Više mesta nego talenata: Da li nam je potreban ovoliki broj odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima?

Nije međutim, ovo jedini specijalizovani profil koji kuburi sa brojem učenika.

Godinama unazad nevelike upisne kvote ne uspevaju da popune i škole u kojima postoje matematička i odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku, a praznih mesta ima i bilingvalnim gimnazijskim odeljenjima.

Ove godine posle prvog kruga rapodele slobodnih mesta ima i u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za scensku i audio-vizuelnu umetnost, koja su relativno skoro uvedena u obrazovni sistem, ali je nedostatak đaka najuočljiviji u IT odeljenjima jer ih ima najviše.

Veliki broj prijavljenih za polaganje prijemnog za IT odeljenja nije nagoveštavao probleme, ali je po završetku ispita bilo jasno da će mnoge gimnazije ostati bez dovoljnog broja đaka da bi mogle da formiraju odeljenja.

Ispod radara je prošla informacija koju sada nastavnici dele na društvenim mrežama da je Zajednica gimnazija Srbije posle prijemnog tražila snižavanje kriterijuma za upis (da bi učenik položio potrebno je da uradi bar polovinu testa), što su nadležni odbili, pa je rešenje nađeno tako što su gimnazije za koje je bilo izvesno da neće moći da formiraju IT odeljenja, od njih odustale.

O tome svedoče izmene Konkursa za upis u srednje škole, u kojima se vidi da su ova odeljenja ukinuta u gimnazijama u Petrovcu na Mlavi, Prijepolju, Zrenjaninu, Zaječaru, Novom Pazaru i Subotici.

– Razgovarano je čitavo vreme sa Ministarstvom prosvete i ponuda je bila da se IT odeljenja promene u prirodno-matematička što je većina škola uradila. Pošto nije bilo dovoljno đaka koji su položili prijemni da bi popunili sva planirana odeljenja, izvršena je preraspodela povećanjem broja mesta kako je gimnazijama odgovaralo, tako da niko neće ostati neupisan. Ministarstvo je promptno odreagovalo pre nego što je došlo do raspodele učenika u prvom krugu – pojašnjava Radivoje Stojković, predsednik Zajednice gimnazija Srbije i direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“.

Međutim, i pored toga, podaci posle raspodele pokazuju da u jednom broju škola ima manje od 10 učenika u IT odeljenjima, pa je pod znakom pitanja da li će im biti dozvoljeno da formiraju odeljenja.

Stojković potvrđuje nezvanična saznanja Danasa da će 10 učenika biti donji prag, a iz Ministarstva i dalje ne odgovaraju na naše pitanje o sudbini odeljenja u kojim je ostalo praznih mesta.

Ovo, podsetimo, nije prvi put da se gimnazije suočavaju sa manjkom učenika u IT odeljenjima.

Slično je zabeleženo 2017. godine kada je od 13 gimnazija u kojima su postojala informatička odeljenja kvotu uspelo da popuni samo četiri.

U Beogradu je tada od oko 130 učenika, prijemni ispit položilo samo 33, a obrazloženje za ovako loš rezultat je bilo da su neke beogradske gimnazije odeljenja dobila prvi put i da učenici nisu bili dovoljno obavešteni o uslovima upisa.

Država je u narednim godinama nastavila da forsira otvaranje IT odeljenja širom Srbije, pa je njihov broj značajno povećan, ali se u svakom upisu dešava da neke škole ne uspevaju da popune planirane kvote.

Danas je ranije pisao da su programi za IT odeljenja menjani i olakšani jer se ispostavilo da i đaci koji su uspeli da polože prijemni s teškoćom prate nastavu, a profesori informatike koji predaju u ovim odeljenjima svedoče da im iz osmoletki dolaze učenici sa izuzetno oskudnim znanjem iz informatike, što je samo jedan u nizu problema.

Drugi je nedostatak kadra za informatičke predmete.

– Mi ćemo verovatno u pripremama za upis za narednu školsku godinu razgovarati sa Ministarstvom prosvete gde ima smisla da gimnazije zadrže IT odeljenja, videćemo gde postoji interesovanje i kandidati koji mogu da pokažu minimalan prag znanja da bi položili prijemni. Ne treba zaboraviti da je ovo generacija koja je peti razred provela pod koronom, a to je jedan od ključih razreda – ističe Stojković.

Komentarišući svrhu postojanja specijalizovanih obrazovnih profila koji uprkos maloj upisnoj kvoti nemaju dovoljan broj učenika, Srđan Ognjanović, nekadašnji direktor Matematičke gimnazije, kaže da je na početku sve lepo zamišljeno, ali da se pokazalo da talenata nema toliko.

– I ranije smo o tome pričali…šta uopšte znači talenat za istoriju i geografiju? Neka deca vole istoriju, neka ne vole, to nije talenat, niti on može da se izmeri na ulazu, ni da se vidi na izlazu. Tako da je to od početka bilo problematično, a da ne govorimo da je predimenzionirano. Tačno je da za IT treba više stručnjaka, ali to ne može svako da radi. To moraju da budu deca koja su sa određenim sposobnostima i koja su pripremana ranije, da se još u osnovnoj školi tome posveti pažnja. Toga očigledno nema. I zato su svi ti smerovi ostali upitni. A što se tiče Matematičke gimnazije, naravno da se posle 50 godina tradicije i uspeha ona ne dovodi u sumnju. I dalje je veliko interesovanje za upis, i dalje dolaze najbolji đaci – kaže Ognjanović.

On smatra da su na prijemnom ispitu za IT odeljenja bili zadaci standardne težine, a kao razlog loših rezultata navodi činjenicu da generacija koja se sada upisuje u srednje škole skoro tri godine nije imala redovnu nastavu zbog korone.

– To ne možemo da preskočimo. Jeste bilo onlajn nastave, ali deca nisu imala ono što je najvažnije – radne navike i kontinuitet, a za matematiku i informatiku je kontinuitet u radu veoma bitan. Nivo znanja je svuda spušten, a jedan od razloga je sigurno korona i toga moramo svi da budemo svesni. I na prijemnom ispitu za upis u Matematičku gimnaziju su ove godine bili nešto lošiji rezultati, iako je prijemni položilo više učenika nego što je moglo da se upiše. Po mojoj proceni 10 do 15 odsto je slabije znanje cele generacije, a isto važi i za takmičenja iz matematike – ističe Ognjanović.

Njegov zaključak potvrđuju i podaci objavljeni na portalu Moja srednja škola, iz kojih se vidi da ove godine poslednji primljeni na rang-listi u mnogim specijalizovanim profilima imaju lošiji rezultat nego što je bio lane.