Sonja Živanović i Darko Dožić, par i plesno i emotivno osnovali su organizaciju Tango natural, koja broji petnaest članova, podjednako zaslužnih što, kako Dožić kaže, tango, polako ali sigurno, postaje sve prisutniji u životima ljudi iz Beograda, ali i iz čitavog regiona budući da časove drže i u Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj.
– Fenomen koji osvaja svet, a koji ljudi nazivaju tangom, pored ostalih ima i svoje holivudsko lice. Nažalost, ta slika je i najrasprostranjenija. Klip sa Švarcenegerom koji plešući nešto što podseća na tango ruši zidove oko sebe, na Jutjubu je gledan stotinama puta više nego najgledaniji klipovi sa nastupima najvećih tango umetnika. Ipak, argentinski tango osvaja u svom nefalsifikovanom obliku. Gotovo da nema velikog grada u svetu koji nema, makar malu tango zajednicu. Mogli bismo reći da je to globalni društveni pokret, globalna potkultura gotovo sa religioznim obeležjima – objašnjava Dožić.
– Tango se može plesati uz bilo koju muziku sa bilo kime na svetu ko pleše tango, pa čak i sa opuštenim laikom. O dubini posvećenosti koju možemo prepoznati kod ljudi koji plešu tango, možda najbolje govori tako univerzalna i česta primedba koju im njihovi prijatelji, doduše sa osmehom na licu, često govore „Ma, vi ste bre sekta“. Na milongama (plesnim večerima) pronaći ćete ljude svih nivoa obrazovanja, predstavnike svih generacija, svih društvenih klasa, zanimanja. I svi dele jednu veliku strast – tango, kaže Darko i dodaje da je tango paradigma života.
Kako kaže, on i njegova partnerka su izabrali ili, bolje rečeno, sreli tango kao nešto što je u sebi nosilo mogućnost integrisanja mnogih prethodnih ličnih traganja.
– Bio je to rad na svim aspektima bića, potom odnosa između nas kao između muškarca i žene, odnos sa okolinom, sve kroz beskrajno raznobojan, a opet u suštini tako jednostavan argentinski tango. Tango nam nije dozvolio da lažemo sebe, primorao nas je da u svom plesu prepoznamo sopstvene dijagnoze i da radimo na sebi u onim aspektima u kojima smo najslabiji – priča Darko.
Beogradska tango zajednica je možda i najbrže rastuća tango zajednica u Evropi. Šest-sedam škola argentinskog tanga prkose predrasudi o srpskoj neslozi gradeći od beogradske jednu od retkih jedinstvenih tango zajednica na starom kontinentu. Plesačice i plesači iz svih beogradskih tango organizacija okupljaju se na istim tango događajima, podržavajući međusobno projekte, milonge, festivale.
– Institut Tango natural ima najveću tango školu u regionu. Tango se u Beogradu pleše svake večeri. Naš grad ima i dva velika internacionalna tango festivala i niz većih i manjih tango događaja koji uz svakovečernje milonge beogradsku tango scenu čine veoma dinamičnom. Osim Beograda, u Srbiji postoji samo još manja tango zajednica u Novom Sadu, ali se nadamo da će se to uskoro promeniti – kaže Dožić.
– Ljudi u tango ulaze na najčudnije načine. Pre nekoliko godina u vozu sam sreo malog šesnaestogodišnjaka, učenika srednje ekonomske škole u Zemunu, koji je u rukama držao i čežnjivo gledao pismo svoje bivše devojke. Tako otvoreno ispoljavanje emocija veoma mi se dopalo. Popričali smo. Dao sam mu kontakt. Danas je Mirko Stanić jedan od najboljih plesača u Beogradu – kaže Darko i dodaje da su on i Sonja leto proveli, osim posete tango festivalima u Pragu i u Poreču, u Crnoj Gori.
Dušan Plavšić iz Tango saveza Srbije, petostruki je državni prvak u ovom plesu, kako kaže, tango je u Beograd doneo Miša Plavšić, kada je 1999. godine otvorio prvu plesnu školu.
– Od tada pa do danas u Beogradu se oformilo šest škola argentinskog tanga, a oko 500 ljudi ga aktivno pleše. Tango je ples ljubavi, pleše se iz svih emocija. Za vrhunske rezultate potrebno je dosta odricanja, mora se plesati sat-dva na dan, a tek nakon 11 godina jedan tango plesač može se smatrati oformljenim – objašnjava Plavšić.
U Srbiji se održava prvenstvo u tangu, na kojem ne pleše cela tango scena, ali postoje podeljena mišljenja da li je to takmičenje potrebno ili ne.
Po njemu, tango je ples koji spaja ljude, ali, kako kaže, tango veze su mač sa dve oštrice.
– Ako ne funkcioniše veza, tada trpi i ples. Moja devojka je takođe plesačica, ali nije i moja partnerka u plesu. U inostranstvu ima parova koji su u vezi iz komercijalnih razloga, međutim, kod nas to još nije toliko zastupljeno – objašnjava Plavšić.
Promoter tanga Andrej Klemenčić kaže da se zaljubio u devojku dok je gledao kako pleše tango u jednom kafeu u Ljubljani, te je ona indirektno uticala da on 2008. godine u oktobru zapleše prve tango korake.
– Beogradska tango scena nije previše našminkana, na milongama možete sresti ljude koji su potpuno neformalno obučeni. Za tango su vezani mnogi stereotipi, između ostalih da je on ples koji je prljav, upravo zato što se u toku jedne plesne večeri zagrlite i to veoma prisno sa mnogo ljudi. Tu može da nastane problem, jer ima onih ljudi koji ne vole da se grle. Za tango je neophodna ogromna doza koncentracije – objašnjava Klemenčić .
Članovi Tango naturala predstavljaju ovaj ples kroz predavanja u školama, u korporativnom svetu, u medijima.
Moglo bi se reći da postoje četiri vrste tanga i da su to klasični tango, milonga, koji je nešto brži, tango vals i tango natural, a kao razlog što je tango u Beograd došao tek 1999. godine, Klemenčić navodi društveno-političku klimu, sankcije, kao i određenu vrstu zatvorenosti koja postoji u našem glavnom gradu.
– Najbolji poziv na ples je poziv pogledom. U Beogradu je običaj da na plesnim večerima muškarac priđe devojci, neretko zato što mu se dopada, i pozove je ne ples. Međutim postoje i tečajevi na kojima devojke uče da vode, a muškarci da ih prate – kaže Andrej.
Vikendica prodata zbog plesa
U Srbiji su za tango vezane mnoge neobične situacije, tako je svojevremeno Miša Plavšić koji je pionir ovog plesa u Beogradu prodao svoju vikendicu kako bi finansirao događaj koji je organizovao. On je bio planiran kao neprofitabilan, ali je za njegovu realizaciju bila potrebna podrška sponzora koji je u poslednjem trenutku uskratio pomoć. Plavšić je troškove izmirio tako što je prodao svoju vikendicu.
Najviše tangera u Kolašinu
Za mesec dana intenzivnih časova, rođena je, nakon podgoričke, druga tango zajednica u Crnoj Gori, u Kolašinu. Sve je ličilo na američke filmove prožete uspesima i podvizima. Malo mesto od oko 4.000 stanivnika sada ima oko 40 plesačica i plesača koji se sastaju skoro svakog dana u želji da što pre svoj tango korak učine sigurnijim i elegantnijim. Može se reći da, u ovom trenutku, Kolašin ima najviše tangerosa po glavi stanovnika u svetu – priča Darko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
