe aktivne u zarobljavanju društva

– Srbija je jedinstvena zemlja po tome što se Akcioni plan za poglavlje 24 bavi njenim obaveštajnim službama. Konkretno, radi se o aktivnosti koja predviđa preispitivanje uloge policije i Bezbednosno-informativne agencije prilikom presretanja komunikacije, kaže Petrović.

Prema njegovim rečima, radi se o usamljenoj tehničkoj meri, dok je potrebno detaljno preispitivanje potrebe za reformom službi bezbednosti.

– Službe igraju aktivnu ulogu u zarobljavanju celog društva. Niz je situacija koje na to ukazuju, od komentara bivšeg načelnika beogradskog centra BIA Marka Parezanovića, pa do ranog penzionisanja policijskog inspektora Nebojše Blagotića koji je ukazao na spregu službi bezbednosti, političkih partija i organizovanog kriminala, navodi Petrović.

On navodi da ga situacija u Srbiji, u kojoj ne postoji delotvorna kontrola bezbednosnih službi, neodoljivo podseća na situaciju u Severnoj Makedoniji u kojoj su službe nadzirale komunikaciju građana mimo zakona.

– Veoma je moguće da nešto slično imamo i u Srbiji. Tim pre što je na čelu BIA Bratislav Gašić, visoki funkcioner Srpske napredne stranke koji iza sebe ima niz afera, ističe Petrović.

Advokat Vladimir Gajić, član Predsedništva Narodne stranke, smatra da reforma nije adekvatna reč za ono što treba učiniti kako bi obaveštajne službe obavljale svoju zakonom previđenu funkciju.

– Treba iz temelja promeniti obaveštajne službe. Najpre, bilo bi potrebno utvrditi šta je tačno činila obaveštajna služba od 1945. do danas. Potom bi trebalo ustanoviti ko se čime bavio, a najzad bi sve one koje su učestvovali u nezakonitim aktivnostima trebalo izbaciti, navodi Gajić.

Kako naglašava, to je jedini način da se napravi diskontinuitet sa svim zločinima u koje su operativci službe bili uključeni.