Takmičenja izvor diskriminacije učenika

Nije sporno samo to što uputstvo propisuje ograničenje da učenik može učestvovati na takmičenju i smotri iz najviše dva nastavna predmeta (i jedne vannastavne aktivnosti) već i što se ovaj dokument različito tumači i u školama, ali i u Ministarstvu prosvete.

Danas je više puta pisao o ovom problemu, nakon što su nam se javljali roditelji, nezadovoljni što u nekim školama đacima brane da izađu na više od dva takmičenjima, dok u drugim školama takvog ograničenja nema. Paradoksalno je da u pojedinim osmoletkama ograničenje postavljaju same razredne starešine, pa je đacima iz jednog odeljenja dozvoljeno da izađu na veći broj takmičenja, a iz drugog ne.

Nejednako postupanje škola stavlja đake u neravnopravan položaj po više osnova, od toga da su nagrade na takmičenjima uslov za opštinske i gradske stipendije ili novčano nagrađivanje, da su presudan kriterijum za izbor đaka generacije, do činjenice da plasman na republičkom i međunarodnom nivou u osmom razredu donosi dodatne poene pri upisu u srednju školu. Diskutabilno je i obrazloženje nadležnih da je ograničenje „bazirano na pedagoškim principima i zaštiti prava i interesa učenika“, naročito ako se ima u vidu da je priprema za takmičenja u velikom broju škola jedini način rada sa talentovanim ili đacima koji žele i mogu više.

Ni u samom Ministarstvu prosvete nisu saglasni da li je stručno uputstvo preporuka ili ima obavezujući karakter. Na to ukazuju odgovori koje smo u dva navrata dobili iz ovog ministarstva, a koji očigledno zavise od toga kom sektoru su pitanja bila upućena. Tako nam je u aprilu 2017. rečeno da je stručno uputstvo preporuka dok smo u februaru ove godine dobili odgovor da je obavezujuće za sve škole. Pomenuto ograničenje je, kako su pojasnili, motivisano potrebom da se spreči preterano opterećenje pojedinih učenika koji postižu dobre rezultate iz više predmeta.

„Pretpostavlja se da često ne bi bili u mogućnosti da se odupru zahtevima nastavnika da učestvuju na takmičenjima i smotrama iz oblasti za koje nisu posebno zainteresovani. Rešenje dato u Stručnom uputstvu treba da omogući da svaki pojedini učenik svoje intelektualne potencijale usredsredi na oblasti za koje je najviše zainteresovan“, smatraju u Ministarstvu.

– Neverovatno je da su nastavnici za sve krivi. Ako rade sa dobrim đacima i ulažu svoj trud i kreativnost, nastavnici su krivi jer iskorišćavaju decu, u suprotnom su krivi što ne rade – komentariše Zvonimir Jović, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. On za Danas najavljuje da će Unija za nekoliko dana uputiti dopis Ministarstvu prosvete sa zahtevom da se ukine ograničenje i da se učenicima omogući da izađu na onoliko takmičenja koliko žele. Jović ukazuje i da će Unija tražiti da se reši problem preklapanja termina održavanja takmičenja, što se takođe ponavlja iz godine u godinu i pravi velike teškoće i dobrim đacima i stručnim društvima, koji su organizatori takmičenja.

Zaštitnik građana: Nedovoljna podrška talentovanoj deci

Na neadekvatan odnos prema talentovanim učenicima upozorio je nedavno Zaštitnik građana. U izveštaju o inkluzivnom obrazovanju se navodi da usluge dodatne podrške talentovanoj deci nisu razvijene u dovoljnoj meri. „NJima je mahom podrška obezbeđena kroz finansijska davanja, bilo kroz neposredna (stipendije, nagrade, novčana davanja), bilo kroz pomoći u finansiranju određenih troškova (nabavka opreme, finansiranje troškova učešća na takmičenjima i manifestacijama). U daleko manjoj meri obezbeđene su usluge unutar ustanova i zajednice koje su usmerene na organizovan, strukturiran i kontinuiran dodatni rad i primenu novih metoda rada sa talentovanim učenicima u cilju razvijanja njihovih potencijala (dodatne edukacije, nove tehnike i metodi, inovativni pristupi, kontinuirani rad sa stručnjacima i slično)“, piše u izveštaju.