Nisam bio u Bugarskoj od 1959. Tada sam prešao zemlju na brzinu. Moj put oko sveta približavao se kraju, spaček je osećao zamor, kao i ja. Kakav god bio izazov da se pređe preko komunističke zemlje, do tada gotovo netaknute, suviše sam patio zbog zla u zemlji da bih se tu zadržavao. Ne prelazi se ova istočnjačka evropska zemlja a da se ne oseti težina. Odakle god da dolazimo, prvi šok su manastiri, enklave mišljenja i slobode. Tu su se uvek sastajali Bugari da bi se odupirali otomanskom pritisku, zatim nacističkom i na kraju sovjetskom. Nasuprot tim mističkim spomenicima, gde se takmiče lepota i harmonija, Sofija izgleda još ružnije. Grad bez duše, gomila bez tela gde uniformnost naginje ka mediokritetu. Kakvo je bilo moje zaprepašćenje da ponovo vidim mesta koja se nisu promenila početkom aprila ‘90. Kao da tih trideset godina nije ni postojalo.
Žak Segela: Izborna vrtoglavica (20)
Francuski marketinški stručnjak Žak Segela (1934) diplomirao je farmaciju. Bio je novinar Pari mača i Frans soara. Godine 1969. osniva reklamnu agenciju RSCG, danas jednu od vodećih u svetu. Uoči predsedničkih izbora 1981. ponudio je usluge trojici kandidata. Prihvatio ih je samo Fransoa Miteran i pobedio, uprkos velikom zaostajanju na početku kampanje. Segela je bio savetnik i u drugoj Miteranovoj pobedničkoj kampanji, 1998. Kasnije je vodio kampanje širom sveta – od Čilea do Senegala, Poljske, Bugarske, Mađarske, Izraela… Sve kampanje u Istočnoj Evropi, na prvim demokratskim izborima nakon pada komunizma, radio je besplatno. Objavio je petnaestak knjiga o životu u svetu marketinga i advertajzinga.
Izvode objavljujemo uz saglasnost izdavačke kuće CLIO.
Prevod: Lucia Vesnić-Alujević
Čudna zemlja bez glave gde se vlast poriče i opozicija ostaje anonimna. Revolucija je počela u amfiteatru Filozofskog fakulteta. Stotinak pisaca, filozofa, istraživača, puno njih u poznim godinama, osnivaju klub za podršku glasnosti i perestrojki. Izvesni Želev postaje duša pokreta. Poput ostalih revolucija na Istoku, ova pobuna će prvo biti pesnička. Duh je uvek prvi koji uzima oružje, bez obzira na vreme, bez obzira na mesto.
Želev ima pedeset tri godine. Kao Živkov, prostog je seljačkog porekla, jer je Bugarska bila seljačka zemlja. Skromno rođenje, ali briljantne studije, mladi Željo izlazi sa fakulteta kao diplomirani filozof 1958. Nakon što je proteran iz partije kada je odbranio diplomski rad za koji je procenjeno da je subverzivan, dodeljen mu je stan u selu njegove žene, a da bi zaradio za život postaje stolar. Deset godina će da propati u purgatorijumu, pre nego što će da dobije ovlašćenje da predstavi svoju tezu i dobije diplomu doktora filozofije. Neko vreme se neće angažovati u redovima vlasti. Objavljuje 1981. Realni prostor i fašizam, romantični i kritički pamflet, inspirisan njegovim studentskim radovima. Pod pokrićem osude nacizma, on se tu podsmeva komunizmu. Sofija se smeje i počinje da razmišlja. Vicevi, ismevanje tajno cirkulišu gradom. Ne nedostaje im ni soli ni žuči. Poput građanina koji telefonira Centralnom komitetu:
– Šta hoćete?, dere se službenik.
– Eto, kaže čovek, star sam, ne puno zao, dosta senilan i želeo bih da postanem član Politbiroa.
– Da li ste ludi, druže?
– Ah, sada se i to traži!
Smestio sam se u hotelu Bulgaria, najstarijem zdanju u zemlji. Staljin i Hruščov su tu boravili. Želev u pratnji prijatelja dolazi da se vidi sa mnom. Za stolom smo. Zašto sve kampanje počinju punih usta? Moj domaćin ne gubi vreme u oratorskim egzibicijama:
– Nisam političar nego demokrata. I to zagriženi demokrata. Jedan sanjar multipartizma i tržišne ekonomije. Naša zemlja je ostala bez krvi, promene ne mogu više da čekaju. Postoji jedna grozna fraza koja se provlači kod nas: „Oni koji prežive ovu zimu, zažaliće iduće zime.“ Ta iduća zima mora da bude prvo leto naše demokratije. Pomozite nam da ono procveta.
Čovek koji mi to priča nema više od 165 cm. Njegovi dugi kovrdžavi i prosedi zulufi prave od njega profil sluge u komedijama. Fizički izgled seljaka, ćutljiv, klovnovske frizure, ovaj kandidat nema predsednički look. Moj prvi refleks će biti sumnja. Kako bi ova smešna osoba mogla da jednog dana stane na čelo svoje zemlje? Ali, dok Želev priča, u njemu se pali jedan mali plamen, koji raste s rečima dok vas ne obgrli. Moja briga nestaje. Pošto taj čovek, uprkos svom izgledu, gori od strasti, može da opčini svoj narod. Nespretnost je na levici oznaka različitosti, stidljivost je medijsko oruđe, a rezerva može da bude energetska rezerva. Brzo ću da otkrijem da se iza te blede fasade skriva unutrašnja nefleksibilnost. Njoj Bugari duguju slobodu bez prolivene krvi. Od svoje hrabrosti, tolerancije, strpljivosti, Želev će da napravi cement za gomilu malih udaljenih partija, bez čijeg ujedinjenja režim nikada ne bi popustio. Rečenica koju mi je šapnuo na uho, napuštajući me oko ponoći, uspeva da me razuveri: „Znate, lako je naučiti jednu naciju kako da bude revolucionarna, ali naučiti je demokratiji zahteva puno kulture i vremena. Dakle, moj cilj nije revolucija, nego baš demokratija.“
Od svih tih novih šefova država rođenih iz opozicionih pokušaja da se svrgne komunizam, Želev je, uprkos svom izgledu, možda najmudriji. Ali, Zapad nikada ništa neće o tome saznati.
Da li ste ikada pročitali jedan red u novinama o Bugarskoj? Naši mediji se ne bave zemljom koja nije ni ubila svog diktatora u direktnom prenosu, niti je imala praško proleće, čiji predsednik nije pisao pozorišne komade niti je dobio Nobelovu nagradu.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
