Milivoje Živanović je rođen u Požarevcu 2. aprila 1900. godine gde je završio tri razreda gimnazije, a dalje školovanje prekinuo zbog izbijanja Prvog svetskog rata. Od rane mladosti učestvovaso je u diletantskoj grupi kao đak. Kada je imao osam godina, video je prvu pozorišnu predstavu u hotelu „Berza“. Bio je to Dragaševićev komad „Hajduk Veljko“ i od tada je zavoleo pozorište.
Otac Đorđe,kafedžija koji ga je i doveo na tu prvu predstavu i majka Leposava koja mu je često kazivala epske narodne pesme bitno su uticali na malog Milivoja da zavoli pozorište. Posle đačke diletantske scene, Milivoje je prvi put maja 1918. kao recitator nastupio na zboru Triše Kaclerovića u sali hotela „Ksenofon“. Već sledeće godine pridružio se pozorišnoj družini Ljube Vukomanovića. U lokalnom listu „Građanin“ za te prve nastupe na pozorišnoj sceni dobio je nepovoljne kritike,što ga nije obeshrabrilo već se pridružio novoj grupi Ljubomira Rajčića Čvrge kao putujući glumac. Nešto docnije ga je zapazio Branislav Nušić i preporučio za angažman u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu gde je tada direktor bio Branislav Vojinović,inače rođeni Požarevljanin. Sledećih desetak godina Milivoje je proveo u pozorištu u Novom Sadu (1923-1928), potom u Osjeku pa u Skoplju u koje je došao i B. Vojinović. U Skoplju je ostao do sezone 1933/34, kada je prešao u Beograd. Ovde u Beogradu se izborio za ugledno mesto među tadašnjim glumcima Beograda. Tokom Drugog svetskog rata malo je igrao, izbegavajući svaki veći angažman.
Po formiranju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u jesen 1947. godine Milivoje postaje jedan od njegovih prvih članova. U ovom pozorištu ostvario je najzrelija i najuspešnija glumačka dostignuća i završio glumačku karijeru 1966. godine. Ulogom Jegora Buličova u istoimenoj drami Maksima Gorkog postigao je izvanredne uspehe na gostovanjima u Parizu, Lenjingradu, Gorkom, Varšavi, Sofiji, a u Moskvi na sceni igrao je Jegora na maternjem jeziku što je bilo prvi put da jedan strani glumac to uradi (1966). Tom ulogom obeležio je i pedesetogodišnjicu glumačkog rada (1970). Svojim umetničkim kreacijama Milivoje je postao jedan od najmonumentalnijih stubova JDP-a u njegovoj istoriji.
Milivoje Živanović igrao je i u nekoliko filmova kod nas. Filmovi u kojima je igrao Milivoje su: „Sofka“ (1948), „Jezero“ (1950), „Čudotvorni mač“ (1950), „Crveni cvet“(1950), „Nevjera“ (1950), „Ciganka“ (1953), „Njihdvojica“ (1955), „Krvavi put“ (1955), „Šolaja“ (1955), „Krvava košulja“ (1957), „Pogon B“ (1958), „Osma vrata“ (1959), „Bijeli đavo“ (1959), „Prvi građanin male varoši“ (1961), „Dr“ (1962). Odigrao je mnogo uloga u pozorištima: Miloša Obilića, Hamleta, Otela, Kralja Lira, Sirana, Grofa Palena, Leona, Karla Mora, Porfirija Petroviča, Rogožina, Koste Šljuke, Feđu Protasova, Kantora, Astrova, Peru Segedinca, Jegora Buličova, Agatona, Gerlaha, Pukovnika Ostoju i druge.
Građenju likova prilazio je sa velikm žarom, izgarajući na probama, predajući celu svoju ličnost stvaranju nove uloge. Proces stvaranja kod njega bio je ispunjen strasnim uživljavanjem u lik.
Dobitnik je Ordena rada sa zlatnim vencem (1955), Sedmojulske nagrade (1960), Sterijne nagrade na Sterijinom pozorju za Agatona u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici“ (1964), Medalje Stanislavskog (1966), Zlatne značke JDP-a (1970), Zlatne medalje „Jovan Đorđević“ SNP-a (1970).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
