Tako mlad, a generalni

Branko Radujko Upravni odbor Telekoma imenovao je Branka Radujka, doskorašnjeg sekretara predsednika Srbije, za generalnog direktora kompanije. Tom odlukom dosadašnji direktor Draško Petrović završio je rukovođenje jednim od najuspešnijih srpskih preduzeća, a za više od sedam godina, koliko je proveo na čelnoj poziciji, uspeo je da protiv sebe ujedini sve koji nešto znače u ICT sektoru Srbije.
Međutim, pobornici bržeg razvoja srpskog ICT sektora, na prvu loptu, ne dočekuju dobro ni Radujka. Njegovo postavljenje mnogi smatraju čisto stranačkim i zato Radujku predstoji težak period dokazivanja. Novi generalni direktor Telekoma završio je Pravni fakultet, što znači da na čelo kompanije ponovo ne dolazi čovek iz struke (to može, ali ne mora da bude hendikep). Međutim, javno mnjenje odluci o njegovom postavljenu zamera i to što Radujko nema iskustva u rukovođenju bilo kojom firmom, a kamo li velikom poput Telekoma. U biografiji Radujka objavljenoj na veb sajtu Predsedništva može se uočiti da je bio zamenik predsednika Upravnog odbora Jugoimport SDPR, član UO HIP Petrohemije i Fonda PIO, kao i predsednik Nadzornog odbora Garancijskog fonda Srbije, što su funkcije koje ne zahtevaju svakodnevno angažovanje u firmi. O odluci Vlade mogu se pročitati i šaljivi komentari da ne čudi to što je pravnik novi direktor telekomunikacione kompanije kad je i psiholog bio ministar telekomunikacija. Ipak, mnogo važnije pitanje od toga jeste koliko će se aktivno Radujko zalagati za dalju liberalizaciju tržišta telekomunikacija u Srbiji, posebno u fiksnoj telefoniji, gde je Telekom neprikosnoveni igrač, što logički posmatrano Telekomu i ne odgovara. Uz to, sada su direktor Telekoma i ministarka za telekomunikacije iz iste stranke.
Branko Radujko rođen je 17. jula 1974. godine u Kninu. Oženjen je Aleksandrom i ima sinove Stefana i Aleksu. Član je Demokratske stranke od 1998. Karijeru je započeo kao advokatski pripravnik, a potom je dve godine radio u međunarodnom humanitarnom sektoru, na projektima povratka izbeglica u Hrvatsku, BIH i na Kosovo. Početkom 2002. imenovan je za savetnika premijera Zorana Đinđića, zadužen za pitanja izbeglica. Potom je bio šef kabineta premijera Zorana Živkovića, a u avgustu 2004. predsednik Boris Tadić postavio ga je za savetnika za regionalnu politiku. Od juna 2006. radio je na mestu generalnog sekretara predsednika Srbije. U toku formiranja aktuelne Vlade pominjan je i kao kandidat za šefa BIA.