Tanasković: Kanonizacija Stepinca još upitnija, otvaranje arhiva Vatikana važno

Dodaje da sumnja da će do eventualne kanonizacije Stepinca doći u vreme pape Franje.

„Komisija je formirana 2016, na osnovi predloga pape Franje patrijarhu Irineju, da se zajedno razmotri uloga kardinala Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, s obzirom na tu spornu kanonizaciju. ta komisija je radila godinu dana, kako je bilo i predviđeno, i uspela je na kraju da sačini zajedničko saopštenje, koje je naravno, bilo prilično prazno, jer se nismo ništa mogli da dogovorimo“, kazao je Tanasković, koji je bio član te komisije, u Danu uživo.

Međutim, kako kaže, sama činjenica da je dijalog vođen i da je došlo do zajedničkog saopštenja, i da su suočeni argumenti na civilizovan način, je sama po sebi značajna.

„Podnošenjem zajedničkog saopštenja koje je predato državnom sekretaru Svete stolice, kadinalu Parolinu, završen je rad komisije. Na poslednjem sastanku izražena je želja da se možda u nekom drugom formatu, taj dijalog nastavi“, dodao je.

„Rad komisije privukao je i širu pažnju po pitanju kanonozacije Stepinca, imamo odjeka sa više strana. Verujem da će posle otvaranja tajnog vatikanskog arhiva za period pontifikata pape Pija XII, od 1938. do 1958. godine, sigurno biti na naučnom nivou razgovora. Trenutno mislim da na čisto crkvenom planu nema nekog formata u kojem se o tome razgovara“, izjavio je Tanasković i dodao da nije pronađen novi format za nastavak dijaloga.

Govoreći o rezultatima rada komisije, Tanasković kaže: „Rezultat jednogodišnjeg rada nije mogao biti da jedna strana ubedi drugu u ispravnost svog stava, odnosno da hrvatska ili katolička strana dokaže da Stepinac zaslužuje oreol svetitelja, ili da, naša strana katolicima dokaže da je on maltene, ratni zločinac, ili odgovoran za ono što se dešavalo tokom Drugog svetskog rata u Hrvatskoj- Ali, bolje upoznavanje sa argumentima druge strane, zajednička analiza određenih dokumenata koja je pokazala kakva je zapravo suština tog pristupa i jedne i druge strane, i na kraju, činjenica da se o tome prvi put razgovaralo u konstruktivnoj atmosferi, ima značaja za relaksiranje same atmosfere i pitanja o Stepincu“.

Otvaranje vatikanskog arhiva, koji obuhvata Drugi svetski rat, kaže, biće interesantan za istoričare.

„Ne verujem da će tu biti nekih epohalnih otkrića, ono glavno se zna, ali može doći do pojačane argumentacije u nekim oblastima. U Hrvatskoj se sa optimizmom očekuje otvaranje arhiva, jer će se, kako kažu, pokazati da Stepinac nije podržavao politiku NDH, već da je čak, zaslužan za spasavanje velikog broja Jevreja, pa i Srba. S druge strane, mi očekujemo da vidimo odnos Svete stolice i NDH, ona nikada nije priznala NDH, iako je s njom sarađivala“, kazao je gost N1.

Naglasio je da postoji mogućnost da neki od najznačajnijih dokumenata, možda neće biti dostupni.

„Postoje spekulacije da su neki od najznačajnijih dokumenata sklonjeni i sakriveni. Ali i ako bude tako, mislim da će biti mnogo materijala za istraživače“, kazao je.

Tanasković smatra da u toku pontifikata pape Franje, ne bi trebalo da dođe do kanonizacije Stepinca.

„Ne treba isključiti tu mogućnost…Ali, u ovom trenutku čini se, i verovatno će tako biti, da u vreme pontifikata ovoge pape, nema mogućnosti da dođe do toga, iz više razloga“, kazao je Tanasković.

Bivši ambasador u Unesku kaže i da Srpska pravoslavna crkva, a ni javnost, nije bila preterano oduševljena kada je formirana komisija.

„Pričalo se da mi učestvovanjem u toj komisiji pomažemo da Stepinac bude kanonizovan. Činjenica da, ne samo da nije došlo do kanonizacije, već da je ona sada još više upitna, govori dosta o komisiji“, naglasio je Tanasković.

Istina o Stepincu, dodaje, bliža je „našoj istini“, nego onoj druge strane. „Zbog toga, nemamo razloga da o tome ne razgovaramo“, kazao je Tanasković.

Na pitanje da li misli da će se ova tema koristiti u kampanji za predstojeće izbore u Hrvatskoj, Tanasković kaže da je Stepinac u toj zemlji na nivou mita i da je odnos prema njemu takav da ne postoji bilo kakvo narušavanje te slike.

Kosovu bitno da uđe u Unesko zbog kulturnog nasleđa

Nedavno je na Kosovu, u Novom Brdu, pokušano da se jedna srpska crkva proglasi katoličkom, na tom mestu je održana i misa.

je jasno, jedno veliko ograničenje, a to je da niko iz Srbije nema bilo kakvu kontrolu na terenu. Čim niste prisutni na terenu, dešava se sve ono što žele oni koji su tamo u datom trenutku. Konkretno, u Novom Brdu – to je kontinuirano ponašanje onih u Prištini, a i šire u albanskoj zajednici, koji žele da stvore novi, veštački kulturni identitet države Kosovi, i samim tim, od svega naprave neki amalgam, koji bi bio nova kulturna osnova“, objasnio je Tanasković.

To, kako je rekao, neće imati nekog efekta u naučnoj zajednici, ali može da bude problem za kulturno nasleđe.

„Oni sada ne mogu vandalski da ruše, ali pribegavaju tome da ih proglase albanskim, a tu je uloga Uneska zanimljiva, jer u Unesku se kulturno nasleđe ne teritoriji jedne države vodi kao kulturno nasleđe te države. pa imate trenutno na spisku Uneska deo koji se zove – ‘srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)’. Ako bi Kosovo postalo članica Uneska, to u zagradi bi nestalo i to bi bilo nasleđe Kosova“, objasnio je Tanasković.

Zato je za Kosovo, kaže, važno da postane članica Uneska. Međutim, Tanasković smatra da trenutno, s obzirom na situaciju, Kosovo nema šanse da postane članica i da neće ni podneti zahtev.

„Kosovo ima više razloga da ne podnese kandidaturu ove godine, nego 2015-te…Ne bih rekao da im šanse danas, s obzirom na situaciju, idu na ruku“, rekao je bivši ambasador.