Takuma Asano: Pobegulja ili profesionalac

Zbog okolnosti jednostranog raskida saradnje sa klubom iz Humske, dijametralno različitih tumačenja neraščišćenih finansijskih računa igrača iz Zemlje izlazećeg sunca i rukovodstva crno-belih, od strane aktera ove afere, te potencijalnih teških rezultatskih posledica po ekipu u finalu Kupa Srbije, pošto će na novog (starog) šampiona Crvenu zvezdu „udariti“ bez svog najboljeg strelca u sezoni 2020/2021.

Dok pravni timovi 26-godišnjeg krilnog napadača iz Komona i Partizana ne sednu za sto i ne razmene tešku „paljbu“ pred odgovarajućim organima Međunarodne fudbalske federacije, navijači, javnost i mediji uveliko zauzimaju stranu u sukobu oko njegovog veličanstva novca.

Sa akcentom na propise po čijem slovu stranci imaju pravo na automatsko podizanje sidra ako im poslodavac ne isplati ugovorenu zaradu u predviđenom roku, prevarantsku politiku aktuelnih čelnika jednog od naša dva najtrofejnija kluba, sebičluk povratnika u reprezentaciju Japana, bitnu razliku u mentalitetu (čitaj količini trpljenja, ponosa, solidarnosti…)…

Šta kome više paše ili kome je šta u prvom planu u „slučaju Asano“.

Jedno je sigurno, nekadašnji fudbaler Arsenala, bez ijedne zvanične utakmice za „tobdžije“ od dolaska u London na preporuku poznatog stručnjaka Arsena Vengera do razlaza i selidbe u Beograd 2019, s uspehom je sakrio odlazak u jednom pravcu.

U danu kada je u prazničnom intervjuu za jednu domaću dnevnu novinu uveravao da će se o budućim potezima u karijeri dogovarati sa Partizanom, jer je još bio pod ugovorom sa „parnim valjkom“.

Da li „samo“ zbog spornog kašnjenja uplata ili i zato što je planirao transfer u neku od najjačih evropskih liga a ne u Aziju, gde bi crno-beli lakše i brže unovčili njegovu formu iz snova pa su ga „gurali“ u taj deo sveta, tek niko iz kluba nije ni slutio šta smera momak u čijoj statistici stoji da je tokom pozajmica u Hanoveru i Štutgartu skupio (ukupno) 54 utakmica i svega pet golova.

Dobrim delom zahvaljujući introvertnosti brzonog junaka ove nevesele priče.

Dok trener Aleksandar Stanojević i prethodnik mu Savo Milošević imaju smo reči hvale za njegovu, kažu čak preteranu, vrednoću i disciplinovanost, saigrači ga pamte kao distanciranog kolegu, čija se konverzacija sa njima, na lošem engleskom, svodila na razmenu svakodnevnih fraza.

„Jaguar“, kako ga je zbog munjevitog šprinta još u Hirošimi nazvao jedan navijač, nije mogao biti viđen u noćnom provodu, ali ni u dnevnom kuliranju po gradskim kafićima ili privatnim proslavama ljudi sa kojima je delio hleb. Uvek nasmejan, ali nezainteresovan za zbližavanje sa „domorocima“, beogradske dane je provodio u društvu ličnog kuvara, zaduženog za specijalitete japanske kuhinje.

Nikada nije krio oduševljenje Srbijom i Beogradom, a čak je jednom prilikom izjavio i da bi rado igrao za našu zemlju, ako bi postojali uslovi za to.