Tamara Skrozza: Novinarka iz protesta

Priznanje se dodeljuje svake godine na dan izborne pobede nad Slobodanom Miloševićem, a ustanovio je fond koji nosi ime po funkcionerki GSS Maji Maršićević Tasić kako bi se očuvala uspomena na ženu koja je osvajala slobodu.

„Ovo priznanje zaokružuje čitavu jednu fazu života, a podrazumeva i odgovornost prema svemu što bi tek trebalo da se uradi“, izjavila je Skrozza, dodajući da se oseća kao njene prethodnice koje su izjavile da nagradu dobijaju za nešto što zapravo nisu osvojile, „na neki način za sopstvene poraze“.

Nesporno je da se tokom karijere kao novinarka, ali i kao građanska aktivistkinja, bavi sve vreme upravo osvajanjem slobode. Rođena je 1973. u Somboru, odakle je, kako kaže, glavom bez obzira pobegla po završetku srednje škole. Tamo je doživela prve novinarske probleme – prvi put kada je objavila anonimno pismo na oglasnoj tabli u srednjoj školu protiv profesora nakon čega je preživljavala progon dve godine, a potom jer je pisala protiv jedne diskoteke u selu pored Sombora.

U Beogradu je studirala istoriju umetnosti, ali je ostala večita apsolventkinja. Bavila se fotografijom, osvajala nagrade, a njena dela „visila“ su u Platou. Želja za novinarskim pozivom kod Skrozze se probudila se tek u vreme protesta 1997. Zbog Indeksa i motiva „da nešto uradi“. Na radiju Indeks je radila do 2001, a od 2000. do danas radi u nedeljniku Vreme. Sarađuje sa brojnim časopisima i portalima, a učestvovala je i u izradi više dokumentarnih filmova. Autorka je Uputstava i smernica Etičkog kodeksa novinara Srbije i zbirke novinarskih kolumni „Sve po spisku“.

Trenutno je i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, od 2004. do 2006. bila je potpredsednica NUNS-a. Dobitnica je nagrada Jug Grizelj i Ličnost godine 2016 koju dodeljuje Misija OEBS u Srbiji.

Aktivna je u borbi protiv medijskog mraka u Srbiji, jer kako je rekla, „nas bukvalno ubijaju, a mi novinari smo sagnuli glavu i čekamo da nam je stave na panj“. Smatra da „mediji nisu psi“ koji treba da prate političare, već da rade u javnom interesu.

Privatno, voli da provodi vreme sa ćerkom i obožava cveće. Nema slobodnog vremena koliko bi želela i, kako kaže, to joj sa godinama sve više smeta.