Tamo gde nije kročila ljudska noga

Planinarski klub „Srebrna glava, osnovan pre godinu dana, svoj rad posvetio je istraživanju i promociji Stare planine i to onom njenom delu o kome se malo zna. Predsednik kluba apsolvent Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu Mladen Stojanović, poreklom Piroćanac, kaže da su ime Klubu dali po jednoj teže pristupačnoj i za planinare vrlo atraktivnoj lokaciji – vrhu „Srebrna glava“ koji je ujedno i najistočnija tačka Srbije prema Bugarskoj, u dimitrovgradskoj opštini. U ataru sela Velika Lukanja kraj Zavojskog jezera, koje je potopljeno pre 17 godina, sada se planira i izgradnja planinarskog doma za sve one koji ne mogu da odole lepoti ove planine.

Planinarski dom na obali jezera

– Stara planina, iako zbog konfiguracije terena i veoma pogodnih prirodnih staza za planinarenje, gotovo da ne raspolaže smeštajnim kapacitetima. Razumevanjem i dobrom voljom lokalnog stanovništva, Klub je dobio na raspolaganje stari i zapušteni objekat u selu Velika Lukanja. Da bi se ovaj objekat osposobio neophodna je kompletna restauracija. Konkurisali smo i za sredstva iz NIP. Objekat se nalazi na veoma atraktivnom mestu na planini, odnosno na raskrsnici planinarskih staza u pravcu Vidliča, Vrtiboga i Vladikinih ploča. Otvaranjem planinarskog doma na ovoj lokaciji i privlačenjem planinara iz šireg regiona, brojna sela u okruženju dobila bi sjajnu priliku za razvoj seoskog turizma. Ima mnogo ljudi koji dolaze na jezero i u ceo taj kraj, ali nemaju gde da prenoće niti negde nešto da pojedu i popiju. Zato se trudimo da ovaj naš dom bude gotov do naredne godine – kaže Mladen.

– Naše aktivnosti su usmerene ka realizaciji projekata vezanih za zaštitu i istraživanje prirodnih i istorijskih lokaliteta na planini, ali i ka promociji sportskog, eko i seoskog turizma. U Klubu su mnogi članovi planinarskih društava, istoričari, biolozi, geografi i arhitekte koji svojim volonterskim radom i istraživanjem na terenu doprinose radu Kluba i ostvarivanju navedenih ciljeva. Saradnike u našim naporima našli smo u stručnjacima iz „Srbija šuma“ – Šumsko gazdinstvo Pirot i Zavodu za zaštitu prirode koji nam nesebično i vrlo rado pomažu savetima i instrukcijama – kaže Stojanović.
U cilju animiranja šire javnosti i njenog upoznavanja sa lepotama Stare planine, Klub je u proleće prošle godine započeo opsežno ispitivanje ove planine, odnosno otkrivanje njenih prirodnih ali teško dostupnih lepota, istorijskih spomenika i upoznavanje sa mitovima i legendama sa planine. Članovi kluba su osmislili i projekat „Karavan Stara planina“, a reč je o dvodnevnom krstarenju planinom terenskim vozilima. Krajem avgusta ove godine u pohode Staroj planini krenulo je 15 vozila i 42 učesnika iz cele Srbije i gosti iz Austrije.
– Tokom dvodnevnog krstarenja planinom prešli smo ukupno 250 kilometara u pirotskoj i dimitrovgradskoj opštini uz samu granicu sa susednom Bugarskom. Prolazili smo kroz atraktivne predele. Krenuli smo iz manastira Sveti Đorđe u Temskoj, potom bili u Pokroveniku, Zavoju i videli Zavojsko jezero. Put nas je vodio i do Babe, Mramora, Vrtiboga, sve do srpskih vojnih utvrđenja iz balkanskih ratova na Krvavim barama.To je posebna atrakcija. Od Vrtiboga karavan je preko Kalimana stigao do atara nekadašnje Velike Lukanje. Drugi deo karavana bio je u dimitrovgradskoj opštini. Od Kamenice išli smo do Senokosa, uz samu graničnu liniju do „Srebrne glave“, onda do sela Krivodol i Smilovci. Prenoćište i obedovanje za učesnike karavana organizovano je u seoskim domaćinstvima u Jelovici i Slavinju. Učesnicima karavana su stalno na raspolaganju bila tri vodiča. Tokom putovanja snimljena je TV emisija koja osim o usputnim doživljajima govori i o planini, istoriji i ljudima koje smo sretali u bespućima Stare planine. Uz do sada neotkrivene predele na Staroj planini, učesnici karavana mogli su da probaju i specijalitete sa domaće trpeze. Tako smo za večeru jeli pastrmku upecanu u reci u Dojkincima, a za doručak u Slavinji imali kačamak, proju, pitu, domaće mleko. Ljudi koji su bili sa nama oduševljeni su hranom i verovatno će se sami vratiti u ovaj kraj gde sve odiše lepotom i netaknutom prirodom – kaže Mladen.
On kaže da je „Srebrna glava“, osim što je najistočniji deo na Staroj planini prema Bugarskoj, nekada bila i staro rimsko utvrđenje.
– Tu se nalazi i veliko nalaziše granita, a ispod vrha je velika prašuma, jedan lep i neotkriven predeo. Naišli smo i na pojedine divlje životinje. Bili smo potpuno zbunjeni kada smo u senokoskim vodopadima ugledali lasicu. Nismo mogli da verujemo. Ceo taj kraj je idealan za razvoj eko-turizma. Da bi sve to video veći broj ljudi nisu potrebna neka velika ulaganja, ali je potrebna pre svega veća propagandna aktivnost. Imamo lepu saradnju sa Turističkom organizacijom Pirota preko koje smo ugostili ljude u Slavinji – kaže Mladen, pomalo skeptičan u državne planove oko razvoja turizma, izgradnje skijališta i žičara na Staroj planini.