Talibani „pomogli“ Olandu

Bez sumnje nijedan kandidat u prvom krugu neće osvojiti 50 odsto glasova, tako da će dva najbolje plasirana kandidata odmeriti snage u drugom krugu 6. maja. Od samog početka kampanje, kao i prema poslednjim anketama, sadašnji predsednik Nikola Sarkozi i kandidat opozicione Socijalističke partije (PS) Fransoa Oland, praktično su izjednačeni u prvom krugu.

Prema nekim ispitivanjima Nikola Sarkozi je u prednosti, po drugim Fransoa Oland. Obojica se kreću između 27 i 28 odsto očekivanih glasova. Ostalih osam kandidata su daleko iza njih. Za treće mesto će se boriti Žan-Lik Melanšon, kandidat Fronta levice (FG) i kandidatkinja ekstremno desničarske stranke Nacionalni front (FN) Marina le Pen.

Kandidatu Fronta levice, stranke u osnivanju, koja okuplja levo krilo socijalista, bivšu komunističku stranku i delove levice razočarane nedovoljno levom politikom Fransoa Olanda, analize daju između 16 i 14 odsto glasova. Sličan skor očekuje i Marina le Pen. Kandidatu Modema, stranke centra, Fransoa Bajru predviđanja daju oko 10 odsto glasova. A preostalih pet kandidata, svi zajedno, trebalo bi da skupe oko šest odsto glasova. Iako su greške moguće, one se kreću u granicama od dva odsto, a razlika između ispitivanja nekoliko dana pred izbore i rezultata glasanja nije do sada prešla granicu od pet odsto.

Međutim, prema predviđanjima, u drugom krugu odnos snaga se menja. Oland ima prednost od 10 odsto u odnosu na Sarkozija, prema nekim analizama i malo veću. Prvi put predsednik koji se bori za drugi mandat, od samog početka kampanje zaostaje za protivkandidatom. Štaviše, zaostatak se uvećava kako se izbori približavaju.

Ni poslednji veliki mitinzi Sarkozija na trgu Konkord, Olanda pred zamkom Vensan u Parizu i u Lilu, Melanšona na marsejskoj plaži Prado, Marine Le Pen u Parizu, nisu promenili odnos snaga. Nedeljnih desetak koordiniranih napada talibana u Avganistanu će verovatno doneti koji glas više Olandu, koji se zalaže za povlačenje francuskih vojnika do kraja godine, dok Sarkozi, izjavljujući da bi to bila kapitulacija, predviđa povlačenje tek za kraj 2014.

Već se uveliko ukazuje na lošu kampanju Sarkozija, koji pored insistiranja na borbi protiv terorizma, iznosi na gomilu predloge koji su, svi zajedno, beznačajni: promena vozačke dozvole, isplata penzija prvog u mesecu umesto devetog… Izjavljuje da je spreman da se pomiri sa Dominikom de Vilpenom, predsednikom vlade u vreme Širaka, sa kojim je vodio sudske sporove. Najzad, Sarkozijev Ujedinjeni narodni pokret je od dolaska svog lidera u Jelisejsku palatu 2007. izgubio sve izbore: lokalne, za Evropski parlament i Senat. Prethodno je vodio neuspešno kampanju Baladira na predsedničkim izborima 1995. i referendum 2005. za Ustav EU.

Jedina izborna nepoznanica je očekivana velika apstinencija, čak oko 35 odsto. Odluči li se veliki broj glasača da ipak izađu na izbore, mogli bi da unekoliko poremete predviđanja.