Tanja Fajon: Prajd je preduslov za tolerantno društvo

I drago mi je što ću biti u prilici da Beograđane podržim na Paradi. U ulozi potpredsednice međugrupe u Evropskom parlamentu za podršku LGBT pravima uvek se glasno borim za prava ne samo istopolnih partnera, već svih predstavnika manjina, nezaštićenih i onih kojima prava nisu priznata, pogotovo u zemljama Zapadnog Balkana. Od kada se bavim politikom imam priliku da tu podršku izražavam i na način koji ima veći domet i bolji rezultat – istgiče u razogovoru za Danas Tanja Fajon, poslanica Napredne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu. Tokom svoje posete Beogradu, naša sagovornica će govoriti i na skupu „Belgrade Pride Forum“.

Kako ocenjujete značaj Parade ponosa za Srbiju?

Važno je da se Parada održava svake godine, ne smemo da zaboravimo da to nije nešto što se podrazumeva u zemljama regiona. Isto tako, ne smemo da zaboravimo kroz šta su sve pripadnici LGBT zajednice morali da prođu da bi se sada nesmetano šetali ulicama Beograda. Ovaj napredak kada je u pitanju duh jednog grada, naroda, otvorenost i spremnost da se prihvati drugačije, što se mene tiče, u samom je srcu evropskih integracija i građenja toleratnog i modernog društva 21. veka.

Tokom aprilske izborne kampanje u Srbiji, bili ste jedna od poslanika Partije evropskih socijalista, koji su izrazili zabrunitost zbog slobode medija. Da li ste i dalje zabrinuti?

Kao bivšu novinarku, stanje u vezi sa slobodom medija me posebno zanima, kako u mojoj matičnoj državi Sloveniji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana, ali u zemljama “Istočnog partnerstva”. Upravo spremam izveštaj o medijskoj situaciju u Jermeniji, Azerbejžanu, Gruziji, Moldaviji i Ukrajini, u okviru Delegacije Evropskog parlamenta sa državama EURONEST-a. Smatram da sloboda medija u Srbiji nije na zavidnom nivou i želela bih da vidim ubedljiviji trend napretka na ovom području. Već niz godina upozoravam na probleme s kojima se suočavaju mediji u Srbiji, kao što su autocenzura, verbalni i fizički napadi na novinare, pitanje vlasništva u medijima… O svemu ovome govore i različita istraživanja i indeksi koji ocenjuju stanje medijske slobode i slobode izražavanja u jednoj državi. Slobodni mediji su temelj svake uspešne demokratije i zbog toga je veoma važno težiti ka zdravoj medijskoj klimi i kvalitetnom novinarstvu.

Šta očekujete od predstojećeg Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU?

Očekujem da će prepoznati napredak koji je Srbija ostvarila i da će, u isto vreme, upozoriti na sve one domene gde je potreban dodatan rad i trud. Izveštaji o napretku zemalja koje teže da se priključe Evropskoj uniji su, u neku ruku, ogledalo, odnosa između određene zemlje i EU u jednoj godini. Oni ocenjuju kakva je dinamika napretka u ovom kompleksnom i dugotrajnom procesu uvođenja zakonodavstva EU, približavanja evropskim standardima i preuzimanja evropskih vrednosti. Srbija ostvaruje značajan napredak i važan je partner EU kako za stabilizaciju i proces pomirenja u regionu tako i za zajedničko suočavanje sa zahtevnim izazovima budućnosti – borba protiv terorizma, migracije, klimatske promene…

Smatrate li da će Srbija otvoriti još nekoliko pregovaračkih poglavlja sa EU do kraja godine?

– Trenutno su otvorena četiri poglavlja. Nadam se da će do kraja godine biti otvoreno još, međutim, moram da napomenem da je mnogo važnije od toga da se pravila i zakoni koji su usvojeni u okviru pregovaranja o određenom poglavlju zaista i poštuju. Daleko je važnije da se ono što se usvaja na papiru i de facto poštuje, to je, u stvari, i smisao evropske integracije – novi zakoni koji će omogućiti život u modernije društvu gde vlada pravna država, u društvu očišćenom od korupcije i organizovanog kriminala. Upravo zato su Poglavlja 23 i 24 tako značajna. Društvo treba da bude svesno da će od toga imati veće koristi nego Brisel, da to nije zadatak koji treba da se odradi zbog EU već zbog boljeg života građana.

Kako ocenjujete aktuelne trzavice između Srbije i Hrvatske?

Te trzavice su aposlutno nepotrebne i opažam da se intenziviraju u vreme izbornih kampanja, kao i da predstavljaju politički teatar za domaću javnost i način osvajanja glasova. Pomirenje u regionu je, generalno gledano, najvažnija stvar koja bi trebalo da bude glavni cilj zemalja Zapadnog Balkana. To je što trenutna “garnitura” lidera duguje budućim generacijama i pominje u regionu je najvažnije upravo za mlade generacije. Stoga, nadam se da će novootvorena Regionalna kancelarija za saradnju mladih na Zapadnom Balkanu biti uspešna na tom području. U junu sam bila domaćin konferencija u Evropskom parlamentu na tu temu i planiram da nastavim rad u tom pravcu, zajedno sa Slovenijom, koja je inicijator Pozitivne agende za mlade na Zapadnom Balkanu, i Evropskom komisijom koja u okviru Berlinskog procesa ima takođe značajnu ulogu.

Kako komentarišete aktuelnu situaciju na Kosovu, u političkom i bezbednosnom smislu?

Kosovo je u teškoj političkoj situaciji. Kao i Srbiji pre šest, sedam godina, trudim se i Kosovu da pomognem da što pre postane deo bezviznog režim. LJudi sa Kosova to zaslužuju. Ali, Kosovo mora da ispuni još i poslednje uslove, a pri tome je ratifikacija sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom izuzetno osetljivo pitanje. Uzburkala je strasti u kosovskoj skupštini, ali se nadam da će se poslanici uskoro dogovoriti, bez sukoba i suzavca. S druge strane, Kosovo je ostvarilo određen napredak u domenu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i to treba pohvaliti. Kosovo ima podršku u Evropskom parlamentu na putu vizne liberalizacije i želela bih da zajedno ostvarimo taj cilj koji je važan i za Srbe koji žive na Kosovu. Sloboda kretanja svakako jača odnose među ljudima.

Očekujete li da će Savet ministara EU i Evropski parlament u narednih nekoliko meseci izglasati viznu liberalizaciju za Kosovo?

Kao izvestilac za viznu liberalizaciju za Kosovo svakako se nadam će se to što pre dogoditi. Trudim se da ubrzam taj proces, kada su u pitanju moje nadležnosti unutar EP. Ali, lopta je sada na strani kosovskih vlasti.

Nacionalizam stvara probleme

Očekujete li smirivanje strasti nakon što bude formirana nova hrvatska vlada?

– Ne samo da očekujem već i pozivam lidere da ne pogoršavaju situaciju. Smatram da ponovno buđenje napetosti ne koristi građanima i ne doprinosi ubrzavanju procesa pomirenja. Politika često pravi veće probleme od građana koji zaslužuju da žive normalno i u prijateljskim odnosima. Verujem da smo svi dosta naučili iz naše zajedničke istorije i da niko ne želi nacionalizme i populizme koji samo stvaraju probleme i nikako ih ne rešavaju.