Zvaničnici Svetske banke upozorili su juče da bi ciklus visoke plime koji se javlja na svakih 18 godina, mogao da poplavi prestonicu Indonezije u toku sledeće nedelje što bi primoralo na hiljade ljudi da napusti svoje domove.
– Sadašnju situaciju prouzrokovalo je globalno zagrevanje i činjenica da Džakarta tone po šest centimetara godišnje, što znači da bi poplave koje se očekuju sledeće nedelje mogle da premaše one iz novembra 2007.

Zvaničnici Svetske banke upozorili su juče da bi ciklus visoke plime koji se javlja na svakih 18 godina, mogao da poplavi prestonicu Indonezije u toku sledeće nedelje što bi primoralo na hiljade ljudi da napusti svoje domove.
– Sadašnju situaciju prouzrokovalo je globalno zagrevanje i činjenica da Džakarta tone po šest centimetara godišnje, što znači da bi poplave koje se očekuju sledeće nedelje mogle da premaše one iz novembra 2007. godine kada je nivo vode dosezao krovove kuća, izjavio je ekspert za infrastrukturu Svetske banke Hongđo Hahm.
Hahm je dodao da je „ovo tek početak, i da će u ovim poplavama verovatno biti odsečeni kopneni delovi na oko kilometar i po od obale“.
– Podizanje nivoa vode naročito stvara pretnju za priobalske gradove, kao što je Džakarta, koja je potonula najmanje dva metra za poslednje tri decenije, naglasio je on. Kako je Hahm objasnio, ti ciklusi visoke plime dešavaju se kada se Sunce i Mesec nađu u direktnom poravnanju i kada su najbliži Zemlji, a ostali faktori koji stvaraju negativnu situaciju jesu globalno zagrevanje i klimatski fenomeni El ninjo i La Ninja.
Tokom jakih El Ninja, kako je objasnio Hahm, „monsuni u Indiji izostaju usled priliva hladne vode i nastaju suše, dok kod La ninja voda oko Indonezije postaje toplija nego što je uobičajeno, što izaziva jače oluje i poplave, a u drugim delovima sveta dolazi do pojave suša.
Poslednji El Ninjo trajao je od septembra 2006. do marta-aprila 2007.godine. Hahm je naglasio da je jedno od mogućih rešenja koje bi vlasti trebalo da razmotre i izgradnja visoke brane kojom bi se zaštitio zaliv u Džakarti, ali bi taj poduhvat verovatno koštao na milijarde dolara.
Zbog ubrzanog odumiranja šuma izazvanog globalnim klimatskim promenama, Džakarta emituje veliku količinu ugljen-dioksida i kako eksperti upozoravaju, mogla bi da postane mesto jedne od najvećih ekoloških katastrofa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari