Tajnu gde su srpske meduze sa kojima se deca igraju znaju Šapčani 1Tabanovčka jezera Šabac, Foto: K.V./Danas

Slatkovodne meduze, mogu se naći veoma retko, jer opstaju samo u izuzetno čistim vodama. Potpuno su bezopasne za plivače, a svoje stanište našle su u Tabanovačkim jezerima, na petom kilometaru od Šapca.

Tri veštačka jezera nastala su sedamdestih godina pošlog veka, kada se prestalo sa eksploatacijom šljunka, na prostoru od oko 24 hektara.

Završetakom iskopavanja, podzemene vode drinske žice, prodrle su u uvale i napunile ih čistom vodom, kakva je i danas.

Ovo mesto je oaza mira i prirode, u kojoj svakog leta, spas od gradske gužve i visokih temperatura, potraže mnogi Šapčani, ali i kupači iz Sremske Mitrovice.

“Ne brinu nas meduze, ima ih najviše na srednjoj Šljunkari, jer je tamo najdublja i najčistija voda, potpuno su bezopasne, mogu čak i deca da se igraju sa njima”, kaže jedan od stalnih posetilaca.

Oni koji dođu među prvima, primetiće da je voda tirkizno zelene boje, sa dosta ribe, a raj za oči i dušu privlači sve one koji ne vole gužvu, već divlje plaže.

“Dolazim ovde duže od dve decenije, od kada sam se iz Beograda doselila u Šabac. Moja porodica i ja Šljunkaru volimo zbog netaknute prirode, nema kafića, nema šetališta, samo čista priroda i voda. Dovodim decu ovde od kad su rođena”, kaže jedna mama.

Poluostrvo razdvaja veći i dublji deo jezera od manjeg i plićeg.

Ne zna se sa sigurnošću dubina vode, a ima onih koji tvrde da se kreće i do 15 metara, pa se u tim delovima kupaju isključivo bolji plivači, dok se mlađi brčkaju u plićaku ili skaču sa drvenih skakaonica.

“Većina ljudi koji ovde dođu jednom, zaljube se u Šljunkaru i nastave da dolaze godinama. Ovde se svi druže, poznaju i svi su opušteni”, kaže jedna Šapčanka.

Na društvenim mrežama postoje grupe “ljubitelja Šljunkare”, a redovno se održavaju i akcije čišćenja.

Koliko je ona značajna za ljude koji žive u ovom kraju, govori i podatak da je početkom devedesetih godina, propao pokušaj privatizacije Tabanovačkih jezera, zahvaljujući građanima koji su se organizovali i protestovali.

Prostor je u to vreme kupio jedan britanski državljanin, a oko jezera su uklonjene skakaonice, ljuljaške i koševi.

Transakcija je ipak propala, a Šljunkara i danas pripada svima koji ovde dođu u potrazi za mirom i netaknutom prirodom.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari