Tančić (Istinomer): Predstavnici vlasti često doprinose širenju dezinformacija

„Neverovatno je koliko je tu izneto oprečnih informacija i iz Kriznog štaba i od političara. Takvim delovanjem samo se produbljuje nepoverenje gradjana u institucije. Jer, ako manipulišete mrtvima, onda nema dalje“, rekla je Tančić u onlajn emisiji Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Lažne vesti u službi kovida“.

Prema njenim rečima, od pojave pandemije lažne vesti eksplodirale su u medijima i na društvenim mrežama, i tim povodom su brojni politički akteri redovni „klijenti“ Istinomera, čije se izjave nakon provera često pokažu neistinitim.

„Vrlo neodgovorno su se odnosili i pojedini članovi Kriznog štaba koji su iznosili neproverene ili kontradiktorne informacije, ali i predsednica Vlade Srbije i predsednik države. Zato ne treba da čudi ponašanje gradjana, kao ni njihova sklonost da veruju teorijama zavere“, nevala je Tančić.

Upozorila je novinare da ne bi trebalo da koriste izjave sagovornika za koje je dokazano da šire lažne vesti, ali da su se, nažalost, u najgledanijim programima pojavljivali baš oni koji su iznosili neutemeljene informacije i podatke.

„Nemam drugo objašnjenje sem toga da zvaničnicima izgleda odgovara da održavaju stanje zbunjenosti i nepoverenja u javnosti. Ne verujem da dobronamerno saopštavaju zbunjuće podatke. Pre bih rekla da su to manipulativne radnje“, ocenila je Tamara Tančić.

Novinar portala „Fake News Tragač“ Milovan Nikolić ocenio je da su ključni motivi za širenje lažnih vesti političke prirode, kada je manipulacija u službi sticanja moći, ili ekonomske prirode, kada je manipulacija u službi sticanaj profita.

On smatra da veliki tiraži tabloida koji šire lažne vesti i veliki broj deljenja lažnih vesti na društvenim mrežama pokazuju da veliki mnogo ljudi veruje ili želi da veruje u to, te da je neophodno više raditi na medijskoj pismenosti, što zahteva široki društveni angažman od škola do nevladinih organizacija.

Naveo je da je tokom pandemije drastično povećan broj lažnih vesti, kao i senzacionalisitčki pristup informacijama o ovoj temi, dok redakcije koje se bave proverom informacija nemaju takve kapacitete i pristup publici da mogu da im pariraju.

„Najveći problem sa proverom vesti jeste da je odjek raskrinkane vesti uvek manji od odjeka lažne vesti“, kazao je Nikolić.

Upozorio je da je da je veliki broj dezinformacija koje su se pojavile tokom pandemije potencijalno opasan po javno zdravlje, pošto su se mnoge lažne vesti odnosile na moguće lekove i načine lečenja od posledica novog virusa.

Emisija je emitovana 1. oktobra u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku ambasade Velike Britanije u Beogradu.