Tajni adut Koridora 10

Do ovog turističko-rekreativnog kompleksa kod Niša stiže se skretanjem ispred Niške Banje ka selu Jelašnica, pa „ne toliko lošim putem“ preko Jelašničke klisure, do Suve planine. Naši vodiči tvrde da „niko ne zna ko je Bojana“, niti zašto se u nazivu pominju vode. Biće da, ipak, ovaj planinski raj krije priču o nečijoj (ženskoj) sudbini, tim pre što se jedan od obližnjih planinskih vrhova zove Devojački grob.

U centralnom delu Bojaninih voda je planinarski dom, prilagođen deci i omladini. Ova drvena ski-kuća ima 22 ležaja, sobe sa televizorom i računarom, kao i kamin. Toaleti su novi i čisti. Kuhinja je solidno opremljena, a u njoj svaki putnik-namernik može da spremi hranu po svom ukusu. Mi se, ipak, odlučujemo za roštilj ispred Doma, koji palimo prvi put od njegovog postavljanja. Vodiči nam kažu da za 800 dinara dnevno ovde „možeš da noćiš, boraviš, odmaraš, sam spremaš hranu…“ Nedaleko od Doma je Reljin toranj. Relja je, kažu, bio „običan čovek“, radnik Mašinske industrije Niš, koji je napravio toranj od otpadnog materijala za gradnju mostova. Tražio je od svog direktora da takav otpad pokloni njemu. Bila su to sretna vremena, MIN je radio mostove, a direktori su bili drugačiji, tako da danas sa ovog tornja svaki turista može da vidi dobar deo Suve planine.

Nešto iznad njega, na nadmorskoj visini od 1.180 metara, usečena je skijaška staza Sokolov kamen. Ova, centralna staza na Bojaninim vodama, dugačka je 900, a široka 80 metara. Najstrmija je skijaška staza u Srbiji, sa nagibom od 41,5 stepeni, zbog čega spada u takozvane „crne staze“. Postoji još samo jedna slična, na Kopaoniku. Ova nije takmičarska jer „nema 2M“. Na njenom vrhu su ski-lift i žičara koja ne radi jer je prošle zime na nju palo drvo i oštetilo je. Na stazi je sada puno jagoda i mirišljavih trava.

– Kompleks Bojanine vode, u ukupnoj površini od 720 hektara, mogao bi da bude ne samo nacionalni ski-centar već i važno izletište, šetalište i vidikovac. Čine ga kupalište na Nišavi Ada Ženeva, banjsko lečilište Niška Banja, najavljeni inostrani akva- park kod banje, prirodni rezervat Jelašnička klisura i izuzetna Suva planina. Kompleks, dakle, ima i reku sa kupalištima, i banju, i planinu sa šumama. Na početku kompleksa je niški aerodrom Konstantin Veliki, a kroz njegovo središte prolaziće Koridor 10. Ako bi se izgradio asfaltni put do Ploča, koji bi bio kopča Koridora 10 sa Bojaninim vodama, što nam je obećano, u ovaj kompleks moglo bi da se stigne iz Beograda i drugih velikih gradova u regionu za samo par sati. Bojanine vode su, dakle, balkanski raj na zemlji, koji još nije dovoljno „prepoznat“- kaže Zoran Marjanović, dugogodišnji novinar, predsednik Skijaškog kluba „Niš„, entuzijasta i zaljubljenik u Bojanine vode.

Marjanović tvrdi da je ovaj kompleks i tajni adut Koridora 10. Čak i bukvalno. Za njega još uvek „ne zna 90 odsto Nišlija“, uprkos tome što je na samo 25 kilometara od centra Niša, a zvanično je osnovan davno, daleke 1985. godine (samoupravnim sporazumom koji je potpisalo 60 niških firmi).

Za sada se čini da su raskošnu lepotu i turistički potencijal Bojaninih voda nešto bolje „uočili“ USAID i domaći donatori. Američka organizacija odobrila je 2006. preko CHF-a 25.000 dolara u materijalu za potrebe Bojaninih voda Skijaškom klubu „Niš„, koji gazduje dobrim delom resursa u ovom kompleksu. Uslovi konkursa nalagali su da Ski- klub obezbedi identični iznos novca. Marjanović i drugovi tada su krenuli u potragu za donatorima.

– Naš princip bio je da od svakoga tražimo što manje, da ne tražimo od jednog donatora prilog dva puta i da prilozi ne budu u novcu, već u materijalu i usluzi. Sada već imamo 250 donatora, a vrednost njihove pomoći je oko 250.000 dolara. Ne znam da bilo ko drugi ima toliki broj donatora, niti da je uspeo da uradi ovo što smo mi napravili, a da skoro sve bude „za DŽ“. Dugujemo veliko hvala svim dobrotvorima koji na našem primeru pokazuju da dobar i budala nisu isto – kaže Marjanović.

Uz podršku donatora i CHF-a Ski-klub „Niš„ doveo je u red poligon za obuku za početnike, stazu Sokolov kamen, dečiju Pantinu stazu, stazu za predškolsku decu i stazu za sankanje. Rekonstruisan je Planinarski dom. Pored njega je napravljena Orlova česma, sa pijaćom i tehničkom vodom. Nabavljeni su reflektori i zamenjena je sajla na ski- liftu. Uz Dom se pravi košarkaško igralište.

– Napravljen je i put kroz šumu, koji je direktna pomoć grada Niša, vredna 2,2 miliona dinara. U junu 2009, kada je potpisan Protokol o izgradnji Ski-centra Bojanine vode, dogovorena je izgradnja još dve skijaške staze i veštački sneg. Na taj način postali bismo komercijalni ski-centar sa tri staze, koliko ima, recimo, Zlatibor. O ovim i drugim rešenjima razgovarali smo sa niškim funkcionerima, kao i sa Mlađanom Dinkićem i još nekim ministrima. Sada čekamo na formiranje vlasti, kako bi znali kome da se obratimo. Ski-klub „Niš„ namerava da uđe u javno privatno partnerstvo sa gradom Nišom, kako bi se znalo ko upravlja kompleksom, a izvori sredstava postali izvesniji – objašnjava naš sagovornik.

Mrak je sve gušći. Dok se spremamo za polazak, u Planinarski dom stiže mladi par. Kažu da čekaju prijatelje iz Niša i drugih mesta. Posle će svi zajedno u „noćno penjanje“ na vrh Trem. Nije im prvi put. Organizovali su se preko Fejsbuka.

– Neko na Fejsu to predloži, a mnogi se odazovu – objašnjavaju. Oni su poneli baterijske lampe, ali je nekima zanimljivo i „tumaranje“ po potpunom mraku.

Retke biljke, jeleni i vukovi

Suva planina duga je 45 kilometara i prostire se od Jelašnice do Babušnice. Na planini ima lisica, vukova i jelena, kao i retkih i lekovitih biljaka. Osim Devojačkog groba (1.450 metara) na Bojaninim vodama su i planinski vrhovi Mosor (1.000), Sokolov kamen (1.550) i Trem (1.810 metara). U organizaciji Skijaškog kluba „Niš„ već godinama se održava akcija „Zimski uspon na Trem“. Ovaj Ski-klub je inicijator i dugogodišnje niške akcije „Svi na sneg“. Klub je osnovan 1981, a njegov osnivač bio je Mihajlo Pantić, nekadašnji profesor na niškom Fakultetu fizičke kulture.